Саопштење са 108. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 108. сједници којом је предсједавао потпредсједник Владе за безбједност, одбрану, борбу против криминала и унутрашњу политику мр Алекса Бечић, донијела Одлуке о утврђивању годишњег броја дозвола за привремени боравак и рад странаца за 2026. годину. Законом о странцима прописано је да годишњи број дозвола за привремени боравак и рад странаца-годишњу квоту утврђује Влада, у складу са миграционом политиком, стањем и кретањем на тржишту рада у Црној Гори, најкасније до 30. новембра текуће године, за наредну годину. Годишњом квотом утврђују се дјелатности у којима се странци могу запошљавати. У оквиру годишње квоте одвојено се утврђује годишња квота за запошљавање и за сезонско запошљавање странаца. Годишња квота се утврђује на предлог органа државне управе надлежног за послове рада, уз претходно прибављена мишљења Завода за запошљавање Црне Горе, органа државне управе надлежних за поједине дјелатности за које се утврђује годишња квота и Социјалног савјета. На предлог Министарства рада, запошљавања и социјалног дијалога за 2026. годину утврђена је годишња квота у укупном броју од 28.988 дозвола. Из наведеног броја, издваја се 5.000 дозвола за привремени боравак и рад странаца, које Министарство рада, запошљавања и социјалног дијалога, може додатно распоредити за поједине намјене, у складу са потребама тржишта рада на захтјев Завода за запошљавање Црне Горе. За запошљавање странаца се утврђује 21.668 дозвола и за сезонско запошљавање 2.320 дозвола. Дакле, из укупно утврђеног броја распоређено је 23.988 дозвола. Највише дозвола је опредијељено за сљедеће дјелатности: услуге смјештаја и исхране 6.150 дозвола, грађевинарство 6.000 дозвола, остале услужне дјелатности 5.268 дозвола, трговина на велико и трговина на мало; поправка моторних возила и мотоцикала 1.453 дозвола, стручне, научне, иновационе и техничке дјелатности 1.200 дозвола, информисање и комуникације 878 дозвола и прерађивачка индустрија 527 дозвола.

Утврђен је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о порезу на додату вриједност. Имајући у виду да је у току реализација Интегрисаног информационог система (IRMS) у Пореској управи, чији је саставни дио систем за размјену информација о ПДВ-у (VIES) и са чијом примјеном ће се отпочети од 1. јануара 2026. године, овим законом се предлаже увођење новог ПДВ броја који је неопходан за функционисање VIES-а и размјену информација у области ПДВ-а. Такође, наведеним одредбама се врши усклађивање и са одредбама Директиве 2006/112, што је обавеза у склопу активности на затварања преговарачког Поглавља 16 (опорезивање).

Влада је донијела Уредбу о ближем начину уништења робе, продаје робе и уступања робе држави. У контексту процеса приступања Европској унији, Црна Гора је значајно унаприједила свој правни и институционални оквир, док су државе чланице ЕУ развиле модерне механизме за транспарентно и дигитално располагање робом под царинским надзором (нпр. јавне електронске лицитације, централне евиденције, стандардизовани обрасци). С обзиром на то да постојећа Уредба не препознаје ове елементе, она је постала правно и технички застарјела и више не одговара савременим захтјевима царинског пословања. Усвајањем новог Царинског закона 30. јула 2022. године, јавила се потреба за доношењем нове уредбе, која ће на ближи начин прописати услове за располагање са царинском робом, укључујући продају, уступање робе и уништење. Доношење предметне уредбе представља обавезу која је предвиђена Програмом рада Владе за 2025. годину. Наведеном Уредбом се успоставља савремен, транспарентан и јединствен систем располагања робом која је под царинским надзором, одузета, уступљена или постала власништво државе. Општи циљ прописа је да се кроз јасно дефинисане процедуре, стандардизоване обрасце и успостављање централне евиденције омогући ефикасно, одговорно и транспарентно управљање царинском робом, уз истовремено смањење административних трошкова и ризика. Уредбом се уводе нове, модернизоване процедуре које омогућавају:

• јединствен начин поступања свих царинарница, кроз стандардизацију образаца и корака поступка;
• дигитализацију кључних процеса (централна електронска евиденција, могућност спровођења електронских јавних лицитација);
• повећање транспарентности и конкурентности у поступцима продаје;
• скраћење времена складиштења;
• прецизније дефинисање критеријума и надлежности за бесплатно уступање и уништење робе;
• могућност непосредне продаје у посебним и хитним случајевима уз јасне услове и контролне механизме.

