Министар Ћулафић: Црна Гора добија савременији и ефикаснији систем заштите ваздуха

Влада Црне Горе је, на предлог министра екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, Дамјана Ћулафића утврдила Предлог закона о заштити ваздуха, којим се унапређује систем управљања квалитетом ваздуха, заштита здравља грађана и животне средине, као и даље усклађивање националног законодавства са правном тековином Европске уније.

Тим поводом, министар Ћулафић је истакао да доношењем новог закона произилази из потребе да се одговори на изазове загађења ваздуха, нарочито у урбаним срединама и зонама у којима се биљеже прекорачења прописаних вриједности загађујућих материја.

„Предлог закона представља важан корак у унапређењу система заштите здравља грађана, квалитета животне средине и одрживог управљања квалитетом ваздуха у Црној Гори. Њиме се унапређује постојећи законодавни оквир у дијелу мониторинга, мјерења, моделирања, извјештавања, планирања мјера за смањење емисија, прецизирања надлежности институција и информисања јавности“, казао је министар.

Он је подсјетио да квалитет ваздуха у појединим зонама Црне Горе не испуњава прописане стандарде квалитета амбијенталног ваздуха, посебно када је ријеч о концентрацијама суспендованих честица ПМ10 и ПМ2.5, сумпор-диоксида и азотних оксида, те да се прекорачења најчешће јављају током зимског периода, нарочито у урбаним срединама и сјеверној зони квалитета ваздуха.

Министар је нагласио да је Предлог закона усклађен са Анексом 1 Програма приступања Црне Горе Европској унији 2024–2027 у оквиру Поглавља 27 – Животна средина и климатске промјене, Акционим планом за испуњавање завршних мјерила у Поглављу 27, Националном стратегијом одрживог развоја и Агендом одрживог развоја до 2030. године.

Како је навео, Предлог закона додатно унапређује систем управљања квалитетом ваздуха кроз јачање државне мреже за мониторинг, праћење кључних загађујућих материја, укључујући ПМ10, ПМ2.5, НО₂, СО₂, ЦО, О₃, бензен, тешке метале и бензо(а)пирен, као и могућност праћења додатних параметара, укључујући ултрафине честице.

„Законом се уводе савременији механизми заштите ваздуха, укључујући примјену моделирања ради прецизније процјене изложености становништва, израду Националне стратегије управљања квалитетом ваздуха, планова квалитета ваздуха, мапе пута и краткорочних акционих планова у случајевима високог загађења. Унапређује се и информисање јавности у реалном времену, електронско извјештавање, дигитални регистри и информациони систем заштите ваздуха“, рекао је министар.

Посебно је истакао да се овим законом по први пут уводи правни оквир за приступ правосуђу и остваривање права физичких лица на накнаду штете настале по здравље људи усљед кршења обавеза из области квалитета ваздуха, укључујући неадекватно спровођење планова квалитета ваздуха и краткорочних акционих планова.

„Загађење ваздуха представља један од најзначајнијих ризика по здравље људи и животну средину. Оно утиче на респираторне и кардиоваскуларне болести, повећава здравствене ризике за осјетљиве групе становништва и негативно утиче на екосистеме и биодиверзитет. Зато доношење овог закона није само нормативна обавеза, већ улагање у здравље садашњих и будућих генерација, унапређење квалитета живота грађана и очување животне средине“, поручио је министар.