САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ УПРАВЕ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ ХРАНЕ, ВЕТЕРИНУ И ФИТОСАНИТАРНЕ ПОСЛОВЕ У ВЕЗИ КОНАЧНОГ ИЗВЈЕШТАЈА О РЕВИЗИЈИ ГОДИШЊЕГ ФИНАНСИЈСКОГ ИЗВЈЕШТАЈА И ПРАВИЛНОСТИ ПОСЛОВАЊА УПРАВЕ

Сматрамо да негативно мишљење изнијето у оквиру спроведене финансијске ревизије у Управи за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове, не одражава објективно и стварно стање у вези са пословањем субјекта ревизије. Мишљење, по нашем становишту, не почива на потпуном и правилном тумачењу, нити на досљедном уважавању релевантних законских прописа. Поједини наводи из извјештаја заснивају се на дјелимичној или погрешној интерпретацији чињеница и околности, што је довело до закључака који не одсликавају реалну слику финансијског пословања и рада Управе. Упркос додатним појашњењима и достављеној документацији, у непосредној комуникацији са ДРИ, а након извршене ревизије, није уважено ниједно од датих појашњења. С обзиром на то да се финансијски извјештај заснива на принципима објективности, тачности и благовремености, а да су у случају Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове, сва три принципа испоштована, поставља се питање на основу чега произилазе закључци дати у коначном извјештају, а који у крајњем имају за посљедицу негативно мишљење.

Везано за питање које се односи на средства из текуће буџетске резерве, указујемо да по инструкцијама ресорног министарства и Министарства финансија, средства текуће буџетске резерве се евидентирају у Министарству финансија, а ресорно министарство, односно Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, изражава текућу буџетску резерву на обрасцу 9, јер је оно кандидовало Информацију и захтјев за обезбјеђење ових средстава Влади Црне Горе.

Напомињемо да у дијелу који се односи на препоруку која се тиче ГФС методологије, Управа овдје нема надлежности  из разлога што је у питању системска методологија, и као таква се примјењује дужи низ година.

Такође, исплате накнаде штете вршене су у складу са одредбама чланова 69 и 70 Закона о ветеринарству. У прилог наведеном стоје и контроле вршене од стране Европске комисије, гдје нијесу констатоване неправилности у методологији и исплати накнада штета.

Надаље, када је ријеч о Програму обавезних мјера здравствене заштите животиња, односно о спровођењу истих, битно је истаћи да су у питању послови од јавног интереса (рано откривање болести, спречавање појаве и ширења заразних болести животиња, као и њихово искоријењавање) чији је циљ такође заштита здравља људи, али и подстицање развоја пољопривреде. Сва плаћања вршена су транспарентно, у складу са законским одредбама и методологијом утврђеном Програмом обавезних мјера здравствене заштите животиња. Исто није могло бити плаћено без комплетне и потпуне документације, уз претходну контролу стручног лица.

Широк спектар надлежности, за које је потребан ускостручни кадар наводе нас на констатацију да представници ДРИ нијесу у највећој мјери могли реално сагледати суштину дјеловања Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове.

Поред тога, Управа се константно суочава са недостатком административних и стручних капацитета, односно људских ресурса, што је и сама ДРИ констатовала у свом налазу.

Управа ће у коначном уважити све основане препоруке ДРИ, неке од њих већ су и исправљене на основу достављеног Прелиминарног извјештаја, док ће даље поступање бити спроведено кроз акциони план, у складу са временским оквирима дефинисаним у Извјештају.

Сматрамо да овако исказано мишљење доводи у заблуду грађане и јавност, као и да у коначном нарушава репутацију ове институције.