Витомировић: Поглавље 14 није само преговарачко мјерило – циљ је европски ниво безбједности и права путника

Државни секретар у Министарству екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, шеф Радне групе за Поглавље 27 и преговарач Црне Горе за Кластер 4 Ненад Витомировић оцијенио је да европска интеграција транспорта доноси строжа правила на путевима, уређенију жељезницу, већу заштиту путника и боље повезивање лука и аеродрома с европским коридорима.

Инфраструктура и правила морају се развијати заједно

„Поглавље 14 обухвата правила Европске уније у друмском, жељезничком, ваздушном, поморском и комбинованом транспорту. Циљ је успостављање безбједног, конкурентног, доступног и еколошки одрживог транспортног система, способног да функционише као дио јединственог европског тржишта. Поглавље 14 – Саобраћајна политика и Поглавље 21 – Трансевропске мреже дио су Кластера 4 – Зелена агенда и одржива повезаност“, казао је Витомировић.

Како је објаснио, Поглавље 21 одређује инфраструктурни оквир – путеве, жељезничке правце, луке, аеродроме и енергетске мреже којима се Црна Гора физички повезује с европским коридорима, док Поглавље 14 уређује правила према којима се на тој инфраструктури одвија превоз људи и робе.

„Поједностављено, Поглавље 21 уређује мреже којима се повезујемо с Европом, а Поглавље 14 правила према којима се тим мрежама безбједно и ефикасно превозе људи и роба“, рекао је Витомировић.

Витомировић је појаснио да када је ријеч о Поглављу 14, Црна Гора је радила на испуњавању четири завршна мјерила, која обухватају усклађивање у друмском транспорту, безбједност и интероперабилност жељезнице, права путника у свим видовима превоза и управљање ваздушним саобраћајем.

„Наш циљ није само формално затварање преговарачких поглавља, већ да Црна Гора постане функционалан дио европског транспортног простора – инфраструктурно повезан, безбједан, тржишно уређен и способан да европске стандарде досљедно примјењује“, истакао је Витомировић.

Резултати се не мјере бројем казни

Говорећи о друмском саобраћају, Витомировић је навео да Поглавље 14 истовремено уређује безбједност и услове пословања професионалних превозника.

Како је навео, европска правила, обухватају вријеме вожње и обавезне одморе возача, тахографе, техничку исправност возила, масу и димензије теретних и путничких возила, приступ професији превозника и ефикасан надзор над транспортним тржиштем.

Оцијенио је да потреба за даљим унапређењем безбједности није спорна и да је зато важно да нове законске мјере прати досљедна контрола њихове примјене.

Као значајан корак издвојио је опсежне измјене и допуне Закона о безбједности саобраћаја на путевима, које су ступиле на снагу почетком августа ове године.

Измјене доносе строжи приступ понашањима која представљају највећи безбједносни ризик. Посебно су уређена ограничења за младе возаче и учешће лаких електричних возила, укључујући електричне тротинете, у саобраћају. Примјену измјена прате појачане полицијске контроле, нарочито на саобраћајно оптерећеним правцима и током туристичке сезоне.

Витомировић је, указао да интензитет контрола и број изречених санкција нијесу коначно мјерило успјеха.

„Резултате треба оцјењивати на основу упоредивих података о броју саобраћајних незгода, погинулих и повријеђених током довољно дугог периода“, рекао је он.

Додатни елемент техничког усклађивања представља Закон о хомологацији возила, система, саставних дјелова возила и посебних техничких јединица, који је ступио на снагу средином 2026. године. Њиме се унапређује правни оквир за провјеру усклађености возила и опреме с прописаним техничким захтјевима.

„Европски приступ безбједности подразумијева јединствен систем који чине прописи, досљедна контрола, превенција, образовање учесника, безбједна инфраструктура и анализа података. Казнена политика јесте важна полуга, али њен крајњи циљ мора бити промјена понашања учесника у саобраћају и заштита људских живота“, нагласио је Витомировић.

Агенција није жељезнички превозник

Жељезнички саобраћај један је од кључних елемената Поглавља 14 и политике одрживе повезаности. 

Према ријечима Витомировића, развијена жељезница може повећати мобилност грађана, ојачати конкурентност Луке Бар, растеретити путеве и допринијети смањењу емисија из транспорта.

„Једна од најважнијих институционалних промјена јесте оснивање Агенције за жељезнице, која је почетком 2026. године замијенила дотадашњу Управу за жељезнице. Агенција није ново предузеће које превози путнике или робу, већ регулаторно и безбједносно тијело жељезничког система“, навео је Витомировић.

Оснивање Агенције, како је рекао, неће само по себи аутоматски ријешити проблеме жељезнице, али успоставља јаснију одговорност за регулацију, безбједност и надзор.

''Тиме се регулаторна и безбједносна функција раздвајају од управљања инфраструктуром и комерцијалног превоза''. казао је Витомировић.

У систему дјелују Жељезничка инфраструктура Црне Горе као управљач инфраструктуре, Жељезнички превоз Црне Горе као оператор путничког саобраћаја и Монтецарго као оператор теретног превоза.

„Коначан учинак Агенције зависиће од њене стручне оспособљености, функционалне независности, кадровских и финансијских капацитета и досљедности у примјени прописа“, оцијенио је Витомировић.

Посебан фокус стављен је на интероперабилност, односно постепено техничко и оперативно усклађивање црногорских пруга, возних средстава, сигнално-сигурносних и комуникационих система с европским жељезничким системом. Тиме се смањују техничке и административне препреке у прекограничном превозу путника и робе.

Пад путничког, раст теретног превоза

Како је казао, према подацима МОНСТАТ-а током 2025. године број путника превезених жељезницом био је 12,3 одсто мањи него 2024. године, док је укупни путнички учинак, који узима у обзир и удаљеност на којој су путници превезени, смањен 15,2 одсто.

Додао је, да је количина превезене робе повећана на 2,1 одсто, а теретни учинак, који укључује и удаљеност превоза, повећан је за 15 одсто.

Он је оцијенио да ови подаци не пружају довољно основа да се без додатне анализе утврде узроци пада путничког превоза, али указују на потребу унапређења поузданости возова, поштовања реда вожње и времена путовања, расположивости возних средстава, као и повезаности жељезнице с другим врстама јавног превоза.

„Раст теретног учинка указује на значај који жељезница може имати у транспорту робе, док је за оцјену његових узрока и везе с прометом Луке Бар потребна детаљнија анализа“, рекао је Витомировић.

Европско усклађивање, закључио је, треба да допринесе квалитету превоза, безбједнијој и поузданијој услузи, бољем информисању, ефикаснијем поступању у случају кашњења или прекида путовања и већој доступности станица и возова особама с инвалидитетом и смањеном покретљивошћу.

Извор: Министарство екологије, одрживог развоја и развоја сјевера