Резултат ефикасног рада у Управи за некретнине: Преко 106 хиљада ријешених предмета

На порталу дневног листа "Побједа", 02. априла 2025. године, објављен је чланак под насловом “Преко 106 хиљада ријешених предмета у 2024: Управа за некретнине повећала ефикасност и обим посла” чији текст Вам преносимо у цјелости у наставку.

Управа за некретнине Црне Горе ријешила је 106.271 предмет у 2024. години, што представља 92 одсто од укупно 114.695 предмета који су били у раду током те године. Тиме је ова институција значајно смањила број неријешених случајева, који су сведени на 8.424, односно 7,93 одсто – а већина их је, како наводе из Управе, још у законском року јер су запримљени у децембру.

У поређењу с претходне двије године, види се јасан тренд побољшања. У 2022. години проценат неријешених предмета био је 17,54 одсто, док је 2023. износио 21,94 одсто. Истовремено, број предмета у раду значајно је порастао – са 89.606 у 2022. на чак 114.695 у 2024. – уз задржан број службеника, што Управа истиче као резултат боље организације и ангажовања запослених.

Кључна институција за инвестиције и развој
Управа за некретнине има вишеструку улогу у систему – од вођења евиденције о непокретностима, преко процеса експропријације и процјене вриједности, до подршке реализацији капиталних пројеката широм Црне Горе. Према важећим подацима, око 95 одсто територије државе већ је покривено катастром непокретности, док је циљ да се до 2028. године обухвати цјелокупан простор.

Подаци из катастра данас су основ за добијање кредита у банкама, обрачун пореза на имовину, планирање простора и урбанистички развој и заштиту државне и приватне имовине.

Подршка за више од 20 капиталних пројеката
Током 2024. Управа је учествовала у реализацији више од 20 капиталних пројеката, укључујући изградњу и реконструкцију кључних саобраћајница: друге дионице ауто-пута Бар–Бољаре, пута Тиват–Јаз, дионице Шћепан Поље–Никшић, као и западне обилазнице Подгорице, моста Ђурђевића Тара, те више регионалних путева и градских саобраћајница.Улога Управе у тим пројектима обухвата: израду дигиталних геодетских планова, процјену тржишне вриједности непокретности и вођење управних поступака експропријације.

Правична накнада – баланс интереса
Један од најважнијих аспеката рада Управе јесте одређивање правичне накнаде приликом експропријације. Процјене вриједности врше независни судски вјештаци, окупљени у трочлане комисије које функционишу у оквиру Управе. Како истичу из институције, већина учесника у поступку – и корисници експропријације и власници непокретности – прихватили су понуђене износе, што указује на транспарентност и стручност у поступању.Управа наводи да су сви чланови комисија дужни да буду непристрасни, без икаквог личног интереса у вези са имовином коју процјењују, и да њихови налази најчешће одговарају реалној тржишној вриједности.

Повећан број захтјева и раст обима посла
Значајан пораст захтјева за промјене података у катастарској евиденцији, вођење управних поступака, као и одржавање државног премјера, додатно оптерећују систем – али Управа истиче да одговара на те изазове без кашњења у рјешавању предмета.У поређењу с претходним годинама, обим посла се константно повећава:

Међународни партнер и ослонац система
Захваљујући постигнутим резултатима и начину рада, Управа за некретнине је препозната и на међународном плану. Сарађује са бројним европским организацијама и партнерима из области земљишне администрације, а пројекти у Црној Гори препознати су као примјери добре праксе у региону.Управа истиче да остаје посвећена модернизацији система, дигитализацији података и завршетку процеса успостављања јединственог катастра непокретности. Тиме би Црна Гора ушла у ред земаља са најуређенијим системима земљишне евиденције у Европи.

Што даље
Управа за некретнине у претходној години показала је да уз професионалан приступ, институционалну одговорност и квалитетну организацију, може да одговори на све веће захтјеве које савремени развој поставља. Са више од стотину хиљада ријешених предмета, учествовањем у готово свим инфраструктурним пројектима и стратешким планом да до 2028. покрије 100 одсто територије државе катастром непокретности – ова институција потврђује да представља кључну карику у развоју Црне Горе.