Саопштење са 92. сједница Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 92. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, утврдила Предлог закона о измјенама и допуни Закона о спречавању нелегалног пословања с Извјештајем са јавне расправе. Предметним измјенама закона обезбиједиће се услови за побољшање пореске дисциплине пореских обвезника у циљу спречавања обављања нерегистроване дјелатности или оснивања привредних друштава супротно закону. На овај начин допринијеће се сузбијању сиве економије и спречавању избјегавању плаћања пореза, односно утаје пореза. Наиме, предложеним законским рјешењем пореском органу даје се могућност да изврши блокаду рачуна привредним друштвима и предузетницима који нијесу извршили регистрацију, односно нијесу ускладили акте и организацију у складу са Законом о привредним друштвима као и привредним друштвима која су имала обавезу, а нијесу се регистровала у било којем регистру у складу са законом. Такође, у циљу унапређења и олакшања начина пословања пореских обвезника наведеним измјенама предлаже се рјешење које ће омогућити пореским обвезницима да трансфер средстава, осим преко рачуна отвореног код банке, врше и преко платне институције, односно институције за електронски новац која има одобрење за пружање платних услуга, у складу са законом којим се уређује платни промет. Како је на сједници истакнуто, предложеним измјенама предвиђено је да приређивачи игара на срећу могу да висину благајничког максимума одреде у вишем износу у односу на прописани, само уз претходно одобрење пореског органа. Такође, у циљу смањења броја пореских обвезника који избјегавају да измире доспјела пореска потраживања, кроз покретање поступка стечаја или ликвидације предузећа те даље послују кроз отварање другог предузећа, овим измјенама, као побољшање постојећег рјешења, прописује се забрана оснивања новог привредног друштва или регистровања као предузетник лицу над којим је отворен стечај или поступак ликвидације, као и лицу које има учешће преко 25 % у капиталу привредног друштва над којим је отворен стечај или поступак ликвидације, које не измирују пореске обавезе, односно чији су рачуни блокирани у поступку принудне наплате. Како се наводи у материјалу, овим лицима забрањено је и стицање акција или удјела у другом привредном друштву, односно својства члана другог привредног друштва, осим ако су те акције или удјеле стечене насљедством или на основу правоснажне судске одлуке.

Усвојена је Информација о Анализи дигиталних токова и алата у туризму Црне Горе. Анализа постојећих дигиталних алата за регистрацију туриста у Црној Гори имала је за циљ процјену тренутног стања, идентификацију изазова и развој концепта јединственог туристичког информационог система који ће унаприједити управљање подацима и дигиталну трансформацију сектора. Обухватила је преглед законодавног оквира, актера, постојећих система и пословних процеса, те дала препоруке за ефикаснију међуинституционалну сарадњу, унапређење законодавног оквира, смањење сиве економије и административно растерећење. Тренутно стање карактерише недостатак интегрисаног система и дигиталне зрелости који подразумјева постојање фрагментисаних система - десетине софтверских рјешења парцијално развијених, који нису интероперабилни са постојећим централним системима нити међусобно. У том смислу, увођење Туристичког информационог система (ТИС) представља стратешки приоритет Владе Црне Горе, у складу са циљевима Реформске агенде 2022–2026 и националним документима дигиталне трансформације. Као централна дигитална платформа за евиденцију туриста, смјештајних објеката, пријава и одјава, као и управљање таксама, ТИС ће омогућити тачне, ажурне и доступне податке у реалном времену за све релевантне институције. Влада Црне Горе препознаје ТИС као један од кључних инструмената за повећање ефикасности јавне управе, борбу против сиве економије и јачање конкурентности туристичког сектора, стога је његова хитна имплементација неопходна како би се успоставио транспарентан, одржив и ефикасан систем управљања туризмом. Тим поводом, задужују се Министарство туризма и Министарство јавне управе да наставе са активностима у правцу увођења ТИСа који ће омогућити аутоматско праћење, бољу евиденцију и транспарентност података, аутоматизацију и убрзање процеса, смањење администрације и сиве економије, као и боље планирање и повећање прихода од такси.

