Поповић: Прва је у свијету Црна Гора утемељила културу интербића као јавну политику

Министарство људских и мањинских права је остварило изузетан позитивни преседан доношењем прве Националне стратегије за интеркултурализам и друштвену кохезију 2025-2028. Тиме је Црна Гора постала прва земља у свијету у којој је култура интербића сада јавна политика!

Влада Црне Горе је Стратегију донијела на сједници одржаној 19. децембра, 2024. године. Процес израде ове стратегије, као кровне смјернице друштвеног развоја, зачео је и водио Директорат за интеркултурализам, и сам новина и прва институција те врсте до сада у свијету. Директорат се бави социо-културном димензијом темељних људских права и људских одговорности да би исти заживјели у свијести свих наших грађана/ки и постали наша реалност, наш квалитетнији живот.

Интеркултурализам је јавна политика којом се гради, промовише и унапређује култура интербића, заснована на универзалним правима и одговорностима, универзалним хуманистичким вриједностима и универзалном знању, научном и духовном, да су сва бића међусобно повезана и међузависна, прецизира др Људмила Мила Поповић, Генерална директорица (в.д.) Директората за интеркултурализам.   

Тиме интеркултурализам постулира етички, естетички и еколошки код наше културе – све што наш живот чини часним, лијепим, здравим, достојанственим, вриједним живљења. Кроз интеркултурализам је, тако, култура интербића и фундамент и круна узвишеније визије и принципа наше државе и друштва.

Доношењем Стратегије наша држава се обавезала да гради био-социјално хармонизовано друштво у којем су социјални системи усклађени са законима природе зарад стварања здравог друштва. До њега се стиже договором и заједништвом – социјалном кохезијом која ће резултирати новим друштвеним уговором који ће одредити праву вриједност и цијену свему. Те вриједности треба да одреде и да се огледају у свакој нашој политици – социјалној, образовној, правној, економској, саопштили су из Министарства.

Социо-културне вриједности су заједничке норме и принципи на којима се заснива друштво и основ су за процјену свих других вриједности и смјерница. Из њих проистичу права и одговорности који се утемељују и штите у заједници.  Отуда и право и обавеза свих нас да штитимо наше уставне норме и принципе и да, на основу њих, стварамо друштвену кохезију – заједништво које нам даје позитивне заједничке смјернице за свеобухватан напредак и развој сваког члана/це друштва и свих нас, указује Поповић.

Тиме је обавеза државе да, као институција заснована на заједнички утемељеним социо-културним вриједностима, заштити и обезбједи услове за остварење смјерница развоја, универзалних права, услове за индивидуална и колективна остварења и самоактуализацију.

Доношењем Стратегије, Влада Црне Горе, предводјена смјерницама из Министарства људских и мањинских права, се сада обавезала да у наредном периоду и дугорочно гради и штити културу интербића, унапређује друштвену кохезију, гради био-социјално здраво друштво у којем остварујемо право сваког и свих како на здраву природну тако и на здраву друштвену средину.

Стратегија за интеркултурализам и друштвену кохезију је насушна потреба у пресудним временима за Црну Гору и свијет, и представља позитиван одговор на изазове у нашем друштву опхрваном подјелама, неповјерњем, бесмислом и тензијама. Ово је холистички, системски приступ нужним друштвеним промјенама које воде еманципацији државе и друштва, еволуцији друштвене свијести и савјести, квалитетнијем животу, заједништву за прогресивне смјернице развоја.

Наш напредак је у изградњи и заштити културе интербића као јавног добра. Њен знаносни систем вриједности посљедично има за централну водиљу емпатију. Култура интербића носи универзалне вриједности и норме – стандард за квалитетнији зивот, за све оно сто је универзално добро, лијепо и истинито, сто чини живот вриједан живљења, јер времена су пролазна а универзалне вриједности вјечне и чине наш зивот сврисходним и узвишенијим. Црна Гора и све њене заједнице су увијек издизале етику која нам је заједничка и универзална. То је наш друштвени капитал са којим треба да уђемо у европску заједницу и којим треба да истој допринесемо, изјавила је Поповић.

Ста то значи за нашу државу и друштво у пресудним временима и кључном тренутку прекретнице у самој Европској унији и на нашем путу ка ЕУ?

• Суживот, солидарност, су-одговорност за заједничку будућност заснованим на универзалним људским правима и одговорностима и универзалним хуманистичким вриједностима
• Унапређење партиципације свих у социо-културним и еконо-политичким процесима и одлукама у партнерство у друштвеној моћи
• Нови друштвени уговор који ће бити заснован на универзалним људским потребама и аспирацијама за економију самоактуализације и општу људску безбједност
• Заштиту природног и културног диверзитета за одрживи развој и право на будућност
• Право како на здраву природну средину тако и право на здраву друштвену средину
• Уздизање младих у друштвене умјетнике и активне грађане/ке који својим стваралаштвом и иновацијама трансформишу своје друштво
• Еко патриотизам као једини здрави патриотизам који нас оплемењује
• Само-одговорност и заједничка одговорност да његујемо културу интербића као модел у региону и свијету, и да унапређујемо визију и вриједности интеркултурализма у свим сферама нашег живота и рада.

Таквом самоодговорношћу се повео и Директорат за интеркултурализам Министарства људских и мањинских права да би својим радом демонстрирао да је у критичним временима могуће препознати најпогоднију прилику за промјене. Директорат је основан у јулу 2022. године и, за само нешто више од двије године зачећа, до сада је остварио три годишње манифестације за младе, “Директ Интеркултура Монтенегро” 2022, 2023, 2024, чиме стреми да изгради друштвени покрет младих у Црној Гори и региону и повезе се са глобалним прогресивним покретима.

Директорат је координирао сарадњом Министарства људских и мањинских права, Министарства вањских послова и Сјевер-Југ центра за интеркултурални дијалог Савјета Европе на реализацији прве конференције Савјета Европе у Црној Гори на тему етичке писмености младих у дигиталном добу. Конференција је резултирала “Которском декларацијом” којом су постављење смјернице за дигиталну отпорност младих на дискриминације, расизам и говор мржње кроз компјутерске системе и за етичке стандард у технологијама.

У области интеркултурализма, Министарство је кроз први овакав конкурс за НВОе фондирао 13 пројеката у 2024. години. Директорат је сада израдио прву националну стратегију за интеркултурализам и друштвену кохезију, чиме је поставио нормативне темеље и смјернице нашег социо-културног развоја. Проширио је тематски друштвено поље и јавни дискурс племенитијим и позитивнијим терминима јавног говора, размишљања, опхођења и размјене.

Директорат је, такође, покренуо иницијативу за међудржавну комисију за интеркултурализам са Сјеверном Македонијом, и тиме почиње да оснажује сарадњу са земљама у региону, што оснажује морални ауторитет Црне Горе да демонстрира и предводи сарадњу и заједништво и у региону.

Црна Гора треба да постане достојна своје конституције као прве еколошке државе, као земље уточишта и гостопримства, грађанске, прогресивне, демократске, мултикултуралне, земље социјалне правде. Стратегија за интеркултурализам и друштвену кохезију 2025-2028 нас је сада све обавезала да имамо институционалну и моралну одговорност да Црна Гора то реално постане и добије здравији, ведрији и исплативији бренд као вриједоносно друштво и земља интеркултуре.