У Гусињу одржана панел дискусија „Дијаспора и Црна Гора – отворени дијалог“

У оквиру манифестације „Дани дијаспоре 2026“, на Али-пашином тргу у Гусињу одржана је панел дискусија под називом „Дијаспора и Црна Гора – отворени дијалог“, која је окупила представнике дијаспоре, државних институција, стручне јавности и локалне заједнице.

Присутнима се уводним обраћањем обратио предсједник Општине Гусиње Санел Балић, истичући значај очувања снажних веза између завичаја и исељеника, као и важност континуиране сарадње локалних заједница са дијаспором.

На панелу су учествовали министар дијаспоре Мирсад Аземовић, предсједник Савјета за сарадњу са дијаспором – исељеницима Вилдан Рамусовић, експерткиња за међународно хуманитарно право Тереза Вујошевић и експерт за имиграционо право и област држављанства Бојан Бугарин, док је панел модерирала државна секретарка у Министарству дијаспоре Џенана Куч.

Током панел дискусије посебна пажња била је посвећена Нацрту закона о измјенама и допунама Закона о регистрима пребивалишта и боравишта, његовом могућем утицају на правни статус припадника дијаспоре Црне Горе, остваривање њихових права, као и потреби да се ова питања рјешавају кроз отворен дијалог и уз пуно учешће стручне јавности и саме дијаспоре.Министар дијаспоре Мирсад Аземовић истакао је да у Министарству дијаспоре препознају оправдану забринутост дијаспоре Црне Горе поводом Нацрта закона о измјенама и допунама Закона о регистрима пребивалишта и боравишта. Најавио је да се разматра могућност да представници Министарства дијаспоре и Министарства унутрашњих послова већ од септембра организују заједничке посјете државама у којима је концентрисан највећи број припадника дијаспоре Црне Горе, како би кроз непосредан дијалог представили предложена законска рјешења, саслушали ставове дијаспоре и одговорили на отворена питања. Министар је поручио и да ће, уколико предложени текст Нацрта остане неизмијењен и буде упућен Скупштини Црне Горе у форми Приједлога закона, искористити политичке механизме који су му на располагању како би се заложио да такав приједлог не добије потребну подршку.

Предсједник Савјета за сарадњу са дијаспором – исељеницима Вилдан Рамусовић пренио је званичан став Савјета, као и ставове бројних припадника дијаспоре Црне Горе, истичући да се Нацртом закона дијаспора директно таргетира, те да се њиме задире у стечена права грађана који живе у иностранству. Нагласио је да регистри пребивалишта и боравишта нијесу само административне евиденције, већ да непосредно утичу на остваривање бројних права која припадници дијаспоре остварују у својој домовини.Рамусовић је указао и да одсуство представника Министарства унутрашњих послова и чланова радне групе која је припремала Нацрт закона шаље забрињавајућу поруку о односу према дијаспори и значају укључивања Савјета у процесе доношења одлука. Истакао је да се стиче утисак да је држава спремна да дијаспору препознаје када говори о дознакама, инвестицијама и доприносу развоју Црне Горе, али не и онда када се одлучује о питањима која директно утичу на њена стечена права и могућност учешћа у демократским процесима.

Посебно је нагласио да је Савјет снажан заговорник ажурних, тачних и поузданих регистара пребивалишта и боравишта, али искључиво уколико њихово уређивање не доводи у питање основна људска права држављана и држављанки Црне Горе. У том контексту поручио је да је потребно отворити ширу реформу цјелокупног законодавног оквира, а по потреби и Устава Црне Горе, како би сви држављани и држављанке Црне Горе, без обзира на то да ли живе у земљи или у дијаспори, имали једнак правни положај и једнака права.Експерткиња за међународно хуманитарно право Тереза Вујошевић истакла је да, имајући у виду да Црна Гора тежи чланству у Европској унији и усклађивању свог законодавства са европским правним стандардима, Европска унија даје препоруке и смјернице државама чланицама и државама кандидатима, док свака држава задржава суверено право да своје законодавство уреди на начин који сматра одговарајућим. Говорећи о Нацрту закона о измјенама и допунама Закона о регистрима пребивалишта и боравишта, указала је да поједине одредбе нијесу довољно прецизно разрађене, због чега постоји могућност да утичу на остваривање других основних људских права.

Нагласила је да аргументована стручна критика законских рјешења не треба да буде разлог за подјеле или међусобне замјерке, већ допринос унапређењу прописа. Истакла је да заједнички циљ свих актера мора бити доношење квалитетног законског рјешења, без политичких претензија, које ће бити у најбољем интересу свих држављана и држављанки Црне Горе.

Експерт за имиграционо право и област држављанства Бојан Бугарин оцијенио је да је за припрему овако важног законског рјешења било неопходно укључити шири круг актера, укључујући представнике дијаспоре, стручну јавност и невладин сектор, будући да се предложена рјешења подједнако односе и на грађане који живе у Црној Гори и на припаднике дијаспоре Црне Горе. Истакао је и да је ријеч о изузетно осјетљивој теми која заслужује знатно већу пажњу јавности и медија.Бугарин је посебно изразио резерву према предложеним овлашћењима полиције, наводећи да нијесу довољно јасно дефинисани механизми њихове примјене и контроле. Као једно од спорних питања издвојио је чињеницу да дјеца црногорских држављана рођена у иностранству, према предложеним рјешењима, не би могла бити евидентирана у регистру пребивалишта. Такође је упозорио да административно брисање из регистра без спровођења управног поступка може отворити озбиљна уставноправна питања и довести до оспоравања закона пред Уставним судом. Као примјер навео је искуство Републике Словеније, која је након административног брисања великог броја особа изгубила поступак пред Европским судом за људска права у Стразбуру.

Као заједнички закључак панела, учесници су изразили пуну подршку успостављању ажурних, тачних и поузданих регистара пребивалишта и боравишта, уз заједнички став да се такви циљеви морају остваривати на начин који неће доводити у питање стечена и основна људска права држављана и држављанки Црне Горе. Истакнуто је да је неопходно наставити унапређење цјелокупног законодавног оквира кроз широк друштвени дијалог, уз пуно учешће институција, стручне јавности, невладиног сектора и дијаспоре Црне Горе, како би будућа законска рјешења обезбиједила правну сигурност, једнакост и заштиту права свих грађана, без обзира на то да ли живе у Црној Гори или у иностранству.