Реаговање потпредсједника Владе за политички систем, правосуђе и антикорупцију Мома Копривице

Да је власник BEMAX-a беспомоћан, у судару са аргументима и одскоро непоткупљивом државом, говори како то што нема чињенице на својој страни па се пребаца на јефтине политичке манипулације, тако и то што му лоше урадке пишу они које Bemax добро плаћа. Иронија историјске судбине каже да им сада намјештају саопштења, они који су им ономад елегантно намјештали прописе и друга правила игре.

Осим проблема са истином, евидентни су код власника BEMAX-a и проблеми са логиком. Како је могуће логички оправдати тезу да сам случај покренуо у сусрет никшићким изборима, ако сам иницијативу Пореској управи и кривичну пријаву поднио прије скоро 9 мјесеци, тачније 17. јуна 2024 године?

О ретроактивности боље и да не говоримо. Прво, Устав Црне Горе дозвољава ретроактивност појединих одредби закона, ако то захтијева јавни интерес утврђен у поступку доношења закона (члан 147, став 2), што је у овом случају и утврђено у легалној скупштинској процедури.

Друго, овим законским рјешењем није уведен никакав нови порез или дажбина, нити нова обавеза или терет, нити нова пореска стопа нити било шта слично,  већ је само дато овлашћење пореском органу да уназад 5 година (у границама законске пореске застарелости) "загребу" по уговорима и провјере јесу ли продајне цијене лажиране у циљу избјегавања или умањења пореза. Уосталом то порески орган може да ради у случају продаје непокретности, моторних возила, ваздухоплова итд, па што би њихови власници били дускриминисани у односу на власнике удјела у предузећима.

Треће, пракса Европског суда за људска права, гдје не сједе адвокати склони пореском криминалу, већ врхунски правни ауторитети, заузима став (предмет M.A and 34 others v. Finland): "порески закон примијењен ретроактивно не представља сам по себи повреду члана 1 Протокола бр. 1, тј. права на мирно уживање имовине."

Поштовани грађани, ако чујете да је неко рецимо продао стан у Блоку 9 у Подгорици за 15 еура по 1м2, знајте да је то пореска превара, смишљена да се што мање плати на име пореза на промет непокретности. И тај неко има својинско право да одреди цијену коју хоће,  али нема право да превесла државу, те зато држава њему неће сугерисати коју цијену да одреди и колико да узме новца од купца, већ само приликом обрачуна пореза на промет непокретности за основицу не узима ту исказану цијену у уговору, већ стварну тржишну вриједност. То држава не ради да би неког натјерала да боље продаје своју имовину, то је и не занима, већ да не би била насамарена око износа пореза. Тако је сад по закону и у вези продаје удјела у предузећима, те власничка структура поменуте компаније пада у очај, пристајући на позајмљивање јефтиних исказа од оних који су им ономад за донације узвраћали много маштовитије него данас.

Један човјек има и слободу да поклони рецимо своју непокретност, држава га ту нема право учити да ли је то у његовом интересу или не, али њен порески орган обрачунава порез утврђујући тржишну вриједност, таман као да се ради о продаји. Дакле, својинско располагање је једна ствар, а порези сасвим друга, и у вези пореза нема слободе избора хоће ли се платити или не. Законима се морате повиновати иако сте другачије научили.

Свакако може власник BEMAX-a и да поклони фирму са 139 милиона еура нераспоређене добити, првом кога сретне на улици, али приликом обрачунања износа пореза утврђује се стварна тржишна вриједност да не би било јефтиног изигравања пореског закона, док се у пракси испод кафанског стола размјењује кеш у вези "поклоњене имовине". Државу не занима колико ће тај појединац да заради, свеједно јој је и ако ништа не узме, али је занима колико треба да буде у њеној буџетској каси. Патетиком се пореска превара не може камуфлирати у угрожену својину.

Према закону, који ћете итекако морати да поштујете, ако је разлика између продајне и набавне цијене удјела у предузећу позитивна то је капитални добитак на који се примјењује пореска стопа. У овом случају продаје удјела у BEMAX-u, када се од продајне цијене 750 000 одузме тзв. набавна цијена од 749.800 еура, произилази да је Ковачевић продајом компаније Bemax зарадио 200 еура што по закону о порезу на доходак физичких лица представља његов капитални добитак који је подвргнут опорезивању.

У години прије препродаје, компанија је имала сталну имовину у вриједности од 120 милиона еура, укупан капитал компаније је процијењен на 142 милиона еура, а компанија је на рачуну имала и чисту нераспоређену добит из ранијих година у износу од 141 милион еура. Bemax је за 2021 годину остварио и нето добит од 14 милиона еура, а у 2020. години нето добит од 27,5 милиона еура. Ово све говори да је Ковачевић продао своју компанију за мање од 1% њене стварне вриједности, односно укупног капитала. Односно, вриједност за коју је продата компанија износи свега 5% њене прошлогодишње нето добити.

Очигледно ово потврђује да је у уговору исказана продајна цијена лажирана продајна цијена, вјештачки умањена у циљу што мањег плаћања држави на име пореза.

Његови пословни мотиви нијесу за државу релевантни и не мијеша се нико у избор партнера, али власник BEMAX-a избјегава правно релевантно питање које је од значаја за јавни интерес, и које не може избјећи без обзира на покушаје јефтиног манипулисања, а оно гласи: да ли је испоштовао тада и сада важећи Закон о порезу на доходак физичких лица, који третира и капиталну добит од продаје удјела у предузећу?Пред јавношћу Црне Горе, умјесто што пласира, у очају и беспомоћности, јефтине политичке манипулације,  нека да одговор на питање: је ли поднио ГППФЛ пријаву (годишња пријава за порез на доходак физичких лица која се предаје се до 30.априла текуће године за претходну) за 2022 кад се десила ова купопродаја и по којој је, захваљујући  лажираној продајној цијени, требао да плати свега 30€? Јесте ли платили и тих 30 еура држави или је и тај износ био превелики за ваш "патриотски етос"?

У мору јефтиних манипулација поткрала се и једна изречена истина, и то: "држава Црна Гора је у прошлости продавала предузећа из свог власништва испод књиговодствене вриједности", тачно, али то су радили они које је BEMAX финансирао, како је то убједљиво посвједочио потпредсједник Владе Свете Луције. Па управо због таквих погубних продаја, дошло је до простора да се и поједине фирме размахну у нискоградњи, уз додатна намјештања правила игре.

Прошло је вријеме поткупљене администрације, намјештаљки преко донираних политичара, злоупотреба и повлашћених појединаца, рачуни се морају положити иако је то непријатна ствар, али неминовна у држави која стаје на своје ноге и иде брзо ка ЕУ. О криминалним активностима и кријумчарењу групације око поменуте компаније тек ће бити ријечи и епилога: правну државу нећете изиграти, ни ви ни било ко други.