Представљен први Нацрт Стратегије нискоугљеничног развоја Црне Горе

Ћулафић: Стратегија нискоугљеничног развоја Црне Горе корак према одрживој будућности

Министар екологије, одрживог развоја и развоја сјевера Дамјан Ћулафић говорио је на радионици посвећеној Нацрту Стратегије нискоугљеничног развоја Црне Горе (ЛЦДС), коју Министарство екологије, одрживог развоја и развоја сјевера (МЕРС) припрема у сарадњи са партнерима из Свјетске банке.

Овај пројекат је финансиран кроз Партнерство за имплементацију тржишта (ПМИ) Фонда повјерења Свјетске банке и спроводи се у сарадњи са Ецономиц Цонсултинг Ассоциатес (ЕЦА).

Министар је истакао да је овај стратешки документ, који се заснива на темељним анализама и стручном знању, корак према будућности која је одржива и усмјерена на смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште, а све са циљем постизања нискоугљеничног развоја који ће дугорочно имати позитиван утицај на животну средину.

"Као држава, не можемо и не смијемо бити пасивни посматрачи у суочавању са глобалним климатским промјенама. Зелени развој и смањење емисија морају бити темељ сваког сектора, од енергетике и пољопривреде до индустрије и транспорта", нагласио је министар Ћулафић.

Казао је да МЕРС препознаје изазове и одговорности које носи овај процес.

"Наша мисија се не огледа само у имплементацији одрживих еколошких политика, већ и у стварању конкретних и мјерљивих циљева који ће нас водити кроз изазове климатских промјена", апострофирао је министар.

Подсјетио је да је, у том циљу, усвојен ажурирани Национално утврђени допринос Црне Горе (НДЦ), документ који има амбициозан план смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) за 55 одсто до 2030. године и 60 одсто до 2035. године, што је огроман искорак у односу на претходни НДЦ којим је смањење предвиђено у износу од 35 одсто. Црна Гора је међу првих 16 земаља у свијету која је усвојила овај документ.

"Такође, радимо на новом Закону о климатским промјенама, и очекујемо ускоро усвајање Плана прилагођавања на климатске промјене за период 2025 – 2035, како би додатно осигурали да наш правни и стратешки оквир буде у потпуности усклађен са најбољим међународним праксама и стандардима", закључио је министар Ћулафић.

Координатор програма Свјетске банке у Црној Гори Денис Месиховић казао је да развој ЛЦДС-а долази у важном тренутку за Црну Гору.

"Са циљем да постане чланица Европске уније (ЕУ) до 2028. године и њеном посвећеношћу рјешавању утицаја климатских промјена, ЛЦДС ће успоставити оквир за дугорочну декарбонизацију, истовремено штитећи одрживи економски и социјални развој", нагласио је Месиховић.

Према његовим ријечима, ова стратегија, прописана Законом о заштити од неповољних утицаја климатских промјена, представља темељни елемент доприноса Црне Горе Париском споразуму.

"Изашавши из постојећих циљева и оквира, као што су Национално утврђени допринос (НДЦ) и Национални енергетски и климатски план (НЕЦП), она усваја дугорочну перспективу до 2050. године", навео је Месиховић.

Предочио је да ће ЛЦДС обухватити социо-економске транзиције, технолошке напретке и инвестиционе путеве неопходне за декарбонизацију економије на дуже стазе.

"Као Свјетску банку, посебно нас занима развој ЛЦДС-а због његове повезаности са дугорочном дијагностиком климатских промјена, коју смо завршили прије неколико мјесеци: Извјештајем о клими и развоју шест земаља Западног Балкана (ЦЦДР) и специфичним извјештајем за Црну Гору. И у овој дијагностици смо усвојили дугорочну перспективу до 2050. године, како би се постигао циљ декарбонизације до тог периода, и поздрављамо амбицију Црне Горе да усвоји своју дугорочну стратегију са истим циљем", навео је Месиховић.

Казао је да се налазимо у тренутку када се припремају бројни стратешки документи, укључујући Закон о заштити од неповољних утицаја климатских промјена, а амбициозан временски оквир који је Влада поставила за придруживање ЕУ повећава улогу финализације тих докумената у наредним мјесецима до краја године.

Он је, у име Свјетске банке, захвалио МЕРС-у на вођењу развоја ЛЦДС-а и на континуираној сарадњи на низу пројеката, укључујући и инвестиционе и аналитичке пројекте.

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?