Према новом „Истраживању ставова и перцепцији о насиљу над женама и дјевојчицама у породици и партнерским везама“, свака пета жена у Црној Гори доживјела је неки облик насиља, а више од половине њих није потражило помоћ. Кључне препреке за пријављивање насиља укључују страх од губитка дјеце и распада породице, финансијску зависност, стид, традиционалне норме и ограничено повјерење у институције.

Истраживање – чију израду је ОЕБС Мисија у Црној Гори подржала за Министарство социјалног старања, бриге о породици и демографије и Сигурну женску кућу – а спровела агенција ДеФацто, реализовано је од августа до септембра 2025. године на репрезентативном узорку од 1.008 испитаника/ца, уочи међународне кампање „16 дана активизма против родно заснованог насиља“. Оно пружа важне увиде о перцепцији јавности о насиљу над женама и дјевојчицама и распрострањености насиља.

Међу женама испитаницама које су навеле да су преживјеле насиље, психолошко насиље је најчешће препознато (86,3%), затим физичко (53,3%), сексуално (21,5%), економско (35,1%) и прогањање (32,4%). У извјештају се наглашава да је стварна распрострањеност вјероватно и већа због учесталог непријављивања случајева насиља. Такође истраживање указује на значајан раскорак између искустава жена и друштвеног разумијевања насиља, уз напомену да се насиље и даље првенствено схвата као физички напад, док су психолошки, економски, сексуални и дигитални облици недовољно препознати.

Иако је физичко насиље над женама општеприхваћено као неприхватљиво, укорјењени родни стереотипи и ставови окривљавања жена које су претрпјеле насиље и даље подривају напредак ка нултој толеранцији насиља над женама. Око 40% испитаника/ца вјерује да жене понекад оптужују мушкарце за насиље из освете или личне користи, а сличан проценат сматра да жене пријављују насиље како би привукле пажњу. Четвртина испитаника/ца насиље у породици и даље види као приватну ствар, док се контролисање и рестриктивни облици понашања према женама често нормализују и посматрају као уобичајена „породична динамика“.

Испитаници/це као починиоце насиља најчешће идентификују садашње (48,7%) и бивше партнере (36,6%), што потврђује да се насиље најчешће дешава у породичном дому – мјесту гдје би жене требале да буду најсигурније.

Више од половине оних који су били упознати са случајевима насиља над женама навели су да су жртве упутили на релевантне институције (54,9%), док су их други (35,5%) упутили на неформалне канале подршке углавном породицу и пријатеље. Међутим, готово трећина испитаника/ца је жртвама савјетовала да ћуте, што указује на постојање друштвених препрека ефикасној заштити жена и дјевојчица.

Млади у Црној Гори показују релативно висок ниво свијести о постојању и озбиљности насиља над женама, али многи и даље нијесу сигурни гдје могу потражити помоћ, што указује на недовљну информисаност о постојећим механизмима заштите и подршке.

Мисија остаје посвећена подршци институцијама, цивилном друштву и грађанима у елиминисању свих облика насиља над женама и јачању културе нулте толеранције.