Саопштење са 89. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 89. сједници којом је предсједавао потпредсједник Владе за међународне односе Ервин Ибрахимовић, утврдила Предлог закона о легализацији бесправних објеката с Извјештајем са јавне расправе. Циљ закона је да се поступак легализације спроведе ефикасно и да се забрани будућа бесправна градња, посебно имајући у виду ограничене просторне ресурсе државе. Примјеном овог закона, како је наглашено на сједници, биће сачуван простор Црне Горе, као највреднији ресурс једне државе, а који је нарушен бесправном градњом. Истакнуто је, такође, да ће процес легализације неспорно резултирати повећањем прихода буџета општина, кроз наплату накнада за урбану санацију, али и кроз наплату прихода од пореза на непокретности, као накнаде за коришћење простора чије увођење је такође у надлежности јединица локалне самоуправе и иста представља њихов приход. Ова средства ће се користити за изградњу недостајуће инфраструктуре у тим подручјима, те резултирати повећањем квалитета живота. У односу на одредбе важећег Закона о планирању простора и изградњи објеката који се односе на поступак легализације, новине су сљедеће:

• прописана је обавеза за упис објеката у катастар непокретности и рок за упис од 6 мјесеци који је преклузиван, што подразумијева да истеком рока власници неће више моћи уписати објекте у катастарку евиденцију, дефинисано је који се објекти не могу легализовати, прописани посебни услови за легализацију;
• дефинисан начин Иегализације објеката у заштићеним зонама;
• прописана је надлежност за поступање у поступцима легализације и иста подијељена (за објекте нето површине до 500 m² надлежне су јединице локалне самоуправе, а за објекте нето површине преко 500m² и за објекте у заśтићеним зонама, надлежна је Управа за легализацију, новоформирани државни орган које се успоставија овим законом;
• испитивање статичке и сеизмичке стабилности је ријешено на исти начин као и важећем рјешењу, али је поступак прецизиран у случају ако привредно друштво утврди да је објекат није стабилан;
• прецизиран је начин легализације колективних објеката, затим откуп и отплата земљишта у случају када су бесправни објекти саграђени на земљишту у својини државе, затим обавезе Катастра у дијелу уписа података из рјешења о легализацији;
• искључена је могућност да потврду о усклађености издаје ревидент;
• када се добије рјешење о легализацији није потребно усклађивати спољни изглед објекта;
• прописана је обавеза органа надлежних за имовину да објаве јавни позив за власнике бесправних објеката изграђених на земљишту у својини државе да у року од 6 мјесеци од дана објављивања позива упишу објекте у катастар нопокретности, те да ће се објекти након истека дефинисаног рока уписати на власника земљишта, односно државу одлуком надлежног органа.

Катастар је дужан да упише забиљежбу забране отуђење и забиљежбе забране обављања привредне и друге дјелатности и за бесправне објекте за које није покренут поступак уписа у катастар непокретности у року из члана 48 став 1 овог закона, као и за објекте за које није донијето рјешење о легализацији у року од 24 мјесеци од дана ступања на снагу овог закона.

Утврђен је Предлог стратегије за борбу против превара и управљање неправлиностима у циљу заштите финансијских интереса ЕУ за период 2025-2028 с Предлогом акционог плана за период 2025-2026. Стратегīја представија четворогодишњи стратешки документ у области заштите финансијских интереса ЕУ. Овај документ дефинише стратешки циљ, визију, мисију и дугорочне оперативне циљеве развоја и унапређења политика управљања неправилностима које настају коришћењем средстава добијених из ЕУ фондова. Штитећи буџет ЕУ, уједно се штити и национални буџет, јер сва неправилно утрошена средства се морају вратити из националног буџета. Циљ ове Стратегије је унапређење постојећих и развој нових мјера, механизама и инструмената којим ће се допринијети бољој заштити финансијких интереса ЕУ. Документ представља наставак активности имплементираних у оквиру Стратегије за период 2019 - 2022. године, са циљем да се обезбиједи континуитет развоја и унапређење система за заштиту финансијских интереса ЕУ. Усвајањем Стратегије наставиће се са спровођењем приоритетних активности утврђених у преговарачком процесу Поглавља 32 – Финансијска контрола које обухвата четири кључне области: унутрашњу финансијску контролу у јавном сектору, екстерну ревизију, заштиту финансијских интереса ЕУ и заштиту еура од фалсифīковања, а којим се, између осталог, настоји унаприједити дисциплина и транспарентност у коришћењу јавних средстава (националних и ЕУ фондова) и осигурати заштита финансијских интереса ЕУ.

