Саопштење са 95. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 95. сједници којом је предсједавао потпредсједник Владе за безбједност, одбрану, борбу против криминала и унутрашњу политику мр Алекса Бечић, усвојила Извјештај о реализацији Акционог плана за испуњење препорука из Извјештаја Европске комисије о Црној Гори 2024, за II квартал 2025. године. Извјештај је припремљен у табеларном облику за свих шест кластера и прати структуру Извјештаја ЕК. Такође, Извјештај садржи и статус активности које нијесу реализоване у I кварталу 2025. Припрема другог Извјештаја о реализацији Акционог плана је саставни дио механизма праћења реализације обавеза по основу препорука из Извјештаја ЕК, а треба да омогући Влади да предузме корективне мјере у случају да су евидентирана кашњења у испуњењу дефинисаних обавеза. Статус реализације се прати само за активности које као рок имају II квартал 2025. године, те су приспјеле за реализацију и тај дио улази у статистику документа, уз напомену да се у табели настављају пратити и активности које имају за рок континуирано, а за које су наведена кратка појашњења о предузетим активностима и њиховом тренутном статусу. Такође, Извјештај у првом дијелу обухвата и табеларни статус реализације активности које нијесу реализоване у I кварталу 2025. Имајући у виду наведену методологију, статистика за други квартал указује да је од укупно 91 активности реализовано 58 активности (што је 63,74 %), док је 41 активност нереализована (што је 36,26%). Ово указује да, иако је реализована већина планираних активности, надлежне институције би требало да интензивирају своје даље активности како би се благовремено испуниле све обавезе из преговарачког процеса, што у коначном треба да резултира затварањем свих преговарачких поглавља до краја 2026. године.

Утврђен је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о узимању и пресађивању људских ткива и ћелија у сврху лијечења. Основни разлог за доношење овог закона је додатно усклађивање домаћег законодавства са прописима Европске уније, који се односе на област пресађивања ткива и ћелија, сагласно коментарима Европске комисије, а што је и услов за испуњавање другог завршног мјерила за затварање Преговарачког поглавља 28 - Заштита потрошача и здравља. Поред наведеног, један од разлога је и прецизирање одређених питања која се односе на примјену овог закона, посебно са аспекта етичности ових поступака. С тим у вези, прецизирано је да живи давалац ткива и ћелија, ради пресађивања примаоцу, може бити лице са којим је сродник по крви у правој линији (дијете, родитељ, баба и дјед) и у побочној линији до четвртог степена (брат, сестра, тетка, стриц, ујак и њихова дјеца), као и брачни, односно и ванбрачни супружник и партнер у заједници живота лица истог пола. Прописани су случајеви несродничког давалаштва, које мора да се заснива на основним начелима давања ткива и ћелија у сврху лијечења: пристанка, односно сагласности даваоца и примаоца; давања у циљу лијечења, некомерцијалног давања, а посебно као доброчино давање, без новчане или било које друге накнаде, уз слободно изражену вољу. Ради тога, Предлогом овог закона прописано је да о узимању ткива и ћелија од живог даваоца у сврху пресађивања примаоцу са којим се налази у посебним пријатељским, емотивним и сличним односима, о узимању ткива и ћелија одлучује Министарство, на основу мишљења Биоетичког комитета, као стручног савјетодавног тијела које образује, а чине га истакнути стручњаци из области медицине, медицинске етике, психологије, социјалног старања, права и других области које су од значаја за ове поступке. Дакле, посебна важност се придаје етичком аспекту и доброчиности ових поступака, чиме се спрјечавају могуће злоупотребе у односу на трговину људским ткивима и ћелијама.

