Саопштење са 91. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 91. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о странцима. Доношење овог Закона је предвиђено Акционим планом за Преговарачко поглавље 24 – Правда, слобода и безбједност, као и за Преговарачко поглавље 2 – Слобода кретања радник,а ради даљег усаглашавања са прописима ЕУ. Основни циљ реализације свих активности препознатих у оквиру Поглавља 24 јесте да се омогући слободно кретање људи, уз гарантовање њихове безбједности. Правном тековином за Преговарачко поглавље 2 омогућава се грађанима једне државе чланице ЕУ да раде у другој држави чланици. Однос према тзв. радницима мигрантима ЕУ мора бити исти као према домаћим радницима када су у питању услови рада, социјалне и пореске олакшице. Слобода кретања радника се сврстава међу темељне принципе Европске уније и једно је од четири слободе унутрашњег тржишта. Предлогом закона дефинисане су одредбе којима ће се омогућити странцима да захтјев за издавање дозвола (дозвола за привремени боравак и дозвола за привремени боравак и рад) могу поднијети у електронском облику, преко информационог система којим управља Министарство унутрашњих послова. Такође, дефинисане су и одредбе којима би се омогућило странцима продужење привременог боравка/рада иако им је истекла путна исправа. Исто тако, Предлогом закона се омогућавају одређене повољности за регулисање привременог боравка ради запошљавање странаца у IT сектору у Црној Гори, у области здравствене заштите, као и на основу уговора о раду за обављање послова у домаћинству у Црној Гори. Измјенама и допунама Закона се приступило и због потребне додатне разраде поступка за утврђивање статуса лица без држављанства, а на основу препорука Високог комесаријата Уједињених нација за избјеглице (UNHCR) и TAIEX мисије Европске комисије из 2021. године, који су препоручили додатну разраду овог поступка, како би се отклонили процесни недостаци, уочени од почетка имплементације овог поступка 2018. године, и јасно прописала права и обавезе лица која су покренула поступак за утврђивање статуса лице без држављанства, односно особа којима је признат статус лица без држављанства.

Утврђен је Предлог Закона о јединственом вјештачењу инвалидитета. У оквиру реформе вјештачења инвалидитета, овај Закон омогућава прелазак на вјештачење инвалидитета у складу са моделом људских права ради обезбјеђивања праведнијег, равноправнијег и лакшег приступа остваривању права особа са инвалидитетом, у складу са стандардима и обавезама преузетим ратификацијом УН Конвенције о правима лица са инвалидитетом. Усвајање овог закона чини кључни стуб свеобухватног пројекта реформе система вјештачења инвалидитета, који се спроводи у сарадњи са УNDP-ом у оквиру пројекта који финансира ЕУ. Тренутни систем вјештачења је фрагментисан, са различитим критеријумима и праксама у више ресора, што доводи до неједнаког третмана дјеце са сметњама у развоју, односно инвалидитетом и особа са инвалидитетом који да би остварили своја права морају да иду на комисије у сваком сектору посебно, јер добијено рјешење у једном сектору не може послужити као основ за остваривање права у другим ресорима. До сада статус корисника права утврђиван је у пет закона и 15 подзаконских аката, што доводи до тога да су особе приморане да више пута пролазе процјене различитих комисија како би оствариле права на одређена материјална давања и услуге, са једне стране, док комплексан админстративни систем који чини преко 40 комисија, представља велико оптерећење за буџет и додатно компликује процес остваривања права. Остваривање права по основу инвалидитета за око 60 000 грађана и њихових породица (различита материјална давања, инвалидска пензија, запошљавање и професионална рехабилитација, права по основу образовања, разне субвенције и итд.), директно зависи од квалитета система вјештачења инвалидитета.

