Представнице Министарства људских и мањинских права на регионалном панелу о онлајн насиљу над женама и састанку регионалних механизама за родну равноправност

На регионалном панелу посвећеном онлајн насиљу над женама, одржаном 11. децембра 2025. године,  у Сарајеву, Министарство људских и мањинских права Црне Горе представљале су Биљана Пејовић, начелница Одјељења за послове родне равноправности, и Ирена Варагић, начелница Одјељења за европске интеграције, програмирање и имплементацију ЕУ фондова. У име Министарства на панелу је говорила Биљана Пејовић.

Пејовић је у свом излагању представила искуства Црне Горе у области заштите жена од насиља у дигиталном простору, ослањајући се на резултате истраживања о насиљу над женама у политици које је Министарство, у сарадњи са УНДП-јем и уз подршку Европске уније, спровело 2021. године у оквиру пројекта „Комуницирање родне равноправности“.

Истакла је да су политичарке, новинарке и активисткиње у Црној Гори на друштвеним мрежама и у медијима често изложене увредама, пријетњама, омаловажавању и сексуализованим коментарима само зато што су жене присутне у јавном простору. Истраживање је показало да је девет од десет политичарки доживјело дискриминацију само због пола, док је седам од десет искусило неки облик насиља – најчешће психичког, али и економског, сексуалног и физичког. Посебно су наглашени онлајн напади, праћени врло ниским степеном пријављивања надлежним институцијама.

Пејовић је подсјетила да су налази истраживања уграђени у Националну стратегију родне равноправности 2025–2029, нарочито у дио који се односи на сузбијање родно заснованог насиља и заштиту жена у јавном животу, као и да су повезани са измјенама Кривичног законика којима се уводи кривично дјело говора мржње, укључујући и онај заснован на полу, родном идентитету и сексуалној оријентацији.

Говорећи о кључним слабостима система у Црној Гори, Пејовић је нагласила недостатак капацитета и ресурса институционалних механизама за родну равноправност, као и раскорак између квалитетног нормативног оквира и стварне заштите жена на терену. Указала је да родна равноправност и одговор на насиље, укључујући дигитално насиље, још увијек сувише зависе од ентузијазма малих тимова и појединки, умјесто од стабилног, довољно кадровски и финансијски опремљеног система. У том контексту, представила је напоре Црне Горе да новим Законом о родној равноправности успостави Агенцију за родну равноправност, при чему је модел Агенције за равноправност сполова у Босни и Херцеговини препознат као важна референца.

На маргинама панела, Пејовић и Варагић су учествовале и на радном састанку представница и представника регионалних механизама за родну равноправност, на којем је разговарано о јачању сарадње у борби против родно заснованог и онлајн насиља, размјени података и пракси, као и о заједничком наступу према великим дигиталним платформама и европским институцијама. Посебан акценат стављен је на бољу координацију у коришћењу средстава Европске уније за подршку пројектима у области родне равноправности и дигиталне безбједности.

Ирена Варагић је у дискусији посебно истакла значај европских интеграција и коришћења ЕУ фондова за јачање јавних политика родне равноправности, укључујући пројекте усмјерене на подизање капацитета институција, развој специјализованих програма подршке жртвама насиља и унапређење одговора система на онлајн насиље.

Представнице Министарства нагласиле су да је регионална сарадња кључна како би се препознали заједнички обрасци насиља над женама у дигиталном простору и развили усклађени одговори, те да ће Црна Гора наставити да активно учествује у регионалним иницијативама које јачају заштиту жена и дјевојчица – и оффлине и онлине.Министарство људских и мањинских права Црне Горе наставиће да, у оквиру Берлинског процеса, у партнерству са институцијама Босне и Херцеговине, земљама региона, Европском унијом, УНДП-јем и другим међународним партнерима, јача институционални одговор на родно засновано насиље, укључујући онлине насиље, са циљем изградње друштва у којем жене равноправно и безбједно учествују у јавном и политичком животу – и оффлине и онлине.