Потврђен први случај птичјег грипа код домаће живине у Црној Гори

У Црној Гори потврђен је први случај авијарне инфлуенце, односно птичјег грипа, код домаће живине на два газдинства, у општинама Никшић и Бијело Поље. Вирус високо патогене авијарне инфлуенце типа Х5Н1 потврђен је 4. марта 2026. године.

Вирус је потврђен на некомерцијалним газдинствима са слободним типом држања, у дворишним условима, са мањим бројем јединки.

КАРАКТЕРИСТИКЕ БОЛЕСТИ

Авијарна инфлуенца је вирусна болест птица која се одликује високом стопом смртности код домаће живине и дивљих птица. Преноси се директним контактом међу птицама, контаминираном опремом, водом, храном, а примарни извор болести су дивље птице селице.

ЗНАЦИ КОЈИ МОГУ УПУЋИВАТИ НА ПОЈАВУ АВИЈАРНЕ ИНФЛУЕНЦЕ

• Нагло и повећано угинуће (најчешћи знак, када у кратком временском периоду долази до великих угинућа а често без претходно изражених симптома);
• Општи знаци болести-изражена малаксалост, смањен или потпуно изгубљен апетит, накостријешено перје;
• Респираторни симптоми (отежано и убрзано дисање, отворени кљун при дисању, кијање, кашаљ, исцједак из носа);
• Нервни симптоми (неконтролисани покрети, дрхтање, увртање врата (тортиколис), губитак равнотеже, парализа крила или ногу);
• Промјене у производњи (пад носивости, деформитети љуске).

ОБАВЕЗЕ ВЛАСНИКА/ДРЖАОЦА ЖИВИНЕ

• онемогуће било какав контакт своје живине са дивљим птицама тако што живину треба држати у    затвореним објектима са мрежама на прозорима;
• у случају држања живине у спољним кавезима, исте покрију и ограде жицом са отворима не већим од 2 цм;
• спријече контакт своје живине са свим осталим домаћим животињама;
• живину не поје водом са отвореног простора (из буради, локви, бара, кишницом и сл.);
• храну за живину држе у затвореном простору заштићену од било каквог контакта са спољном средином или другим животињама или глодарима;
• онемогуће незапосленима улазак на фарму;
• примјењују систем држања живине „све унутра – све ван“;
• након завршетка држања живине, објекат детаљно очисте, оперу, дезинфикују и изврше дератизацију и дезинсекцију прије сљедећег усељења у објекат;
• ђубре и простирку одлажу на посебно одређеном мјесту и заштите га од контакта са другим животињама;
• редовно детаљно перу руке, одјећу и обућу прије сваког уласка у објекат са живином и након изласка из објекта;
• носити чиста заштитна одијела и гумене чизме приликом рада са живином;
• не уводе нове јединке у постојеће јато;
• не купују нове животиње од непровјерених продаваца и без уредног Увјерења о здравственом стању;
• не посјећују друге живинарске фарме;
• не користе опрему или било каква друга средства са неке друге фарме.
• не дозвољавају посјетиоцима улазак на фарму.

У случају било каквих промјена здравственог стања у јату живине или примјећивања угинућа већег броја дивљих птица одмах контактирати најближу ветеринарску амбуланту или ветеринарског инспектора.

Болест код домаће живине је тренутно присутна у Босни и Херцеговини, Бугарској, Чешкој, Француској, Њемачкој, Мађарској, Италији, Румунији, Шпанији…

ДА ЛИ ЉУДИ МОГУ ДА ОБОЛЕ?

Ријетко, вирус може прећи на људе, посебно на особе које имају близак и непосредан контакт са зараженим птицама или њиховим излучевинама.

Апелујемо на све држаоце и власнике живине да пријаве свако угинуће и промјену здравственог стања домаће живине и доследно спроводе мјере. 

Такође, апелујемо на ширу јавност да сваки уочени леш дивљих птица пријаве ветеринарском инспектору или ветеринарској амбуланти.

О даљим мјерама, Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове ће благовремено обавјестити јавност.