Премијер Кривокапић – Премијерски сат: Влада кроз Предлог закона о буџету за 2021. годину створила услов за бржи економски опоравак

Предсједник Владе Црне Горе, проф. др Здравко Кривокапић одговарајући на питање Бранка Радуловића из Клуба посланика Покрета за промјене, казао је да је Влада, кроз Предлог закона о буџету за 2021. годину, створила услов за бржи економски опоравак, уз стабилизацију јавних финансија као једног од главних предуслова укупне економске одрживости и будућег опоравка и развоја.

Цијенећи Вашу опсервацију, надам се да црногорско друштво јасно увиђа основне циљеве рада ове Владе, који се првенствено односе на успостављање правне државе, у којој су сви једнаки пред законом, као и државе једнаких шанси за све њене грађане у правом смислу те ријечи, поручио је премијер Кривокапић.

Предсједник Владе је саопштио, да се, самим тим, намеће неопходност успостављања једнаке одговорности свих грађана пред законом, односно једнаке примјене закона на све.

„Као потврда наведених ставова, јасно говори и најсвјежији примјер – ова Влада одговорно истрајава у свим закоснким корацима да се Закон о фискализацији у промету производа и услуга примјени на све дјелатности, без обзира на енормне притиске и, слободно могу рећи, покушаја уцјене. Развојни економски концепт је базиран на опоравку туризма, општој имунизацији становништва, што ће уз дефинисане мјере усмјерене на раст прихода буџета и рационализацију свих трошкова који немају продуктиван карактер омогућити значајан ниво опоравка црногорске економије“, наводи се у писаном одговору премијера Кривокапића.

Предсједник Владе истакао је да је снажан утицај пандемије вируса COVID-19 на економију Црне Горе у условима високе зависности од туризма, уз истовремено затварање државних граница током љетње туристичке сезоне, довео до реалног пада БДП-а од 15,2 одсто. „Остварења буџетског дефицита на нивоу од 10,1% и убрзале раст већ високог јавног дуга на ниво од 105,1%, у 2020. години. Дубина економске кризе и слаба диверзификованост економије захтијевале су спровођење одлучних мјера фискалног прилагођавања како би се обезбиједило смањење буџетског дефицита и јавног дуга, и пружила подршка економском расту“, наводи се у одговору премијера Кривокапића.

Премијер је казао да је, истовремено, у циљу остваривања уштеда и подизања транспарентности трошења јавних средстава, по први пут у изради буџета, у потпуности, примијењено програмско буџетирање.

Програмски буџет омогућиће директно повезивање политика и циљева Владе са резултатима, чиме ће се омогућити лакше дефинисање приоритета и боља прерасподјела средстава. Предложеним буџетом, пројектује се да ће просјечна реална стопа економског раста у периоду 2021-2023 износити 7,6%, при чему је за 2021. пројектован снажан раст од 10,5% под утицајем ниске базе из 2020. године, док су за 2022. и 2023. пројектоване стопе раста од 6,5% и 5,8%“, казао је предсједник Владе.

Премијер је нагаласио да ће се ускоро на јавној расправи пред грађанима наћи Фискална стратегија, као стратешки документ којим ће се јасно дефинисати правци политика Владе из области пореске и фискалне политике.

„Пратићемо пажљиво остварење Буџета за 2021. годину и уколико се укаже оправдана потреба за ребалансом, те ако се стекну услови јасно прописани Законом о буџету и фискалној одговорности, нећемо оклијевати са спровођењем свих, законом дефинисаних, корака у циљу даљег јачања цјелокупне економије Црне Горе. Задатак 42. Владе Црне Горе је да до краја ове године стабилизује економију, строго контролише јавне финансије и уведе економију и друштво у снажни опоравак до наредне године. Тек на крају 2022. године можда ће се стећи услови структурнијег промишљања око увећања, мада и тада скромног, расходних позиција буџета. Стога, до тада Влада Црне Горе не планира ребаланс, а како би се повећало трошење, односно додатно прикупљање од пословних субјеката у земљи. Поред праведне редистрибуције, Влада Црне Горе је обавезна да слиједи и предвидивост у планирању пословних перспектива, а како би се редовним и устаљеним прикупљањем државних прихода обезбиједила одрживост јавних токова новца“, наводи се у писаном одговору премијера Здравка Кривокапића.