Предметном Уредбом употпуниће се царински нормативни оквир на начин што ће се омогућити да се национална царинска правила и поступци усагласе са европским, у погледу транспарентности, ефикасности и дигиталне трансформације у поступцима располагања робом под царинским надзором. Примјеном овог прописа стварају се предуслови за постепену дигитализацију поступака и бољу фискалну контролу, као и за изградњу централне базе података о количинама, врстама и статусу робе, чиме се обезбјеђује рационалније планирање и извјештавање Управе царина.

Утврђен је Предлог закона о регионалном развоју. Предлогом закона врши се унапређење позиционираности политике регионалног развоја, као и јачање институционалног оквира за њено планирање и имплементацију. Такође, врши се измјена носиоца политике сходно новој организацији Владе, као и јачање улоге новооснованог министарства надлежног за област регионалног развоја. Врши се унапређење Партнерског савјета за регионални развој и јачање улоге тог Владиног савјетодавног тијела, посебно на линији потребе јачања сарадње локалних самоуправа са националним ресорима. Прописује се доношење Програма подстицања недовољно развијених јединица локалне самоуправе (ЈЛС), као конкретне финансијске подршке. Врши се иновирање категорија разврставања локалних самоуправа према стену развијености, при чему је кључна измјена повећање степена категорије недовољно развијених ЈЛС, тачње, до сада су ЈЛС са степеном до 75% биле мање развијене, а предлажемо повећање до 85%. Прописује се боље дефинисање обавеза локалних самоуправа, у контексту доношења годишњих Акционих планова Стратешког плана развоја, као и Извјештаја о реализацији истих. Утврђује се виши ниво значаја међуопштинске сарадње, са циљем подршке за што више иницијатива за међуопштинску сарадњу. Овако уређен законски оквир отвара могућности да се активности политике спроводе на бољи начин, брже постигну резутати и адекватније помогне развој посебно недовољно развијених ЈЛС.

Влада је утврдила Предлог закона о измјенама и допунама закона о уговорима о превозу у друмском саобраћају. Циљ доношења предметног предлога закона, јесте унапређење права путника у друмском саобраћају, са акцентом на лица са Иинвалидитетом и Иица смањене покретљивости. Такође, овим предлогом закона се ствара сигурнији правни оквир у случају причињене штете насталу због смрти путника, тјелесне повреде илл оштеђења здравља путника, у друмском превозу. Додатно су уређене накнаде штете за инвалидска колица, помоћне и друге опреме за кретање, обука запослених у односу на поступање са лицима са инвалидитетом, права путника у линијском и повременом превозу, пружање информација у случају отказивања или кашњења превоза, одустајање од уговора због отказивања или кашњења са отпочињањем превоза. Такође, прописане су обавезе превозника усљед прекида путовања, износ накнаде превозника за штету насталу због смрти путника, тјелесне повреде или остећења здравија путнīка, одговорност превозника, туристичке агенције или лица које управлија аутобуском станицом у случају преношења обавеза на друга лица, могућности путника који сматра да му је повриједено право које има у случају кашњења или отказивања превоза на приговор и накнада за губитак или оштећење пртљага. У складу са Конвенцијом Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом, особе са инвалидитетом или особе смањене покретљивости, требају да имају исту могућност као и остали грађани, везано за слободу кретања, слободу избора и недискриминацију, тј. да имају једнако право и могућност да користе услуге јавног аутобуског превоза путника. Наведено је неопходно како би се створиле правне претпоставке за увођење свих стандарда којима се обезбјеђује пуно уживање људских права и спречавање или отклањање дискриминације лица са инвалидитетом. Лицима са инвалидитетом, односно лицима смањене покретјивости не смије се ограничити право на превоз, осим из разлога који су оправдани у смислу једноставности и безбједности приликом уласка, изласка или превоза, а везано за саму конструкцију аутобуса или аутобуске станице. Лица са инвалидитетом, морају имати право на помоћ на аутобуским станицама. Такође, у интересу социјалне укључености таква помоћ треба бити бесплатна.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.