Свјетска недјеља свјесности о антимикробној резистенцији (18.-24. новембар 2025.)

Свјетска недјеља свјесности о антимикробној резистенцији (Wорлд Антимицробиал Ресистанце Аwаренесс Wеек – WААW), коју сваке године организује Свјетска здравствена организација (WХО) од 18. до 24. новембра, има за циљ да различитим кампањама оснажи свијест грађана, здравствених и ветеринарских радника о правилној примјени антимикробних љекова.

1. Значај АМР у ветеринарском сектору

Антимикробна резистенција представља један од највећих глобалних здравствених изазова, а ветеринарски сектор има кључну улогу у њеном настанку, ширењу и контроли.

Зашто је АМР важан у ветеринарској медицини?

а) Утицај на здравље животиња

• Резистентне инфекције животиња постају теже и скупље за лијечење.
• Повећава се морталитет, морбидитет и смањује продуктивност у сточарству.

б) Безбједност хране и јавно здравље

• Резистентне бактерије могу се пренијети на људе путем меса, млијека, јаја, контакта са животињама или околином.
• Угрожава се сигурност ланца хране и трговина животињским производима.

ц) Утицај на економију

• Већи трошкови лијечења животиња.
• Губици у производњи због болести и рестрикција у промету хране.
• Потреба за развојем нових љекова и алтернатива.

д) Оне Хеалтх перспектива

• АМР повезује здравље људи, животиња и животне средине.
• Ветеринарски сектор је једна од кључних тачака за интервенције превенције резистенције.

Мјере за смањење АМР у ветеринарском сектору

Смањење АМР захтијева координисани приступ, националне политике и конкретне акције на терену.

а) Рационална и контролисана употреба антибиотика

• Антибиотике примјењивати само када је медицински оправдано.
• Избјегавати емпиријску терапију када је могуће урадити антибиограм.
• Користити антибиотике из ЕМА категорије Д као прву опцију, а категорије Б (Рестрицт) само када не постоје алтернативе.
• Строго поштовати дозе и дужину терапије.
• Ограничити превентивну/метафилактичку употребу.

б) Јачање биосигурности на фармама

• Побољшана хигијена, вентилација, дезинфекција, контрола улаза људи и опреме.
• Смањење стреса животиња и побољшање услова држања.
• Биосигурност смањује потребу за антибиотицима.

ц) Вакцинација и превентивне мјере

• Редовна вакцинација против најчешћих бактеријских и вирусних болести.
• Контрола паразита и побољшана исхрана.
• Превентива смањује инциденцу инфекција и потребу за антимикробним љековима.

д) Мониторинг и надзор АМР и потрошње антимикробних средстава

• Систематско праћење резистенције бактерија код животиња и у прехрамбреним проиyводима.
• Анализа података о продаји и употреби антибиотика (нпр. АНИМУСЕ/WОАХ систем).
• Идентификација критичних тачака и трендова резистенције.

е) Едукација ветеринара и фармера

• Континуирана стручна едукација о рационалној употреби антимикробних лијекова.
• Обука фармера о биосигурности, вакцинацији и управљању здрављем животиња.
• Подизање свијести о ризицима неодговорне употребе.

ф) Регулатива и националне политике

• Забрана употребе антибиотика као промотера раста.
• Контрола ветеринарских рецепата и продаје антибиотика.
• Развој националних планова за контролу зоонотских агенаса (нпр. план контроле салмонела).
• Имплементација Оне Хеалтх стратегије.

г) Развој и примјена алтернатива антибиотицима

• Пробиотици, пребиотици, органске киселине, фитобиотици, ензими.
• Селективна терапија, побољшани системи управљања здрављем животиња.

АМР у ветеринарском сектору представља значајан ризик за здравље животиња, јавно здравље и економију. Ефикасна контрола резистенције захтијева комбинацију одговорне употребе антибиотика, биосигурности, превентивних програма, националних политика и сталног мониторинга.

Имплементација Оне Хеалтх приступа кључна је за дугорочно очување ефикасности постојећих антимикробних љекова и заштиту здравља људи и животиња.