Саопштење са 109. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 109. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о уређењу тржишта пољопривредних производа. Циљ доношења овог закона је усклађивање са Заједничком пољопривредном политиком Европске уније и саставни је дио обавеза које је Црна Гора морала испунити у процесу усклађвања са европским законодавством сходно “Акционом плану за усаглашавање са правном тековином ЕУ”, као једним од почетних мјерила за отварање Преговарачког поглавља 11 – Пољопривреда и рурални развој. Измјене које су услиједиле у законодавству Европске уније од 2019. године па наовамо, условиле су, између осталог, и измјене овог закона који представља наставак усклађивања са правном тековином Европске уније у овој области. Поред тога, одређене одредбе у претходном законском рјешењу нијесу биле у потпуности пренесене, па је закон био дјелимично усклађен са законодавством Европске уније које уређује ову област. Констатовано је да се измјенама створа јак основ за доношење подзаконских аката којима ће се наставити усклађивање и омогућити пуна примјена одредаба Закона, усклађена са примјеном прописаних одредаба у државама чланицама Европске уније. Наиме, измјеном постојећег законодавног оквира створиће се услови да се овај закон боље примјењује у правном систему Црне Горе, као будуће чланице Европске уније.

Утврђен је Предлог закона о слатководном рибарству са Извјештајем са јавне расправе. Доношење овог закона проистекло је и из потребе усаглашавања са правном тековином ЕУ, а посебно у дијелу израде националног плана управљања, процеса ауторизације за риболов јегуље, ограничења која се односе на риболов јегуље (увођење ловостаја и забрана спортско-рекреативног риболова). Овај закон осигурава прикупљање података о јегуљи ради спровођења националног плана прикупљања података те обавеза искрцаја на искрцајним мјестима. Такође, с обзиром да се дио који се односи на сљедљивост и прву продају односи на све производе рибарства, укључујући и оне који произилазе из слатководног риболова, овим је законом осигурана усклађеност са европским правилима.

Влада је утврдила Предлог закона о прекограничним енергетским инфраструктурним пројектима* са Извјештајем са јавне расправе. Црна Гора као чланица Енергетске заједнице и кандидат за чланство у Европској унији, има обавезу усаглашавања законодавства са прописима Европске уније у дијелу који се односи на питања из области енергетике. Једна од тих обавеза је транспоновање Регулативе (ЕУ) 2022/869 о смјерницама за транс-европску енергетску инфраструктуру којом је укинута ранија Регулатива (ЕУ) 347/2013 из 2013. године. Овим законом уређују се поступак, услови и начин реализације прекограничних енергетских инфраструктурних пројеката од посебног значаја за Црну Гору, прекогранична расподјела трошкова и подстицаји који се додјељују за ове пројекте, као и друга питања од значаја за реализацију ових пројеката. Нови закон ће допринијети успостављању адекватних услова за успјешну и благовремену реализацију прекограничних енергетских инфраструктурних пројеката, привлачење потенцијалних инвестиција, убрзање економског развоја, као и остваривања циљева у области заштите животне средине. На овај начин се омогућава свеукупни развој Црне Горе, регионално и међународно повезивање и утицај, енергетска сигурност, тржишна и системска интеграција, конкуренција и приступачност цијена енергије, ради ублажавања климатских промјена, постизања енергетских и климатских циљева, као и климатске неутралности.

Утврђени су предлози закона о измјени Закона о Судском савјету и судијама, Закона о Државном тужилаштву и Закона о Уставном суду Црне Горе и судијама. Измјене закона произилази из начела да судије и државни тужиоци имају право на зараду у складу са достојанством судијске функције и одговорношћу судије. Зараде судија и тужилаца гарантују њихову независност и материјалну сигурност, па је као једино могуће прелазно рјешење нађено да се пропише додатак на функцију организационим законима како би дошло до увећања зарада судија док се не усвоји Закон о зарадама и другим правима у вези са вршењем правосудне и уставносудске функције. Утврђеним измјенама је прописано да се судијама и тужиоцима право на додатак на функцију продужава до 31. децембра 2026. године.

