Међу бројним изазовима данашњице, јавно здравство на глобалном нивоу значајно оптерећује отпорност бактерија на антибиотике, што представља велику пријетњу човјечанству, а само широким партнерством, сарадњом између свих сектора и ангажманом друштва можемо сачувати антибиотике, који чувају наше и здравље наше дјеце.

То је заједничка порука министра здравља, Драгослава Шћекића, директора Института за јавно здравље др Игора Галића и шефице канцеларије Свјетске здравствене организације у Црној Гори, др Мине Брајовић током уводних излагања на скупу под називом ''Уједињени против отпорности бактерија на антибиотике''  одржаном у Институту за јавно здравље Црне Горе.

''Као што је већ познато, смањену ефикасност антибиотика научници изједначавају са пријетњом која долази од климатских промјена, а заједничка им је особина да су изазване дјеловањем људи'' казао је министар здравља и додао  ''да овај проблем пријети да буде разлог и неке наредне пандемије.'' 

Шћекић је нагласио и како неконтролисана упореба антибиотика није само карактеристична за хуману медицину већ и ветерину, пољопривреду, али и неадекватно одлагање у спољну средину.

Он је навео да је здравствени сектор спровео  низ активности у циљу адекватне борбе са овим великом изазовом, али да су ипак уочене одређене недосљедности  те да сви, како је нагласио,  морамо бити истог става ''да у борби за очување ефикасности антибиотика нема и не смије бити “спуштања гарда”. 

''Морамо бити одлучни и категорични и не дозволити да грађани  “на своју руку” узимају антибиотике, јер на тај начин угрожавају и своје, али и здравље цјелокупне популације. Ту је највећа одговорност на љекарима и фармацеутима, који ни по коју цијену не треба да издају лијек ако за то не постоји медицинска индикација'' поручио је Шћекић.

Он је казао и да ће здравствени сектор, уважавајући препоруке међународних институција, наставити рад на едукацији опште популације о штетности неправилног коришћења антибиотика, увођењу мониторинга над резистенцијом бактерија на антибиотике у болницама, изради и спровођењу протокола за лијечење антибиотицима, као и на досљедном спровођењу законских прописа.

''Свима је познато да су антибиотици, заједно са вакцинама, продужили људски вијек. Наша је одговорност и обавеза да кроз безбједну и адекватну употребу, сачувамо њихову дјелотворност и ефикасност'' закључио је министар Шћекић.

Шефица канцеларије Свјетске здравствене организације у Црној Гори, др Мина Брајовић, указала је на озбиљност изазова нерационалне употребе антибиотика, које је , како је нагласила '' нашло своје мјесто на агенди Генералне скупштине Уједињених нација, али и дневном реду групе Г7 и Г20 – јер су је лидери свијета и најмоћнијих земаља препознали не само као јавноздравствени проблем иИ пријетњу, већ и као препреку глобалном расту и развоју''

Она је указала на  податке из 2019. године према којима је антимикробна резистенција допринијела смртном исходу у скоро пет милиона случајева (4.95мил), а директно била одговорна за 1.3 милиона, од чега је 1/5 тих смртних исхода била у популацији дјеце узраста до 5 година.

Брајовић је поздравила напоре Министарства здравља у формулисању нове стратешке платформе за унапређење здравља и Националног акционог плана за здравствену сигурност који препознају овај изазов као стратешки приоритет, кроз инсистирање на снажном надзору, рационалној употреби антибиотика, оперативном програму за превенцију и контролу инфекција, али и  подизању нивоа свијести кроз ефикасну комуникацију и јачање капацитета.

Директор Института за јавно здравље, др Игор Галић, указао је на значајну улогу установе којом руководи када се говори о правилној употреби антибиотика, али и  значају свих сегмената стручне јавности и цјелокупне заједнице у борби за здравију будућност гдје ће борба против  отпорност антибиотика на бактерије бити императив.