Влада је усвојила Информацију о коришћењу средстава из Програма улагања од посебног значаја за привредни и економски интерес Црне Горе са предлогом Програма подршке за јачање вјештина у сектору информационокомуникационих технологија у Црној Гори за 2026. годину, и дала сагласност на Програм подршке. Тим поводом, задужен је Фонд за иновације Црне Горе да дефинише општа правила Програма подршке, припреми и спроведе Јавни позив за његову реализацију. Средства обезбијеђена посредством Програма улагања од посебног значаја за привредни и економски интерес Црне Горе представљају јако важан извор финансирања у Црној Гори, стога је у овом трентку од суштинског значаја адекватна алокација ових средстава на развој иновационог екосистема и недостајућих вјештина идентификованих у приоритетним областима са високим иновационим потенцијалом. Програм подршке за јачање вјештина у сектору информационо-комуникационих технологија (ICT) у Црној Гори „Искра“ је стратешка иницијатива Владе Црне Горе. Стицање дигиталних вјештина и компетенција, унапређење тзв. меких вјештина, учење кроз рјешавање проблема и цјеложивотно образовање су дефисани као стубови развоја људског капитала и покретачи запошљавања у Црној Гори. Овим програмом Влада управо одговара на те приоритете, усмјерене на стварање одрживе, отпорне и конкурентне економије. Министарство рада и социјалног дијалога у оквиру активности Завода за запошљавање Црне Горе планира спровођење редовног Програма „Образовање и оспособљавање“ који подразумијева директну подршку јачању дигиталних компетенција грађана, за шта је у 2025. години опредијељено 516.870 еура. Овим средствима биће омогућено укључивање 429 незапослених лица у различите врсте програма за развој дигиталне кључне компетенције, укључујући и 29 младих NEET лица. Активности Завода за запошљавање Црне Горе представљају први корак ка мотивацији незапослених лица за улазак у ICT сектор, у складу са европским приоритетима и националним развојним циљевима.

Усвојена је Информација о закључивању меморандума о разумијевању између Министарства европских послова Црне Горе и Министарства вањских послова, Европске уније и сарадње Краљевине Шпаније о развоју сарадње у области европске интеграције с Предлогом меморандума, и прихватила текст Меморандума. Закључивањем овог Меморандума шаље се снажна порука о чврстом опредјљењу Краљиевине Шпаније да активно подржи европски пут Црне Горе али и о спремности Црне Горе да кроз партнерски однос са државом чланицом јача своје институције и административне капацитете како би успјешно испунила обавезе које произилазе из процеса приступања Европској унији. Додатно, Меморандум се закļјучује у тренутку када Црна Гора наставља да биљежи конкретне резултате у процесу преговора, што потврђује и чињеница да је на 23. међувладиној конференцији, одржаној 27. јуна 2025. године у Бриселу, привремено затворено Поглавије 5 – Јавне набавке, Чиме је учвршћен реформски напредак и план Црне Горе да до 2028. постане чланица Европске уније. Овај Меморандум закључује се у домену дипломатског корпуса, чиме се отвара простор за интензивнији политички дијалог, снажнију координацију билатералних и мулилатералних активности, те директну размјену информација и стручне подршке кроз редовне консултације и заједничке иницијативе. Закључивањем Меморандума обје државе потписнице потврђују посвећеност јачању међусобних односа и подршци напретку Црне Горе у складу са европским вриједностима.

Влада је усвојила Информацију о започињању поступка аукције за додјелу права на тржишну премију за неодређене локације за соларне електране. У Информацији се истиче да је основни циљ Закона о коришћењу енергије из обновљивих извора стварање бољих услова за инвестирање у изградњу постројења за производњу електричне енергије из обновљивих извора. Тиме се унапређује правни оквир у областима електричне енергије, гријања и хлађења, као и у сектору саобраћаја. Ради постизања циљева у погледу већег коришћења електричне енергије из обновљивих извора, предвиђено је спровођење система подстицаја. Циљ ових подстицаја је да се омогући интеграција енергије из ОИЕ у тржиште електричне енергије, на тржишним принципима, уз избјегавање поремећаја и уважавање трошкова интеграције и стабилности система. Један од основних инструмената подстицаја у оквиру Закона јесте систем тржишних премија, који представља прелазни механизам између класичних „феед-ин тарифа“ и тржишно оријентисаних модела. У систему тржишних премија, произвођачи продају енергију на тржишту и остварују право на тржишну премију ако је тржишна цијена нижа од гарантоване. Уколико је тржишна цијена виша, произвођачи сносе разлику – тзв. негативна тржишна премија. Право на гарантовану цијену стиче се путем конкурентног Тендерског поступка. Сходно члану 31 Закона,, аукција за додјелу права на тржишну премију за неодређене локације спроводи се путем Јавног позива, који је саставни дио Тендерске документације. У складу са чланом 15 Закона Влада је донијела Одлуку о квоти за прву аукцију за додјелу права на тржишну премију којом је прописано да квота за прву аукцију за тржишну премију износи 250 MW и одређује се за технологију соларних електрана снаге 400 kW и више. Надаље, Влада је донијела и Одлуку о максималној цијени електричне енергије коју понуђач може да понуди у поступку аукције за тржишне премије, којом је за максималну цијену електричне енергије коју понуђач може да понуди у поступку аукције за тржишне премије. одређен износ од 65 еура/MWh. Тим поводом, Влада је усвојила Тендерску документацију за поступак аукције за додјелу права на тржишну премију за неодређене локације за соларне електране, дала сагласност на Уговор о тржишној премији и Уговор о преузимању балансне одговорности, те задужила се Министарство енергетике и рударства да распише Јавни позив.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.