Прилике. Развој. Интеграција: црногорска привреда пред новим поглављима

У сусрет затварању Поглавља 3 (Право оснивања предузећа и слобода пружања услуга), 4 (Слобода кретања капитала) и 6 (Привредно право), Министарство европских послова, Привредна комора Црне Горе, Министарство економског развоја, Министарство финансија, уз подршку Делегације Европске уније кроз пројекаt EU4ME, организовали су панел дебату „ПРИЛИКЕ. РАЗВОЈ. ИНТЕГРАЦИЈА: црногорска привреда пред новим поглављима“.

Отварајући догађај, министарка европских послова, Маида Горчевић, је казала да затварањем поглавља показујемо да Црна Гора не усклађује само прописе, већ гради економију компатибилну са европском и спремну за равноправно учешће на Јединственом европском тржишту.

„Затварање ова 3 поглавља значи једноставније покретање фирми, уклањање непотребних административних препрека и већу конкуренцију — али и више шанси да своје услуге понудите широм ЕУ. То значи и јаснија правила, мање ризика, стабилнији финансијски систем и већу предвидљивост за инвеститоре. Овај процес доноси и уједначена и модерна правила пословања и фер услове за све“, казала је Горчевић.

Предсједница Привредне коморе Црне Горе, Нина Дракић, је казала да је Привредна комора била активан партнер у овом процесу који је потврдио да је укључивање пословне заједнице у припрему анализа, израду законодавних рјешења и консултације нужност за дугорочну стабилност и економски раст заснован на предвидљивости, транспарентности и једнаким правилима за све.

“Данас говоримо о напретку који не јача само институције — он гради повјерење. Повјерење инвеститора, повјерење европских партнера, али и повјерење наше привреде да сваки нови корак у преговарачком процесу доноси додатни замах економском расту и јачању конкурентности. А повјерење је данас можда најважнија валута модерног тржишта“, поручила је Дракић.

Милица Аџић, државна секретарка у министарству финансија, рекла је да процес приступања Европској унији превазилази оквире техничких преговора, јер представља  суштински темељ економске модернизације.

„Све ове реформе доприносе унапређењу пословног окружења, привлачењу инвестиција и потврђују нашу посвећеност европским вриједностима и стандардима, што јасно показује да смо на правом путу ка пуноправном чланству у ЕУ“, поручила  Аџић.

Панел дискусије су биле посвећене предностима и изазовима затварања поглавља 3, 4, и 6.

Бојана Бошковић, државна секретарка у МЕП-у и шефица преговарачке радне групе за Поглавље 4,  је казала да недавни пријем Црне Горе у СЕПА значајно доприноси модернизацији финансијског система Црне Горе, смањујући препреке за приступ финансијским услугама и подржава инклузивни економски развој.

„Сљедећи велики корак је успостављање Инстант Паyмент система кроз пројекат ТИПС Цлоне. Прва фаза подразумијева да у Црној Гори имамо домаћи систем инстант плаћања – дакле, трансакције се извршавају за мање од 10  секунди, 24 сата дневно, седам дана у недјељи, 365 дана у години. Нема чекања викендом, нема чекања до сјутра ујутро – новац је на рачуну за неколико секунди“, казала је Бошковић.

Ивона Савићевић, шефица преговарачке радне групе за Поглавље 3, је казала да је Црна Гора постигла значајан напредак у признању професионалних квалификација, посебно кроз усклађивање са ЕУ директивом о професионалним квалификацијама.

„Овај правни оквир је створен да препозна седам кључних професија које имају највећу мобилност унутар ЕУ, а ових 7 професија су препознате као оне које најчешће прелазе границе ЕУ, и зато је усклађивање са ЕУ стандардима у вези са њиховим признањем кључно за јачање мобилности радне снаге и олакшавање приступа тржишту ЕУ“, казала је Савићевић.

Рената Милутиновић, шефица преговарачке радне групе за поглавље 6 је казала да је Црна Гора у том Поглављу, усвајањем свих законских рјешења предвиђених завршним мјерилима, створила темеље модерне и европски усклађене привреде.

„Унапријеђен је оквир за оснивање, управљање и транспарентност компанија, појачана је заштита мањинских акционара, дигитализован је систем регистрације привредних субјеката, унапријеђени су рачуноводствени и ревизорски стандарди и ојачани институционални капацитети. Тиме се јача пословни амбијент, правна сигурност и повјерење инвеститора, што представља важан корак како за наше предузетнике и МСП сектор, тако и за укупни економски развој земље“, казала је Милутиновић.

Искуства Хрватске као чланице ЕУ пренио је, Томислав Његован, из Хрватске господарске коморе. Он је објаснио да је Хрватска током преговора са ЕУ имала низ наслијеђених изазова, посебно у области државних предузећа, јавних набавки, субвенција и конкуренције.

„Унутрашње тржиште даје приступ савременим технологијама и знањима које треба искористити како бисмо постали конкурентни. На том тржишту бићете успјешни онолико колико сте конкурентни“, поручио је Његован.

Са правне стране, Дијана Раичковић, бивша суткиња Привредног и Апелационог суда, нагласила је да усвајање европских стандарда не подразумијева само доношење закона, већ и њихову досљедну примјену, како би се обезбиједила правна сигурност.

У име привреде говорио је и Томо Кнежевић из компаније ТиМ Цонсултинг, који је истакао да затварање Поглавља 3 малим предузетницима отвара могућност да заједно са већим компанијама уђу у прекограничне пројекте и користе средства ЕУ. Ипак, како је навео, кључни изазов остају информисаност и едукација привредника.

Из перспективе већих пословних система, Људмила Поповић Каваја, из компаније Оне, која већ послује у складу са стандардима ЕУ, објаснила је да би затварање Поглавља 6 требало да донесе пословни амбијент који страни инвеститори очекују — сигурност, једноставност пословања и јасна правила, без додатних изазова.