Новим законом је дефинисано да је јединствено вјештачење инвалидитета поступак у којем се процјењује постојање дугорочног физичког, менталног, интелектуалног и/или сензорног оштећења лица које у садејству са различитим баријерама може отежати пуно и ефективно учешће у друштву на основу једнакости са другима и, у складу са тим, утврђује статус лица са инвалидитетом, као и степен потребне подршке за његово равноправно укључивање у друштво. Увођењем новог система јединственог вјештачења инвалидитета укинуће се преко 40 комисије у пет сектора, а рјешење о статусу лица са инвалидитетом и степену потребне подршке, које ће добијати особе са инвалидитетом, укључујући и дјецу са сметњама у развоју односно инвалидитетом ће се користити за остваривање права у свим секторима. Да би се обезбиједила досљедна примјена нових рјешења, било је неопходно и усклађивање свих релевантних прописа, због чега је спроведено и прилагођавање законодавног оквира који се односи на права особа са инвалидитетом у различитим областима. Усклађивањем закона из области социјалне и дјечје заштите, борачке и инвалидске заштите, пензијског и инвалидског осигурања, рада и запошљавања и професионалне рехабилитације особа са инвалидитетом и образовања и васпитања дјеце са посебним образовним потребама са Законом о јединственом вјештачењу инвалидитета обезбиједиће се правна сигурност и досљедна примјена нових норми у пракси

Предлог закона предвиђа оснивање Завода за јединствено вјештачење инвалидитета као централне институције која би спроводила вјештачења по јединственој методологији, чиме би се обезбиједила једнакост, ефикасност и правна сигурност. Нови систем би рационализовао процесе, смањио број потребних вјештачења и омогућио ефикасније коришћење јавних средстава, уз истовремено смањење простора за злоупотребе. Закон предвиђа успостављање централног регистра особа са инвалидитетом који су прошли кроз нови систем јединственог вјештачења инвалиидтета који ће омогућити боље планирање јавних политика, остваривање права, боље усмјеравање материјалних давања и пружање услуга заснованих на тачним и свеобухватним подацима. Усвајање овог закона и оснивање Завода је планирано Реформском агендом 2024-2027. у оквиру реформске мјере 3.1.3 - Реформисање система социјалне и дјечије заштите ради ефикасније, ефективније и транспарентније употребе јавних средстава, корак 3.

Влада је утврдила Приједлог закона о допунама Закона о раду. Основни разлози за израду измјена и допуна Закона о раду јесте усклађивање са Предлогом Закона о јединственом вјештачењу инвалититета. Јединствено вјештачење инвалидитета у смислу наведеног закона представља поступак у којем се процјењује и/или утврђује постојање дугорочног физичког, менталног, интелектуалног или сензорног оштећења лица које у садејству са различитим баријерама може отежати пуно и ефективно учешће у друштву на основу једнакости са другима, статуса лица са инвалидитетом као и степена потребне подршке за његово равноправно укључивање у друштво. Имајући у виду одредбе наведеног прописа те одређења инвалидитета и као и степена подршке потребно је ускладити одредбе Закона о раду у смислу одређења степена инвалидитета у погледу права која су прописана законом.

Утврђен је Предлог закона о допунама Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању лица са инвалидитетом. Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању лица са инвалидитетом уређује се начин и поступак остваривања права на професионалну рехабилитацију лица са инвалидитетом, мјере и подстицаји за њихово запошљавање, начин финансирања и друга питања од значаја за професионалну рехабилитацију и запошљавање лица са инвалидитетом. Допунама Закона се приступило због потребе усклађивања са Предлогом закона о јединственом вјештачењу инвалидитета. Имајући у виду нови концепт јединственог вјештачења инвалидитета, те утврђивања статуса лица са инвалидитетом и степена потребне подршке, од стране специјализоване установе Завода за вјештачење инвалидитета, као основа за остваривање права у многим областима, па и у области професионалне рехабилитације и запошљавања лица са инвалидитетом, било је неопходно ускладити одредбе Закона у дијелу којим се дефинишу корисници права утврђених овим законом и престанак надлежности Завода за запошљавање Црне Горе да у првом степену, односно Министарства рада, запошљавања и социјалног дијалога да у другом степену одлучују о статусу лица са инвалидитетом, проценту инвалидитета и преосталој радној способности лица са инвалидитетом, на основу оцјене, налаза и мишљења првостепене, односно другостепене комисије за професионалну рехабилитацију.

