Пројекат ремедијације Брскова ствара неопходну основу за најефикаснија и најодрживија рјешења

У Мојковцу је одржан информативни састанак поводом почетка пројекта „Развој опција за санацију локалитета контаминираног живом – бивши рудник олова и цинка Брсково, Мојковац“, који има за циљ повећање заштите становништва и животне средине од антропогених емисија и ослобађања живе и њених једињења из рудника Брсково кроз спровођење научно заснованих анализа, предлагање рјешења за ремедијацију и јачање законодавног оквира.

Носилац пројекта је Агенција за заштиту животне средине Црне Горе, док су партнери Министарство екологије, одрживог развоја и развоја сјевера (МЕРС), Институт за јавно здравље Црне Горе и НВО Озон. Предвиђено је да реализација траје 36 мјесеци, а укупан буџет је 273.880 долара.

На састанку су носиоци и партнери на пројекту упознали представнике локалне самоуправе са основним информацијама о пројекту, као и даљим корацима.

Генерална директорица Директората за екологију у МЕРС-у, Лана Радуновић, указала је да бивши рудник Брсково, који је био активан у периоду од 1976. до 1991. године, данас представља контаминирани локалитет са потврђеним присуством живе у земљишту и водама.

“Акредитована лабораторијска испитивања спроведена током 2024. године указала су на забрињавајуће концентрације живе, које се на појединим тачкама крећу у распону од 24 до чак 556 ппм”, предочила је Радуновић.

Посебну пажњу, према њеним ријечима, изазива чињеница да ријека Рудница протиче кроз рудничке структуре и улива се у ријеку Тару, природно добро под заштитом УНЕСЦО-а.

“Оваква хидрографска повезаност отвара озбиљна питања потенцијалног излагања становништва, али и дугорочног, кумулативног утицаја на биодиверзитет, земљиште и водне ресурсе ширег подручја”, нагласила је Радуновић.

Оцијенила је да ово питање има за Црну Гору здравствени, еколошки и економски значај, нарочито у контексту процеса приступања Европској унији.

“Пројекат је директно повезан са међународним обавезама које је Црна Гора преузела ратификацијом Минамата конвенције о живи, посебно у дијелу који се односи на испуштања у воду и земљиште, управљање отпадом који садржи живу, контаминиране локалитете, као и питања здравља, истраживања и мониторинга”, навела је Радуновић.

Истовремено, како је казала, пројекат даје конкретан допринос усклађивању са новом ЕУ Директивом о мониторингу и отпорности земљишта, што је од посебног значаја у оквиру Поглавља 27.

“Важно је нагласити да овај пројекат не финансира саму санацију, већ ствара неопходну основу за доношење одлука о најефикаснијим и најодрживијим рјешењима”, прецизирала је Радуновић.

Посебно је истакла улогу Општине Мојковац, која је у овом пројекту равноправан партнер.

“МЕРС остаје снажно посвећено овом процесу, у сарадњи са Агенцијом за заштиту животне средине, Институтом за јавно здравље Црне Горе и локалном заједницом”, закључила је Радуновић.

Координаторка пројекта, Гордана Ђукановић из Агенције за заштиту животне средине, представила је кључне активности пројекта, наводећи да је фокус на сагледавању тренутног стања животне средине на локалитету бившег рудника Брсково, кроз анализе земљишта, воде и ваздуха, са циљем утврђивања присуства живе и могућих ризика по здравље људи и природу.

“На основу тих анализа, пројекат ће размотрити опције за ремедијацију и рекултивацију контаминираног подручја, како би се идентификовала одржива рјешења за смањење еколошких и здравствених ризика. Пројекат такође предвиђа процјену изложености локалног становништва, као и унапређење законодавног оквира у области управљања старим контаминираним локацијама, у складу са европским стандардима.”

Том приликом, истакнута је важност партнерског односа са Општином Мојковац и укључивања локалне заједнице у све фазе реализације пројекта.

Чланови Управног одбора пројекта и представници Института за јавно здравље др Борко Бајић и директорица Центра за хигијену и здравствену екологију др Ениса Кујунџић говорили су о значају хуманог биомониторинга и подизања свијести јавности, док је представник Министарства здравља у управном одбору др Аднан Ефовић указао на штетне ефекте живе по здравље људи и важност превентивних мјера.