Скен БизнисЦГ: Папић почео да уводи ред и значајно повећао приходе од игара на срећу

У сусрет примјени новог Закона о привредним друштвима, БизнисЦГ скенира руководиоце државних институција и управа који су показали да могу да испоруче резултате, уведу ред и заштите јавни интерес. Међу ријетким примјерима позитивне праксе издваја се Управа за игре на срећу, на чијем је челу в.д. директора Спасоје Папић.

Пише: Бојан ОБРЕНИЋ

За разлику од ранијих година, када је област игара на срећу била симбол недовољне контроле, страха од јаких власника у сивој зони и губитка јавних прихода, 2025. година донијела је јасан заокрет. Данас се игре на срећу третирају као оно што и јесу – привредна друштва која запошљавају људе, послују по правилима и значајно пуне државни буџет.

Резултати су мјерљиви и тешко оспориви.

Укупни приходи од игара на срећу у периоду јануар–новембар 2025. године износе 39,22 милиона еура, што је раст од 29,56 одсто у односу на исти период 2024. године. Ријеч је о најзначајнијем фискалном учинку Управе у посљедњој деценији и јасном сигналу да је тржиште данас уређеније, транспарентније и одрживије. Иако има још простора за даљи напредак.

Крај импровизације, почетак система

Један од кључних доприноса Спасоја Папића јесте увођење реда у сектор који је годинама функционисао стихијски. Умјесто селективне примјене прописа и слабог надзора, Управа је у 2025. години спровела најинтензивнију борбу против нелегалног приређивања игара на срећу до сада.

Посебно се издваја акција против иностраних нелегалних онлајн приређивача: према ЕКИП-у је упућен захтјев за блокаду преко 300 ИП адреса, док је у сарадњи са Министарством финансија и Централном банком уведена забрана картичних плаћања ка иностраним платформама са МЦЦ ознаком 7995. Тиме је значајан дио новца преусмјерен ка лиценцираним приређивачима у Црној Гори и враћен у легалне токове.

Управа је паралелно радила на модернизацији информационог система за надзор, чиме су ојачани капацитети контроле и аналитике, док је за 2026. годину већ планирана додатна надоградња система.

Управа је ставила акценат за заштиту младих. Потписани су меморандуми са Универзитетом Црне Горе, Црногорским олимпијским комитетом, Министарством спорта и младих и Мрежом за младе, као основа за системску борбу против малољетничког клађења и коцкања – теме која је раније била готово потпуно запостављена.

Повратак кредибилитета и европски стандарди

Обновљено чланство у ГРЕФ-у, најзначајнијој европској мрежи регулатора, као и учешће в.д. директора Управе на међународној конференцији у Атини, додатно су потврдили да се Црна Гора враћа европским регулаторним стандардима и преузима најбоље праксе у области надзора, заштите играча и сузбијања нелегалног тржишта. Оно што је потребно у наредном периоду да индустрија игара на срећу многоструко више улаже у пројекте друштвене одговорности јер су до сада то биле смијешне цифре у односу на огромни профит тих компанија.

Закључак БизнисЦГ

У контексту примјене новог Закона о привредним друштвима, јасно је да Управа за игре на срећу данас функционише битно другачије него раније. Виши приходи, јача контрола и јасна правила игре показују да Спасоје Папић није био само привремено рјешење, већ руководилац који је стабилизовао систем.

Зато се намеће логичан закључак: Папић је заслужио пун мандат.