Влада је утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о арбитражи. Предложеним измјенама и допунама ће се створити услови да арбитража буде препозната као важан инструмент за за рјешавање спорова не само код привредних субјеката у Црној Гори, већ и код страних инвеститора. Већом заступљеношћу арбитраже у рјешавању спорова унаприједиће се пословни амбијент и повећати правна сигурност за инвестициона улагања у Црној Гори. Такође, циљ овог закона је боље позиционирање Црне Горе као будућег кандидата за чланство у Европској унији. Поред осталог, предложеним Законом је предвиђена могућност оснивања сталне арбитражне институције која обавља послове организовања арбитражних поступака, подобност уговарања арбитраже за рјешавање спорова о правима о којима странке слободно располажу, осим оних за које је прописана искључива надлежност судова у Црној Гори, унапређење арбитражног поступака, начин избора арбитара, као и препознавање свих надлежности и процесних могућности арбитражног трибунала у рјешавању арбитражних спорова.

Утврђен је Предлог закона о потврђивању Другог додатног протокола уз Конвенцију о рачунарском криминалу о унапријеђеној сарадњи и откривању електронских доказа. Конвенција о рачунарском криминалу је од свог доношења до данас поставила међународне стандарде сарадње у овој области као ниједан међународно-правни документ до сада, и, према свом домашају на глобалном нивоу у погледу броја држава које су је потписале, засигурно је један од инструмената Савјета Европе који је достигао најшири ниво прихваћености и универзалности у односу на питања која регулише. Стога је циљ да се Другим додатним протоколом у области директне сарадње у обезбјеђивању и размјени електронских доказа поставе нови стандарди и границе, на чија рјешења ће се угледати и остали међународни инструменти – конвенције у области пружања правне помоћи и борбе против криминала. Протокол, као и сама Конвенција, за циљ има да повећа способност органа за спровођење закона да се боре против рачунарског и других облика криминала, уз потпуно поштовање људских права и основних слобода и наглашава важност и вриједност интернета изграђеног на бесплатном протоку информација.

Влада је утврдила Предлог закона о слободним зонама са Извјештајем са јавне расправе. Предлог закона успоставља савремен и оперативан регулаторни оквир за оснивање, почетак рада, управљање, надзор и престанак рада слободних зона у Црној Гори. Посебан акценат ставља на јачање транспарентности и царинског надзора над робним токовима кроз обавезну примјену техничких и информационих мјера (јединствени електронски систем управљања робом, видео-надзор и контролисани приступ), јасније разграничење одговорности оснивача, оператора и корисника, те унапређење казнене политике и међуинституционалне сарадње. Конкретно:

• Закон обезбјеђује већу транспарентност и контролу робних токова у слободним зонама кроз обавезну дигитализацију и видео-надзор.
• Успоставља се јасан институционални модел одговорности оснивача, оператора и корисника, уз прецизније процедуре и надзор.
• Рјешења доприносе сузбијању злоупотреба и недозвољене трговине, уз истовремено јачање инвестиционе предвидивости.
• Регулатива се усклађује са релевантним међународним стандардима и добрим праксама (транспарентност, управљање ризицима, царински надзор).

Циљ је да слободне зоне функционишу као поуздан и одржив развојни инструмент, који доприноси економском расту, инвестиционој сигурности и фискалној стабилности, уз висок ниво транспарентности и надзора.

