Саопштење са 94. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 94. сједници којом је предсједавао потпредсједник Владе за безбједност, одбрану, борбу против криминала и унутрашњу политику мр Алекса Бечић, утврдила Предлог закона о потврђивању Љубљанско-хашке конвенције о међународној сарадњи у истрагама и кривичном гоњењу злочина геноцида, злочина против човјечности, ратних злочина и других међународних злочина. Конвенцију која је усвојена 26. маја 2023. године у Љубљани до сада је потписало 40 држава, а ступа на снагу након депоновања трећег инструмента ратификације. Црна Гора је потписала Конвенцију 15. фебруара 2024. године у Хагу током трајања свечане церемоније отварања Конвенције за потписивање. Иницијативу за успостављање новог, иновираног мултилатералног уговора у области правосудне сарадње у случајевима најтежих међународних кривичних дјела покренуле су и водиле Аргентина, Белгија, Монголија, Низоземска, Сенегал и Словенија („Основна група“) са циљем да се омогући боља практична сарадња између држава које истражују и кривично гоне ове злочине. Конвенција је конзистентна са Римским статутом Међународног кривичног суда (МКС), који је ратификовала Црна Гора, као и другим међународно-правним обавезама држава у областима које регулише иста. Сматра се да ће ојачати постојеће принципе међународног кривичног права, укључујући и принцип комплементарности Међународног кривичног суда. Такође, Конвенција је у највећој мјери усклађена са релевантним конвенцијама Савјета Европе као што је Европска конвенција о међусобном пружању правне помоћи у кривичним стварима, Европска конвенција о екстрадицији и Конвенција о трансферу осуђених лица.Љубљанско-хашка конвенција је осмишљена да пружи практичне могућности за међународну сарадњу, која укључује различите видове међународне правне помоћи у кривичним стварима који укључују спровођење посебних истражних техника и тајних истрага, заједничке истражне тимове, међународну сарадњу на плану конфискације односно одузимања имовине, саслушање путем видеоконференција, пренос поступка односно уступање кривичног гоњења и сл., чиме се даје додатна могућност државама да испуне своје међународне правне обавезе у борби против некажњивости међународних злочина. Љубљанско-хашка конвенција поред поглавља општих одредби предвиђа и криминализацију кроз дефиниције универзалних међународних кривичних дјела као што су геноцид, злочин против човјечности и ратни злочини, садржи и поглавља која се односе на централне органе комуникације, међународну правну помоћ, екстрадицију, трансфер осуђених лица као и поглавља која се односе на права жртава и заштиту жртава, свједока, вјештака и других особа које су од важности на плану сузбијања најтежих злочина која су предмет конвенције. Конвенција садржи и анексе који се односе на дефиницију одређених међународних кривичних дјела, поред оних који су прописана у члану 5 Конвенције. Ови анекси дају могућност државама да кроз одговарајуће изјаве опционо прошире оквир Конвенције на плану сарадње и за та кривична дјела, са циљем давања могућности државама да своје учешће у Конвенцији ускладе са својим правним системима и међународним обавезама. Оно што се посебно наглашава је да се одредбе ове конвенције не могу тумачити као ограничавање или довођење у питање на било који начин постојећих правила међународног права или истих правила која су у припреми, укључујући дефиниције злочина на које се ова конвенција примјењује.

Усвојен је Предлог за преусмјерење средстава са Текуће буџетске резерве, са Министарства финансија на Министарство спорта и младих у износу од 200.000 еура за Ветрполо и пливачки савез Црне Горе за оснивање Ватерполо регионалне лиге са сједиштем у Подгорици. У допису Ватерполо и пливачког савеза упућеног Министарству спорта и младих се, између осталог, наводи да су потребна додатна средства за наступе клубова Јадран и Приморац у лиги шампиона гдје на најбољи начин представљају Црну Гору.

Влада је донијела Уредбу о измјени Уредбе о критеријумима за утврђивање висине доживотне мјесечне накнаде, стипендије, премије, спортске инвалиднине, награде за спортисту године и заслужног спортског радника. Измјена се односи на члан 3 став 1 тачка 1 гдје се послије ријечи „свјетском” додају ријечи: „или европском“. Како је наведено у образложењу, имајући у виду да је важећом Уредбом стипендија за остварене резултате на европском првенству за млађе категорије у спортској дисциплини која је на програму Олимпијских и Параолимпијских игара била знатно нижа у односу на стипендију за идентичан пласман на свјетском првенству, таква разлика није била у потпуности оправдана. Ово посебно због тога што је у многим спортским дисциплинама европско првенство једнако квалитетно и конкурентно као и свјетско, јер европске земље чине језгро свјетског спорта, такође у појединим спортовима европска такмичења окупљају већи број врхунских репрезентација него свјетска. У том контексту, оцијењено је да  различито вредновање резултата може демотивисати спортисте и стварати осјећај неједнаког третмана у односу на уложени труд и ниво такмичења.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.