Влада је утврдила Предлог закона о измјени и допунама Закона о повластици на путовање лица са инвалидитетом. Циљ Предлога закона је усклађивање појединих његових одредаба са Предлогом закона о јединственом вјештачењу инвалидитета. У том смислу, предвиђено је да се дан почетка примјене измјена и допуна Закона поклапа са даном почетка спровођења поступака јединственог вјештачења инвалидитета. Предложене промјене неће негативно утицати на материјални положąј садашњих корисника права на повластице на путовање лица са инвалидитетом.

Утврђен је Предлог закона о допунама Закона о борачкој и инвалидској заштити. Доношење допуна предлаже се у циљу усклађивања са Законом о јединственом вјештачењу инвалидитета, чија је сврха да омогући, односно обезбиједи примјену јединственог модела вјештачења инвалидитета који је усклађен са Конвенцијом УН о правима лица са инвалидитетом.

Влада је утврдила Предлог закона о допунама Закона о социјалној и дјечјој заштити. Циљ Предлога закона је усклађивање појединих његових одредаба са Предлогом закона о јединственом вјештачењу инвалидитета. Предложене промјене неће негативно утицати на материјални положај садашњих корисника права на материјално обезбјеђење, додатка за његу и помоћ и личну инвалиднину.

Утврђен је Предлог закона о допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, ради усклађивања са Законом о јединственом вјештачењу инвалидитета, којим се уводе јединствени критеријуми и поступци за процјену инвалидитета у свим областима, укључујући и област пензијског и инвалидског осигурања. Циљ предложених допуна је да се обезбиједи правична, објективна и равноправна процјена инвалидитета за све осигуранике и кориснике права из система пензијског и инвалидског осигурања, те да се допринесе ефикаснијем и транспарентнијем остваривању тих права. Донос̌ење овог закона условљено је потребом да се: одредбе важећег закона о пензијском и инвалидском осигурању ускладе са дефиницијама, критеријумима и процедурама прописаним законом о јединственом вјештачењу инвалидитета; прецизирају надлежности и начин спровођења вјештачења у складу са новим институционалним рјешењем; јасније дефинишу права и обавезе осигураника и корисника у односу на резултате јединственог вјештачења. Предложене допуне доприносе спровођењу међународних обавеза Црне Горе, посебно у погледу примјене конвенције уједињених нација о правима особа са инвалидитетом и препорука европске комисије, које захтијевају прелазак са традиционалног (медицинског) на функционални модел процјене инвалидитета.

Влада је утврдила Предлог закона о допунама Закона о васпитању и образовању дјеце са посебним образовним потребама. Предложене допуне Закона имају за циљ усаглашавање са Законом о јединственом вјештачењу инвалидитета. Наиме, доношењем новог Закона о јединственом вјештачењу инвалидитета се на другачији начин дефинише појам дјеце са посебним образовним потребама, односно прописује да су то дјеца са сметњама у развоју, односно инвалидитетом, као и дјеца са тешкоћама у развоју. Осим тога, на нов начин се уређује поступак јединственог вјештачења инвалидитета, који је усклађен са Конвенцијом УН о правима лица са инвалидитетом. Дакле, у складу са наведеним законом, поступак ће вршити Завод за јединствено вјештачење инвалидитета, умјесто органа локалне управе надлежног за просвјету, који је раније, на предлог Комисија за усмјеравање дјеце са посебним образовним потребама, вршио поступак усмјеравања дјеце са посебним образовним потребама. На предложени начин се доприноси заштити и осигуравању пуног и равноправног уживања људских права и основних слобода од стране свих лица са инвалидитетом, односно дјеце са посебним образовним потребама, стварајући услове за савладавање препрека, односно адекватно и несметано учествовање у заједници лица са инвалидитетом, без дискриминације и на равноправној основи.