Утврђен је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о поштанским услугама. Доношењем овог закона, Влада има за циљ да усклади своје циљеве и политику заштите слободе тржишног наступа, интересе привреде, грађана и корисника поштанских услуга, са ЕУ регулативом и ЕУ стандардима и обезбиједи доступност универзалних поштанских услуга, као и развој нових, савремених поштанских услуга. У складу са Стратегијом развоја поштанске дјелатности за период 2024-2028. године са Акционим планом за спровођење за период 2024-2025. годину, унаприједиће се и регулатива у дијелу заштите корисника. Осим наведеног, извршиће се и усклађивање инспекцијског надзора у обављању поштанских услуга, кроз јасно дефинисање одговорности и обавеза инспектора за предузимање или одређивање мјера или радњи за обављање инспекцијског надзора. Предметни закон ће обезбиједити достизање вишег нивоа дигиталиних и електронских поштанских услуга у Црној Гори, као и заштиту корисника у овој области. Предлог закона препознаје кључна питања за развој поштанске дјелатности и даље правце усаглашавања са ЕУ стандардима у овој области.

Влада је утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о кредитним институцијама са Извјештајем са јавне расправе. У циљу одржавања постигнуте динамике усклађивања црногорског регулаторног оквира са ЕУ стандардима, овим предлогом обухваћени су неопходни захтјеви из области дигиталне оперативне отпорности финансијског тржишта (Директива 2022/2556 и Регулатива 2022/2554 – DORA пакет), новог оквира у погледу регулисања криптоимовине (Регулатива 2023/1114 - MiCA), нове тзв. финалне стандарде у вези са захтјевима за капитал за кредитне институције (CRD VI/CRR III пакет), и укључује и посљедње измјене које доноси реформа EMIR 3 (тржиште деривата и CCP – а у вези са ризиком концентрације). Поред постизања циља усклађености са финалним стандардима, увођењем пруденцијалних правила прописаних CRR III у законодавни оквир осигурава се већа отпорност кредитних институција на економске и финансијске шокове, а обзиром на строже стандарде за управљачке структуре кредитних институција, укључујући правила о независности чланова управних и надзорних одбора, транспарентности одлучивања и управљању сукобом интереса унапређује се култура корпоративног управљања. Такође, Предлог закона прописује додатне обавезе за кредитне институције у погледу транспарентности пословања, укључујући објављивање кључних информација о финансијском стању и ризицима, чиме се јача повјерење клијената и инвеститора у систем. С обзиром на глобалне изазове, укључујући климатске промјене, дигитализацију и ESG ризике (ризике повезане са животном средином, друштвом и управљање) проширује се и систем управљања ризицима. Јача се супервизорски оквир кроз јачање система пруденцијалног надзора, укључујући сарадњу са надлежним органима Европске уније, чиме се осигурава будућа усклађеност са стандардима Јединственог надзорног механизма (SSM) и другим међународним обавезама.

Утврђен је Предлог закона о заштити потрошача, с Извјештајем са јавне расправе. Основни разлог за доношење Предлога закона је двојак. Са једне стране, и приоритетно, то је даље усаглашавање са најновијом потрошачком правном тековином ЕУ из 2019. године, што је и предуслов за привремено затварање поглавља 28 у складу са коначним Извјештајем експертске мисије ЕК из новембра 2023. године. Са друге, то су искуства стечена током нешто више од девет година од усвајања и примјене у пракси основног текста Закона о заштити потрошача из 2014. године, укључујући вишеструке измјене и допуне, које су такође условиле потребу за даљим уређењем овог правног оквира, у складу са уставним опредијељењима Црне Горе о заштити потрошача и Споразумом о стабилизацији и придруживању. Предлога закона омогућава преузимање најновије три потрошачке директива из 2019. године које су преостале као обавеза у оквиру интензивираног процеса преговора са Европском комисијом (ЕК) у оквиру ПП 28 (Заштита потрошача и јавног здравља), а у смислу званично прихваћеног захтјева Црне Горе за његово привремено затварање (Оперативни закључци ЕК из 2020. године). Стога овај Предлог закона треба разумјети као завршни и кључни корак четворогодишњег процеса започетог 5. децембра 2019. године.