Влада је утврдила Предлог закона о климатским промјенама. Изради новог закона се приступило у циљу даљег усклађивања са правном тековином ЕУ. Законска регулатива у области климатских промјена до сада је била уређена Законом о заштити од негативних утицаја климатских промјена који је донешен 2019. године. Анализа спровођења Закона и припадајућих подзаконских аката указала је на потребу за додатним унапређењима прописа, као и за њиховим усклађивањем са правним прописима Европске уније. Додатно, промјене у енергетској и климатској политици ЕУ, које су наступиле од 2019. године, посебно у виду постављања амбициознијих климатских циљева и детаљнијег дефинисања мјера кроз иницијативе попут Зеленог договора и пакета „Спремни за 55“ оправдавају доношење новог Закона. Доношење новог Закона је неопходно да би се унаприједила заштита од негативних утицаја климатских промјена, те допринијело постизању климатске неутралности до 2050. године којом се жели остварити дугорочни температурни циљ утврђен у члану 2 став 1 тачка (а) Париског споразума и пружа оквир за напредак у остварењу глобалног циља прилагођавања утврђеног у члану 7 Париског споразума. Такође, омогућиће се испуњавање обавеза утврђених Мапом пута за декарбонизацију у оквиру Енергетске заједнице. Нови Закон ће омогућити даље одређивање смјера заштите од негативних утицаја климатских промјена, доношењем двије кључне стратегије као што је Стратегија нискоугљеничног развоја и План прилагођавања на климатске промјене, затим бољу институционалну координацију, боље управљање климатским финансијама као и мобилизацију и расподјелу средстава, те надзор и одговорност.

Утврђен је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о шемама квалитета пољопривредних и прехрамбених производа. Доношење Закона је неопходно у и циљу испуњења обавеза преузетих у поступку приступања Црне Горе Европској унији, везаних за преговарачко Поглавије 11 – Пољопривреда и рурални развој. Поред осталог, иновираним одредбама прописано је: јасније и шире дефинисање права, обавеза, циљева, задатака и одговорности удружења произвођача који региструју колективне шеме квалитета (ознака поријекла, географских ознака и гарантовано традиционалних специјалитета); јасније и прецизнија дефинисање и подјела обавеза и одговорности Министарства, Управе за безбиједност хране, ветерину и фитосанитарне послове и инспекција у циљу ефикаснијег рада, у складу са препорукама ЕУ експерата, већа заштита потрошача када је ријеч о злоупотреби и имитацији назива производа; очување традиционалне производње у пољопривредној и прехрамбеној области Црне Горе; заштита права интелектуалне својине; боља промоција аутентичних и традиционалних пољопривредних и прехрамбених производа, укључивање сектора дистрибуције, туризма и сл.

Влада је усвојила Информацију о регулисању коришћења државне имовине за потребе реализације пројекта из области енергетике и прихватила Анекс број 3 Уговора о концесији за изградњу малих хидроелектрана мХЕ „Бјелојевићка 1“ и мХЕ„ Бјелојевићка 2“ на водотоку Бјелојевићка. У Информацији се наводи да је, током трајања Уговора усљед преклапања пројектне документације за изградњу мХЕ у дијелу трасе будућег цјевовода и напонског кабла за мХЕ са пројектном документацијом за регионални пут Мојковац – Лубница – Беране, и истовремено усљед потребе усклађивања ова два пројекта, дошло до одређених корекција у техничкој документацији. Као посљедица овога након што је Влада прихватила два анекса уговора о концесији исти су закључени са Концесионаром „C&S Energy” ДОО Подгорица, чиме је омогућена даља реализација уговора. Међутим, кашњење у реализацији је настало усљед немогућности да се извши ревизија измјене главног пројекта мале хидроелектране „Бјелојевићка 2” због неријешених имовинско правних односа на парцели која је у државној својини. Анексом се, између осталог, предвиђа да II фаза – фаза изградње траје 12 (дванаест мјесеци) од дана издавања позитивног извјештаја о ревизији измијењеног ревидованог Главног пројекта за мХЕ Бјелојевићка 2. Такође се прописује да у циљу стварања услова за реализацију Уговора о концесији Концедент даје сагласност Концесионару на полагање цјевовода и каблова у функцији реализације пројекта изградње и добијања употребне дозволе за мХЕ на катастарској парцели 1734 из ЛН 255 КО Бјелојевићи, на којој својину има Црна Гора, на период трајања Уговора о концесији.

Донијета је Одлука о измјени Одлуке о одређивању министарстава која могу имати државне секретаре. На иницијативу Министарства европских послова, а због сложености и обима послова који се реализују у овом ресору, измјеном је прописано да ово Министарство има два државна секретара. 

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.