- Влада Црне Горе
Саопштење са 110. сједнице Владе Црне Горе
Саопштење са 110. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 110. сједници којом је предсједавао потпредсједник Владе за безбједност, одбрану, борбу против криминала и унутрашњу политику мр Алекса Бечић, усвојила Информацију о резултатима преговора и закључивању Уговора о гаранцији за Уговор о кредиту између Црногорског електропреносног система АД Подгорица (ЦГЕС) и Европске банке за обнову и развој (EBRD) у износу до 15.000.000 еура за потребе финансирања пројекта повећања пропусне моћи 220 kV далековода. Влада је, на сједници 18. децембра 2025. године, усвојила Информацију о полазним основама за преговоре у вези са закључивањем Уговора о гаранцији, у току 2025. или 2026. године, за Уговор о кредиту између Црногорског електропреносног система АД Подгорица (ЦГЕС) и Европске банке за обнову и развој (EBRD) у износу до 15 милиона еура, за потребе финансирања пројекта повећања пропусне моћи 220 kV далековода. Како је истакнуто на сједници, далековод Требиње (БиХ) – Перућица – Подгорица – Коплик (Албанија) пуштан је у погон сукцесивно: дионица Требиње – Подгорица 1965. године, а дионица Подгорица – Коплик 1972. године. Тренутно стање одражава дугогодишњу експлоатацију, као и чињеницу да пролази кроз подручја са захтјевним климатским условима. Пропусна моћ далековода (720 А) више не одговара савременим потребама, имајући у виду значајан раст пројеката из обновљивих извора енергије, посебно соларних електрана и додатног хидропотенцијала хидроелектране Перућица. Реконструкција би, прије свега, због недовољног капацитета постојећег проводника, обухватила комплетну замјену проводника, заштитног ужета, изолације, те овјесне и спојне опреме. Пројекат има посебан значај за интеграцију планираних и постојећих капацитета из обновљивих извора енергије који се прикључују на преносну мрежу, чијом модернизацијом се стварају услови за даљи развој зелене транзиције у Црној Гори. Реализација пројекта има и шири јавни интерес, што је препознато Законом о енергетици, нарочито у дијелу производње електричне енергије из обновљивих извора. Изградња и одржавање далековода у функционалном и поузданом стању директно доприносе безбједности рада преносног система. Рок за реализацију пројекта је крај 2028. године, а укупни буџет процијењен је на око 15 милиона еура за дужину од приближно 100 км, од границе са Босном и Херцеговином до границе са Албанијом. У том контексту, Влада је прихватила Уговор о кредиту између Црногорског електропреносног система и Европске банке за обнову и развој, у износу до 15.000.000,00 еура, као и Уговор о гаранцији између Црне Горе и EBRD за Уговор о кредиту.
Усвојен је Извјештај о реализацији обавеза из Програма приступања Црне Горе Европској унији 2025-2026, за 2025. годину. Програм приступања Црне Горе Европској унији (ППЦГ) за период 2025-2026, који је Влада Црне Горе усвојила 13. фебруара 2025. представља двогодишњи стратешки документ који обухвата 33 преговарачка поглавља. Имајући у виду да се правна тековина Европске уније континуирано мијења, Програм приступања се ревидира на годишњем нивоу. У Извјештају је дат пресјек стања реализације обавеза, по преговарачким поглављима и надлежним ресорима, у складу са сазивом 44. Владе Црне Горе, уз уважавање спроведене реконструкције Владе током 2025. године. У складу са анализом реализације обавеза предвиђених Програмом приступања Црне Горе Европској унији, током 2025. године планирано је укупно 406 обавеза, од којих је реализовано 257, што представља 63 % укупног степена реализације. Након консолидације обавеза које се понављају у више преговарачких поглавља, без дуплирања аката, идентификоване су 354 јединствене обавезе, од којих је реализовано 225, односно 64 %. Ови резултати указују на стабилан и мјерљив напредак у спровођењу Програма.
Влада је усвојила Информацију о уништењу дуванских производа након разграничења дуванских производа који су доказни материјал у судским поступцима од оних обухваћених управним поступцима. У дискусији је наглашено да је у цјелости ријешено питање поступања са дуванским производима одузетим на основу Одлуке о забрани складиштења дуванских производа на територији Слободне зоне „Лука Бар“. Уништењем цигарета је ријешено питање које је оптерећивало преговоре са ЕУ и потврђена је одлучност Владе да се избори са кријумчарењем дуванских производа и повезаним нелегалним активностима. Цјелокупан поступак уништења спроведен је уз присуство и надзор међународних партнера, уз континуирани видео надзор читавог процеса, у циљу потпуне транспарентности и контроле. Највећи дио процеса уништења дуванских производа реализован је у периоду од 23. јуна до 16. септембра 2025. године. У том периоду на територији Слободне зоне „Лука Бар“ су уништене сљедеће количине дувана и дуванских производа: Цигарете – 130.003 пакета; 526 пакета резаног дувана (тежине око 100 kg по пакету); 1134 пакета дувана за нергиле; 6 пакета електронских цигарета. Уништење преостале количине дуванских производа извршено је у периоду од 09. 12. до 12. 12. 2025. године на следећим локацијама: складиште „PGS Montenegro“ ДОО Бар у Слободној зони „Лука Бар“ и складиште „Zetatrans“ АД Подгорица, а уништене су сљедеће количине дуванских производа: У складишту „Zetatrans“ АД у Подгорици, 09. 12. 2025. године уништено је 1426 пакета цигарета, 6 штека и 262 kg резаног дувана. У складишту „PGS Montenegro“ ДОО (Слободна зона Лука Бар), од 10.12. до 12. 12. 2025. уништено је 6.801 пакет и 99 штека цигарета. Уништењу је претходило прецизно разграничење дуванских производа који представљају доказни материјал у кривичним поступцима и који се морају чувати до окончања тих поступака, од оних који су обухваћени управним поступцима. Након завршеног поступка уништења, у складишту PGS Montenegro у Слободној зони „Лука Бар“ остало је још око 11.800 пакета цигарета које су у обухваћене судским поступцима. У том смислу, задужена је Управа за државну имовину да предложи начин складиштења и чувања дуванских производа са процјеном потребних финансијских средстава, након чега ће Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине, Министарство финансија и Управа за државну имовину, у складу са својим надлежностима и могућностима, предузети активности на проналажењу оптималног модела за обезбјеђивање финансијских средстава за реализацију предлога Управе.
На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.