Влада је утврдила Предлог закона о геолошким истраживањима с Извјештајем са јавне расправе. Разлог доношења новог Закона је усклађивање са актуелним стањем у области геолошких исраживања будући да је пракса показала да у примјени важећег Закона из 2011. године постоје одређене мањкавости и празнине. Овим законом прописују се врсте и начин извођења геолошких истраживања, начин на који се врше геолошка истраживања од интереса за Црну Гору, надлежности Јавне установе Завод за геолошка истраживања, надлежности геолошке инспекције, прописују се казнене одредбе. Циљ новог Закона о геолошким истраживањима је да се редефинишу процедуре у вези са извођењем геолошких истраживања ради веће ефикасности у њиховој реализацији, прецизирање одговорности за ревизију припадајуће техничке документације, геолошки катастар и др. Доношењу Закона се приступило, између осталог, како би се постојеће законско рјешење ускладило са развојем метода, техника и технологија у области геолошких истраживања, унаприједило знање и ниво стручности из области геолошких истраживања, те унаприједила заштита животне средине и здравља грађана и заштитио јавни интерес.

Донијета је Уредба о измјени Уредбе о ближим условима за проглашење линије у јавном интересу и начину обављања превоза на линији од јавног интереса. Разлози за измјене и допуне ове уредбе односе се на прецизније дефинисање категорије разумне добити, која је предмет регулативе Европског парламента и Савјета (ЕЗ) бр. 1008/2008 од 24. септембра 2008. године о заједничким правилима за обављање ваздушног саобраћаја, као и на усклађивање са коментарима Агенције за заштиту конкуренције. Предлог уредбе не уређује питања додјеле државне помоћи, у складу са чланом 2 Закона о контроли државне помоћи. Имајући у виду да поступак проглашења одређених авио-линија у јавном интересу треба да буде окончан у што краћем временском периоду, а пожељно до почетка љетње IATA сезоне 2026. године (крај марта 2026. године), а све како би се Црна Гора као европска туристичка дестинација учинила доступнијом и конкурентнијом.

Донијета је Одлука о утврђивању основне и доплатне листе љекова. Листа љекова је један од најзначајнијих аката у фармакотерапији једне земље, па и наше. Потребу за континуираним радом на ревизији Листе љекова условљава напредак у фармакотерапији и примјени нових технологија, који је од великог значаја за све обољеле у Црној Гори. Ово је нарочито важно за обољеле од малигних обољења, аутоимуних обољења (посебно из области дјечије патологије, онкологије, неурологије, реуматологије, гастроентерологије, хематологије, итд.), хроничних, незаразних и заразних болести. Наведене болести су биле, у не тако давној прошлости, главни узрок смртности и онеспособљености, а данас се успјешно контролишу иновативним љековима. Усвајање Одлуке о утврђивању основне и доплатне листе љекова не односи се само на унапређење исхода лијечења и побољшавање квалитета живота, него и на породичну, друштвену и економску продуктивност, која је тиме омогућена. Доношењем ове Одлуке ријешиће се више проблема, који се приоритетно односе на адекватнији и савременији фармакотерапијски третман болесних лица, али и за здравствени систем уопште. Ова ревизија Листе љекова укључује стављање 9 нових љекова по INN-у, 24 генеричка љека, као и 2 допуне индикације за љекове који су се већ налазили на листи љекова.

Влада је донијела Уредбу о измјенама и допунама Уредбе о реализацији и поступку коришћења средстава из инструмената претприступне помоћи Европске уније (IPARD III програм). Циљ Програма је да припреми црногорске пољопривреднике за улазак у ЕУ, на начин што ће средства из IPA III – област пољопривреде и руралног развоја искористити у што већој мјери, а што ће за ефекат имати унапређење конкурентности, унапређење одрживог газдовања ресурсима, достизање ЕУ стандарда безбједности хране и квалитета производа у примарном и прерађивачком сектору, побољшање квалитета живота и развоја руралних подручја и јачање кадровских капацитета.

