Врсте злонамјерних софтвера или малwаре-а

Нападачи у сајбер простору користе различите злонамјерне софтвере како би вршили своје противзаконите активности. Малwаре представља било који код који може бити искоришћен за крађу података, заобилажење контроле приступа или изазивања штете на компромитованом систему. Познавање и препознавање врста малвера веома је важно  у процесу заштите система од истих, а уколико пак дође до компрмитације система, и до њихове изолације и коначног уклањања.

Најпознатије врсте малвера су:

Спywаре – дизајниран је на тај начин да прати и шпијунира ваше активности на мрежи и може да евидентира сваки тастер који притиснете на тастатури, али и да „ухвати“ скоро све ваше податке, укључујући сензитивне и личне податке као што су на примјер подаци о онлине банкарству. Овај шпијунски малвер то ради тако што дословно сам мијења подешавања на вашем уређају. Често зна да се крије иза потпуно легитимног софтвера или је удружен са Тројанцем.

Адwаре – често се инсталира заједно са неким верзијама софтвера и дизајниран је да аутоматски испоручује рекламе кориснику, најчешће у web претраживачу. С обзиром да адвер аутоматски приказује, преузима или инсталира рекламе на вашем уређају, довољан је некад само један клик да га несвјесно инсталирате. Не мора увијек бити штетан али може бити замарајућ и нарушавати приватност, посебно уколико се комбинује са шпијунским софтвером. Из тог разлога препорука је да преузимате софтвере само са поузданих извора, одбијате опције додатних инсталација приликом преузимања апликација и пажљиво читате услове преузимања.

Бацкдоор – дјелује у позадини и веома га је тешко детектовати. Хакери га користе како би неовлашћено приступили неком систему са удаљених локација, притом заобилазећи уобичајене процедуре аутентификације.

Рансомwаре – дизајниран је на начин да држи цјелокупан систем и податке у њему закључаним уз поруку да је неопходно платити одређени откуп како би приступ њима био враћен. Неке верзије рансомwаре могу користити познате рањивости система да би га закључале док се у другим случајевима он шири уз помоћ пхисхинг мејлова.

Сцареwаре – користи психолошку тактику изненађења и „плашења“ како би навео кориснике да предузму одређену радњу. На примјер дешава се да искаче прозорчић налик на оне које имају легитимни оперативни системи како би упозорили корисника да му је систем у опасности и да је потребно да предузме одређену радњу како би се вратио у нормалан рад. Међутим, у случају сцареwаре пр корисник ће свој систем заразити малвером.

Wормс – тип малвера који има способност репликације и умножавања с циљем ширења с једног компјутера на други. Опасан је јер се може сам покрнути, није му потребан специфичан програм или акција.

Тројан хорсе – овај софтвер обавља своје злонамјерне активности маскирајући праву намјеру, па процеси које покреће могу изгледати легитимни. Тројанци користе корисничке привилегијеи врло често се могу наћи у сликовним датотекама, аудио датотекама или играма.

Рооткит – дизајниран да модификује оперативни систем креирајући бацкдоор који нападачи могу касније да користе како би приступили систему. Ови малвери имају способност да модификују системску форензику и алате за праћење због чега је потпуна реинсталација на рачунару неопходна да би рооткит био уклоњен.

Вирус – врста компјутерског програма која се репликује након извршавања и качи за друге извршне датотеке и фајлове (попут документа) инјектирајући у њега сопствени код. Вируси могу бити дизјнирани тако да мутирају како би избјегли детекцију антивируса а у већини случајева захтијевају интеракцију са крајњим корисником.