Xхуррета: Невладине организације учествују и као партнери у изради свих стратешких докумената Министарства

Етничка припадност утиче на социоекономски положај грађана Црне Горе, али не пресудно, а у посљедњим годинама биљежи се раст прихода и запослености у свим групама, док у образовној структури доминира средњи ниво образовања

То је саопштено на прес конференцији поводом представљања резултата истраживања „Народи, идентитети и толеранција", коју је организовао Центар за демократију и људска права (ЦЕДЕМ).

Директорица ЦЕДЕМ-а Невенка Вуксановић, истакла је да истраживање долази у тренутку када су питања идентитета, друштвене кохезије и међусобног повјерења међу заједницама поново у фокусу, посебно у контексту политичких тема које у Црној Гори често додатно актуелизују ова питања.

„Намјера ЦЕДЕМ-а је да понуди податке који могу помоћи да се ове теме разумију на основу реалних показатеља, а не само перцепција или политичких наратива. Ријеч је о свеобухватном истраживању које анализира социоекономске разлике међу етничким групама у Црној Гори, са посебним фокусом на утицај етничке припадности на кључне друштвено-економске исходе, укључујући приходе, запослење, образовање и приступ ресурсима“, казала је Вуксановић.

Како је појаснила, истраживање обухвата период од 20 година, кроз компаративну анализу садашњег стања и ситуације из претходних деценија.

„Наш циљ није био само да мапирамо тренутно стање или дамо преглед претходног, већ да отворимо простор за озбиљан и одговоран дијалог о друштву у којем живимо“, поручила је Вуксановић.

В.д. генералног директора Директората за унапређење и заштиту права мањинских народа и других мањинских националних заједница Арбен Xхуррета казао је да Министарство кроз програм подршке невладиним организацијама, који обухвата шест секторских области, на годишњем нивоу издваја више од два милиона еура.

Како је истакао, невладине организације учествују и као партнери у изради свих стратешких докумената Министарства, укључујући и процес њиховог планирања.

Xхуррета је прецизирао да је у 2025. години за пројекте невладиних организација у области заштите и унапређења мањинских права опредијељено 400.000 еура, наводећи да су средства додијељена за укупно 21 пројекат.

„Један од тих пројеката реализовао је и ЦЕДЕМ,какав је и пројекат ‘НИТ – народи, идентитет, толеранција’, у склопу којег је спроведено и истраживање које ће данас бити представљено“, казао је Xхуррета.

Говорећи о положају мањинских заједница, Xхуррета је нагласио да Црна Гора питањима мањина приступа са пуном пажњом, истичући да је суживот свих грађана и грађанки, без обзира на њихове културне, језичке, вјерске или друге посебности, вриједност коју држава његује.

Према његовим ријечима, ријеч је о вриједности на којој Црној Гори могу позавидјети и много веће и економски развијеније државе.

Пројектна координаторка ЦЕДЕМ-а Милена Ранитовић појаснила је да је истраживање засновано на подацима прикупљаним током готово 20 година, на узорку од око 40.000 испитаника, прикупљеном кроз годишња истраживања са најмање 1.000 учесника.

„Истраживање је обухватило кључне показатеље попут висине прихода, статуса запослења, сектора рада и нивоа образовања, с циљем да се утврди у којој мјери етничка припадност утиче на социоекономски положај грађана“, навела је Ранитовић.

Говорећи о приходима, Ранитовић је истакла да све етничке групе биљеже раст, нарочито након 2020. године.

„Црногорци и Албанци у посљедњим годинама остварују највише типичне приходе, док су Бошњаци у почетном периоду имали најниже вриједности, уз видљиво побољшање у новијем периоду. Срби такође биљеже стабилан раст, посебно у посљедњим годинама“, навела је Ранитовић.

Додала је да је у ранијем периоду већина грађана зарађивала мање од 1.000 еура, док се након 2021. године биљежи значајан пад удјела ниских прихода у свим групама.

Када је ријеч о тржишту рада, Ранитовић је нагласила да постоји повезаност између етничке припадности и запослености, али да је она „углавном слаба“.

„Разлике постоје, али нијесу пресудне. У посљедњим годинама видимо раст сталне запослености и смањење незапослености у свим групама“, казала је Ранитовић.

Према њеним ријечима, Црногорци најчешће имају највећи удио стално запослених, док Срби имају већи удио неактивних, а код Албанаца су израженије осцилације кроз вријеме.

„Бошњаци су раније имали вишу незапосленост, али се њихов положај побољшава“, додала је Ранитовић.

Указала је и на разлике у секторској запослености.

„Бошњаци и Црногорци су више заступљени у јавном сектору, док су Албанци доминантнији у приватном сектору. Срби имају највећи удио ван тржишта рада“, рекла је Ранитовић.

Посебно је нагласила да готово половина популације није активно запослена, што представља значајан изазов.

„Укупно 46,2 одсто становништва у 2025. години није било активно на тржишту рада, што указује на потребу за додатним мјерама економске инклузије“, истакла је Ранитовић.

Говорећи о регионалним разликама, Ранитовић је навела да су приходи најнижи на сјеверу, а највиши на југу државе, док су разлике међу етничким групама најмање изражене у централном региону.

„У области образовања доминира средњи ниво у свим групама, уз раст броја високообразованих, посебно међу Црногорцима и Бошњацима. Образовна структура има важне импликације на тржиште рада и указује на потребу за додатним улагањем у образовање и стручно усавршавање“, казала је Ранитовић.

Истакла је да етничка припадност јесте релевантан фактор, али не и пресудан за економски положај.

„Неопходно је континуирано праћење ових трендова и креирање политика које ће допринијети смањењу разлика, јачању запошљавања и већој социјалној укључености грађана“, закључила је Ранитовић.

Прес конференција је одржана у оквиру пројекта "НИТ – Народи, Идентитети, Толеранција", који спроводи ЦЕДЕМ, уз финансијску подршку Министасртва људских и мањинских права.