Утврђен је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о пољопривреди и руралном развоју. Основни разлози за његово доношење су правно-техничко природе у циљу: побољшања спровођења планираних активности у области пољопривреде и руралног развоја, усклађивања са постојећим законским рјешењима, успостављања новог начина организације спровођења мјера Техничке помоћи, прикупљања информација које се добијају кроз спровођење мјера аграрне политике, побољшања система прикупљања рачуновоствених података на пољопривредним газдинствима и ефикаснијег праћења тржишта пољопривредних производа. Предложеним измјенама дефинисано је да послове припреме, праћења реализације, промоције и координације програма, као и функцију корисника средстава подршке кроз дршке кроз мјеру Техничка помоћ, у складу са захтјевима ЕУ, врши организациона јединица Министарства за управљање IPARD програмом – Директорат за рурални развој, што до сада није био случај. Предметним измјенама ближе се прописују и одредбе које се односе на дефиниције пољопривредника, активног пољопривредника, младог пољопривредника, пољопривредно газдинство, носиоца пољопривредног газдиства и пољопривредну дјелатност у складу са Уредбом ЕУ 2021/2115, дате су и ближе одредбе за FADN систем, што је у директној вези са обавезама Цме Горе да континуирано врши усклађивање и успостављање система подршке и плаћања у складу са Заједничком пољопривредном политиком Европске уније за период 2023-2027 година. Доношење овог закона произилази из потребе функционалније имплементације подршке у области пољопривреде и руралног развоја у наредном периоду. Будући да се Црна Гора налази у процесу придруживања Европској унији и да у складу са обавезама проистеклим из тог процеса, ради на хармонизацији свог законодавства са легислативом Европске уније, овај закон представља ближе усклађивање са Заједничком пољопривредном политиком Европске уније и значајан корак ка затварању преговарачког поглавља 11.

Влада је утврдила Предлог амандмана на Предлог закона о легализацији бесправних објеката. Предложеним амандманима је, између осталог, предвиђено брисање једног од општих услова за легализацију, и то да се може легализовати само објекат који има обезбиједен колски или пјешачки приступ на градску саобраћајницу или јавни пут. Брисање ове одредбе оцијењено је цјелисходним имајући у виду велики број бесправних објеката који немају обезбијеђен директан приступ јавном путу јер се налазе на парцелама на којим је саграђено више објеката, такође бесправних, а посебно имајући у виду принцип да се кроз ово законско рјешење омогући легализација свих објеката који не угрожавају јавни интерес, те чињенице да се исти већ налазе у простору да уклањање истих изазива значајне трошкове, а може генерисати и проблеме социјалне природе. Предвиђена је и могућност легализације свих објеката који се не налазе у заштићеним зонама, без обзира на то да ли је плански документ за тај простор донијет. Омогућена је легализација бесправних објеката који се налазе на терену, а евидентирани су на сателитском снимку. Предложеним амандманом прецизиране су обавезе органа надлежних за спровођење поступка легализације у дијелу обавезног прегледа објекта, формирања комисије, састава комисије, форме записника и уопште поступања и спровођења процесних радњи у овом комплексном поступку. Такође, прецизиран је начин спровођења поступка откупа узурпираног земљишта у својини државе, односно јединице локалне самоуправе, у поступку легализације, као и начин утврђивања површине земљишта у државној својини које је узурпирано, а које се може продати непосредном погодбом, у складу са Законом о државној имовини. Поред осталог, предложеним амандманом умањен је износ накнаде за урбану санацију за објекте типа хотел, туристичко насеље са 4 или 5 звјездица, туристички ризорт. Претходном нормом било је одређено да та накнада износи најмање 1.5 милиона еура за објекат површине cca1000 m², те је цифра умањења на најмање 400.000 еура за објекат исте површине, док је општинама дато да у оквиру датог распона одреде износ наканде за ову врсту објеката.

Дата је претходна Сагласност Главном граду Подгорица за подизање спомен-обиљежја давањем назива јавној установи предшколског образовања именом Софије Кликовац прије истека законског рока.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.