Донијета је Уредба о реализацији и поступку коришћења IAKS мјера Инструмента претприступне помоћи Европске уније (IPARD III програм) и директних плаћања у пољопривреди. Доношење Уредбе омогућиће повлачење финансијских средстава из претприступних фондова црногорским пољопривредним произвођачима који живе у руралним подручјима, у циљу достизања стандарда, економског, социјалног и територијалног развоја, паметног, одрживог и инклузивног раста кроз развој физичког капитала и као одговор на изазове који произилазе из климатских промјена, кроз промовисање енергетске ефикасности из обновљивих извора енергије, као и за имплементацију годишњег Агробуџета у дијелу директних плаћања.

Влада је усвојила Програм економских реформи за Црну Гору за период 2026-2028. година. У дискусији је наглашено да се ради о најважнијем документу у испуњавању економских критеријума у приступним преговорима. С једне стране, он представља инструмент за планирање економске политике земље и управљање реформама, које имају за циљ одржавање макроекономске стабилности, јачање међународне конкурентности и побољшање услова за инклузивни раст. С друге стране, Програм економских реформи је основни елемент приступа „фундаментално као прво“ у оквиру преговора Црне Горе о приступању ЕУ, посебно у области испуњавања копенхашких економских критеријума. Документ се састоји из два кључна поглавља и то макроекономски оквир и фискални оквир. Према прелиминарним пројекцијама Министарства финансија, црногорска економија ће у средњем року остварити просјечан годишњи раст од 3,2 %, односно по годинама 3,2 % у 2026, 3,1 % и 3,2 % у 2027. и 2028. години. У наредном средњорочном периоду, Црна Гора ће наставити са спровођењем мјера из Фискалне стратегије, фокусирајући се на: даље јачање контроле и рационализацију јавне потрошње; унапрјеђење наплате прихода кроз модернизацију пореске администрације и борбу против неформалне економије; пажљиво управљање и рефинансирање јавног дуга; давање приоритета капиталним инвестицијама у пројекте који подстичу раст; као и даљу консолидацију фискалне дисциплине, која је већ значајно унапријеђена у односу на период прије великих пореских реформи. У складу са фискалним оквиром за период 2026–2028. године, пројектовани јавни приходи крећу се од 3.506,1 милиона еура (40.9 % БДП-а) у 2026. години до 3.727 милиона еура (39.7 % БДП-а) у 2028. години. Очекивани раст јавних прихода резултат је повећане потрошње, јачања економске активности и смањења обима сиве економије.

Донијета је Одлука о образовању Међуресорске радне групе за успостављање механизма за безбједност новинара. У дискусији је истакнуто да ће формирање овог тијела омогућити систематичан, координисан и инклузиван приступ рјешавању питања безбједности новинара, као и унапређењу институционалног оквира и праксе. Образовањем Међуресорске радне групе обезбјеђује се форум за континуирани дијалог и сарадњу између представника државних органа и медија, уз могућност укључивања других релевантних институција, стручњака и организација цивилног друштва. Радну групу чине: представник медија, предсједник; представник медија, замјеник предсједника; представник Генералног секретаријата Владе Црне Горе, члан; представник Министарства унутрашњих послова, члан; представник Основног државног тужилаштва, члан; два представника медија, чланови. Представнике државних органа у Радној групи именују руководиоци односно старјешине тих органа, а представнике медија именује Влада Црне Горе на предлог Синдиката медија Црне Горе. Задаци Радне групе обухватају анализу постојећег институционалног, нормативног и оперативног оквира у области безбједности новинара, континуриани мониторинг (успостављање система брзог одговора), пружање бесплатне правне и психолошке подршке, као и анализу и проналажење институционалног оквира за будући механизам, идентификовање изазова, ризика и недостатака у поступању надлежних органа, као и предлагање конкретних мјера и механизама за унапређење безбједности новинара, укључујући мјере превенције, заштите и ефикасног институционалног одговора. Посебан акценат ставља се на израду препорука и, по потреби, предлога измјена или доношења нових аката, ради јачања сарадње и повјерења између државних органа и медијске заједнице. Констатовано је да доношење Одлуке представља оправдан, потребан и системски одговор Владе Црне Горе на изазове у овој области.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.