Влада је усвојила Програм мјера за имунизације 2026- 2028 са Акционим планом 2026-2028. Програм је усмјерен на побољшање обухвата вакцинама и тиме превенцију постојећих познатих пријетњи. Овај докумумент је први пут израђен у Црној Гори, и посебна пажња посвећена је најрањивијим групама становништва, као што су дјеца, који су најосјетљивији на заразне болести које се превенирају вакцинама кроз календар редовне вакцинације. Осим тога, програм обухвата и мјере за обнављање повјерења у вакцинацију, нарочито у заједницама гдје постоји повећано оклијевање или одбијање вакцинације или ограничен приступ вакцинама и вакциналним сервисима/услугама. Како је наглашенно у дискусији, овај програм није само одговор на садашње изазове, већ представља средњорочни план који ће унаприједити здравље и добробит свих грађана, стварајући темеље за сигурно и здраво друштво у борби против заразних болести. Само кроз заједнички рад свих сектора – здравственог, образовног и цивилног – Црна Гора може постићи циљеве имунизације који ће обезбиједити бољу заштиту и квалитет живота за своје грађане. За имплементацију предложеног Акционог плана за период 2026-2028, потребно је издвајање финансијских средстава у укупном износу од 607.050 еура. У 2026 години, потребно је издвојити финасијска средстава у износу од 222.350 еура, 192.350 еура у 2027, а такође у 2028. години, 192.350 еура.

Усвојена је Информација о потребним додатним финансијским средствима за спровођење јесење кампање оралне вакцинације лисица у Црној Гори у 2025. години, у износу од 36.850 еура. Орална вакцинација лисица, која се састоји из двије кампање годишње (прољећне и јесење) подразумијева набавку мамаца/вакцина, транспорт уз поштовање свих процедура попут хладног ланца, те њихову дистрибуцију из ваздуха. Број мамаца који се годишње на територију Црне Горе испусти је 550.000, односно 275.000 мамаца по кампањи. У оквиру гранта са HADEA, одобрена максимална цијена по мамцу је 0.95 € + 7% „overheads“, што у коначном износи 1.016 еура по мамцу. Минимална цијена по којој је могуће спровести ову вакцинацију је 1.15 еура по мамцу, што чини разлику од 0.134 еура по мамцу, односно на 275.000 мамаца 36.850 еура. На сједници је наглашено и да је спровођење вакцинација против бјеснила у Црној Гори обавеза у оквиру поглавља 12, проистекла из извјештаја Европске комисије.

Влада је усвојила Програм газдовања шумама за 2025. годину. Средства за реализацију Програма газдовања шумама планирана су буџетом Црне Горе за 2025. годину на износ од 7.497.959 еура. Усвајање Програма и његова имплементација, имају у смислу одредби Закона о шумама задатак квантификовања мјера на газдовању шумама, по обиму, врсти и времену извођења на годишњем нивоу, сходно планским документима у шумарству, а све са циљем обезбјеђивања одрживог газдовања и управљања шумским ресурсима. Одрживи начин газдовања шумама, сходно Закону о шумама, подразумијева обезбјеђивање природног начина обнављања шума и природне селекције, подстицање мјешовите структуре састојина које су прилагођене станишним условима, обезбјеђивање очувања трајне производне способности шума и унапређења шумског фонда у погледу квантитета и квалитета и повећања приноса шума, унапређивање виталности и еколошке стабилности шума, обезбјеђивање очувања биолошке разноврсности шума, шумског земљишта и водног режима, као и других повољних утицаја које шума има на животну средину и људе.

