Резултати на пољу владавине права кључни за завршетак преговарачког процеса

Црна Гора је током протекле године урадила значајан посао у реформисању правосудног, антикорупцијског и медијског законодавства, јачању институција и остварењу мјерљивих резултата у тим областима, чиме је потврдила досљедност својој амбицији да 2028. постане пуноправна чланица ЕУ.

Да би се заокружио реформски замах и испунили услови за затварање поглавља 23 и 24 до краја 2026. године, неопходно је осигурати садејство свих политичких и друштвених чинилаца и манифестовати резулате посебно на пољу борбе против корупције и организованог криминала – оцијењено је на петнаестом састанку Пододбора за правду, слободу и безбједност између Црне Горе и Европске комисије који се одржава данас и сјутра у Подгорици.

Састанак су отворили министарка европских послова Маида Горчевић  и шеф Делегације ЕУ у Црној Гори, амбасадор Јохан Сатлер, а  учесницима се обратио и потпредсједник Владе за политички систем, правосуђе и антикорупцију Момо Копривица.

Министарка Горчевић је истакла да овај Пододбор има посебан значај јер се Црна Гора налази у завршници преговарачког процеса , те да он представља не само  редовни преговарачки механизам, већ и кључну  тачку провјере стварне спремности да се реформски процес у области владавине права доведе до краја, наглашавајући да Влада и Скупштина остају чврсто и недвосмислено посвећене спровођењу тих реформи.

„Црна Гора је данас праведније и отпорније друштво. Инфилтрација и повезаност организованих криминалних група са институцијама, која је у прошлости била на забрињавајућем нивоу, данас више није наша реалност. Јачање интегритета и независности правосуђа довело је до конкретних и мјерљивих резултата, укључујући и покретање поступака против вршилаца највиших правосудних функција, што представља јасан доказ да више нема недодирљивих и да тежимо ка друштву у којем се закон примјењује једнако на све“, поручила је Горчевић.

Она је подсјетила да је у области правосуђа успостављен снажан и кохерентан стратешки оквир кроз усвајање Стратегије реформе правосуђа, Стратегије дигитализације правосуђа и Стратегије за процесуирање ратних злочина. Како је истакла, интензивно се радило и на нормативним реформама, кроз измјене кључних системских закона, укључујући Законик о кривичном поступку, Кривични законик, Закон о судовима, Закон о Уставном суду, Закон о зарадама носилаца правосудних функција и Закон о Специјалном државном тужилаштву, који се налазе у завршној фази усклађивања.

„Резултати су видљиви и у пракси. Ефикасност судова у 2025. години повећана је за око 10 процената, при чему је стопа ријешености предмета порасла са 92,32% у 2024. на 102,33% у 2025. години. Уставни суд је до марта 2025. ријешио готово све предмете старије од три године и сада се фокусира на предмете из 2024. и 2025. године. У области ратних злочина, Црна Гора наставља да гради кредибилан и одржив биланс резултата у истраживању, процесуирању и суђењу, укључујући и предмете на високом нивоу, у складу са међународним правом“, поручила је Горчевић.

Министарка  је казала да владавина права и борба за правду нијесу процеси који се завршавају уласком у Европску унију. То је трајни посао на којем у континуитету раде и најстарије државе чланице. „Знамо који су изазови пред нама и спремни смо да се са њима одговорно суочимо и да их рјешавамо – не само до краја преговарачког процеса, већ и након чланства. Наш циљ остаје изградња праведнијег друштва, са снажним и независним институцијама у које грађани имају повјерење и које су гарант повјерења у државу.

Амбасадор Сатлер је казао да је важно да Црна Гора настави са мјерљивим резултатима и да ће на том путу имати подршку Европске уније.

„Црна Гора је поставила амбициозан циљ да затвори поглавља 23 и 24 до краја године, што се може постиц́и само континуираним фокусом на спровођење и постизање конкретних резултата. Европска унија је спремна да настави да подржава Црну Гору у овој завршној фази. Оно што је сада најважније јесте досљедност, институционална одговорност и опипљиви резултати на терену“, поручио је Сатлер.

Потпредсједник Владе за политички систем, правосуђе и антикорупцију, Момо Копривица, истакао је да је циљ у овој години завршетак започетих реформи, наглашавајући да је црногорско друштво показало снагу у реализацији ЕУ агенде.

Борба против корупције, како је навео, представља кључни сегмент јачања институција како би оне ефикасно служиле грађанима, уз јачање интегритета и унапређење законодавног оквира, укључујући измјене Закона о спречавању корупције, а напредак у овим областима је индикатор зрелости наше демократије.

Копривица је нагласио да Влада Црне Горе пружа континуирану подршку правосуђу, што се посебно огледа кроз адаптацију просторних капацитета за потребе Специјалног државног тужилаштва и Специјалног полицијског одјељења, као и кроз мјере превенције корупције. Такође је нагласио значај унапређења капацитета Националног савјета за борбу против корупције у циљу праћења Стратегије и покретања антикорупцијских иницијатива.

Закључио је да Влада Црне Горе остаје снажно посвећена европским интеграцијама и да ће Црна Гора, на основу заслуга, постати чланица Европске уније.

Састанку су присуствовали и предсједница Уставног суда Снежана Арменко, предсједница Врховног суда Валентина Павличић, министар правде Бојан Божовић, министар унутрашњих послова Данило Шарановић, министар људских и мањинских права Фатмир Гјека, врховни државни тужилац Милорад Марковић, специјални државни тужилац Владимир Нововић и ВД директора Агенције за спречавање корупције Душан Дракић као и бројни високи званичници Европске комисије, Делегације ЕУ у Црној Гори као и други представници међународне заједнице.