Донијета је Одлука о годишњем плану формирања и одржавања обавезних резерви нафтних деривата за 2025. годину и Годишњи план формирања и одржавања обавезних резерви нафтних деривата за 2025. годину. Формирање обавезних резерви врши се постепено, у складу са динамиком дефинисаном Акционим планом, који је Влада Црне Горе усвојила 26. децембра 2024. године. Чланом 32 Закона о сигурности снабдијевања нафтним дериватима прописана је обавеза доношења Годишњег плана којим се детаљно планира количина резерви које Управа треба да формира до краја године, као и финансијска средства потребна за реализацију набавки. Овај план је неопходан за усклађено и транспарентно дјеловање Управе у остваривању законских обавеза. Годишњи план за 2025. годину представља темељни документ који обухвата пројектоване количине резерви, потребна средства прикупљена путем накнада за финансирање обавезних резерви, преглед доступних складишних капацитета, те политику набавки и остале кључне активности Управе. С обзиром на то да је закон који регулише предметну област усвојен у децембру 2024. године, те да су и подзаконски акти усвојени у фебруару 2025. године, било је неопходно прикупити прецизне податке о приходима и потребама како би план био реалан и изведив. У складу са законским оквирима, минимална количина обавезних резерви дефинише се на основу просјечног дневног нето увоза или потрошње нафтних деривата, док Управа формира и одржава минимално 50% укупних резерви, увећано за резерве увознике са мањим обимом увоза. Управа дјелује као тржишни субјект, обављајући куповину, складиштење и контролу квалитета деривата, уз принцип транспарентности, тржишне неутралности и минимизирања трошкова. На основу података о увозу, извозу и потрошњи нафтних деривата и количини комерцијалних резерви нафтних деривата у 2024. години, утврђена је обавеза формирања резерви за период од 1. јула 2025. до 30. јуна 2026. године у количини од укупно 112.340 метричких тона. Ова количина је еквивалентна количини од 90 дана нето увоза и представља укупну количину, односно обавезу Црне Горе, коју треба да испуне Управа и увозници нафтних деривата. Доношењем Годишњег плана Управа обезбјеђује правовремену и ефикасну реализацију законских обавеза, гарантујући да ће обавезне резерве бити формиране у прописаним роковима и количинама, чиме се доприноси сигурности снабдијевања нафтним дериватима у Црној Гори, и испуњавању обавеза из приступних преговора, будући да формирање обавезних резерви нафтних деривата представља једно од три кључна мјерила за затварање преговарачког поглавља 15 – Енергетика.

Влада је усвојила Информацију о закључивању Споразума о финансирању између програма Уједињених нација за развоји и Министарства унутрашњих послова, а у циљу реализације Програма сарадње између Министарства унутрашњих послова и Програма Уједињених нација за развој (UNDP) на пружању оперативне подршке Министарству у периоду 2025 – 2027. година. Споразумом се рјешава један од кључних изазова, а тиче се обезбјеђивања основне опреме за рад полицијских службеника – набавка полицијске униформе, која је не само дио визуелног идентитета институције, већ једно од кључних службених обиљежја које полицијским службеницима даје легитимитет у примјени полицијских овлашћења и од виталног је значаја не само за ефикасно обављање њихових дужности, већ и за очување повјерења јавности и оперативне спремности институције. У дискусији је указано и да је набавка униформи за шири састав Управе полиције је посљедњи пут реализована 2016. године. У циљу реализације Програма сарадње, потребно је обезбјеђивање финансијских средстава из буџета Црне Горе у укупном износу од 4.434.477 еура од стране Министарства унутрашњих послова. Обезбјеђење финансијских средстава ће се спровести кроз двије транше. Прва транша је предвиђена за средину септембра 2025. у износу од 1.934.477 еура док ће друга транша у износу од 2.500.000 еура бити реализована крајем априла 2026. године. Напомиње се да је Активност набавке полицијске униформе препозната као вишегодишњи пројекат у оквиру Закона о буџету за текућу фискалну годину, те да су средства за уплату прве транше обезбијеђена на потрошачкој јединици Министарство унутрашњих послова. Уплата друге транше планирана је након усвајања Закона о буџету за 2026. годину.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.