Скадарско језеро је највеће језеро на Балканском полуострву.Представља прекогранично језеро, које Црна Гора дијели са Албанијом. 65% језера припада Црној Гори а 35% Албанији. У њега се улијева ријека Морача као главни доток воде а затим улијевају се и Ријека Црнојевића, Ораховштица и Црмничка ријека.  Из њега истиче Бојана.  Површине је 353-500 км2 (сезонска варијација), запремине (сезонска варијација) 1,75 - 4,25 км3 а максималне дубине 8,3 м. Налази се на надморској висини од 6,5 м.  Језеро чини дом ријетким птицама и рибама, те га краси обилна и предивна флора и  фауна. 

Фотографисао Александар Кораћ.

Плавско језеро се налази на сјевероистоку Црне Горе у општини Плав. Језеро је површине 1,99 км2, запремине 7.691.000 м3,  маx дубине 9,15 м са надморском висином 907 м. Смјештено је у подножју  планине Проклетије. У њега се улијева ријека Ључа а истиче ријека Лим. Оно је богато рибом.  Током љета вода је довољно топла за купање, док се зими површина заледи и преко њега се може ходати.

Фотографија је направљена 01.11.2020.године.     

Фотографисао Ролф Баур.

Велико Шкрчко језеро је површине 0,11 км2, запремине 335.000 м3,  маx дубине 17,2 м  и надморске висине 1700 м. 

Мало Шкрчко језеро је површине 0,014 км2, запремине 63.500 м3,  маx дубине 15,2 м и надморске висине 1730 м.

Шкрчка језера спадају у ред највиших хидрографских објеката на Дурмитору до којих се може једино доћи пјешачком стазом. Налазе се у општини Плужине. 

Фотографија је направљена 25.07.2021.године.     

Фотографисао Ролф Баур.

Црно језеро је ледничко језеро и  налази се на сјеверу Црне Горе у општини Жабљак. Састоји се од два језера, Великог и Малог језера, укупне  површине 0,516 км2 ( 0,338 км2 и 0,178 км2). Максимална дубина Великог језера је 24,5 м а Малог језера 49,1 м. Запремина великог и малог језера је 8.717.000 м3 ( 4.146.000 м3 / 4.551.000 м3). Налази се на надморској висини од 1422 м. Црно језеро је главна туристичка атракција дурмиторског краја. Оно је највеће и најпознатије од 18 ледничких језера .

Фотографија је направљена  01.09.2022. године.

Фотографисао Никола Шћекић ( www.дурмиторwилд.цом/ ).

Трновачко језеро се налази на западном дијелу Црне Горе у општини Плужине. Површине је 0,12 - 0,40 км2 зависно од годишњег доба, запремине (сезонска варијација) 0,0009 - 0,0013 км2 а максимална дубина језера је 9,2 м. Налази се на надморској висини од 1517 м.  Оно што га посебно истиче и чини посебним, поред његовог срцоликог облика је што до њега долазе само истински љубитељи природе. До њега се не може доћи моторним возилом.

Фотографија је направљена 18.06.2021. године.

Фотографисао Дурмитор Wилд ( www.дурмиторwилд.цом/ ).

Вражје језеро је дио националног парка Дурмитор и налази се на територији општине Жабљак. Површине је 0,118 км2, запремине 470.000 м3 и максималне дубине 10,6 м. Налази се на надморској висини од 1411 м. Вода у језеру је кристално бистра. Вражје језеро припада групи ледничких језера.

Фотографија је направљена 14.11.2018. године.

Фотографисао Дурмитор Wилд ( www.дурмиторwилд.цом/ ).

Сушичко језеро је периодично језеро које се појављује у одређеном периоду током године, углавном почетком прољећа. Налази се на проширеном дијелу канјона ријеке Сушице на надморској висини од 1140 м. Када је ниво воде највиши језеро је површине 0,08 км2, запремине 220.000 м3 и максималне дубине 4 - 5 м. Задржава се углавном до јуна а некада и краће.  Сушичко језеро је један од најљепших украса Сушичког канјона.

Фотографија је направљена 31.10.2018. године.

Фотографисао Дурмитор Wилд ( www.дурмиторwилд.цом/ ).

Капетаново језеро је ледничко језеро које се налази на надморској висини од 1678 м. Површине је 0,092 км2, запремине 1.194.440 м3 и максималне дубине 37 м. Налази се у општини Колашин. Језеро када се гледа са висине, подсјећа на раширена лептирова крила. Језеро је богато рибом.

Фотографија је направљена 05.07.2021. године.

Фотографисала Вера Ђурковић.

Змиње језеро се налази у општини Жабљак. На надморској висини од 1495 м. Површина језера је 0,017 км2 а максимална дубина је 7,7 м. Око језера се налази појас смрча које бацају сјенку на језеро, тако да површина изгледа као да има шаре и по изгледу подсјећа на змијску кожу. До језера се може доћи и моторним возилом. Такође, стаза која води до језера нема много успона, могу је савладати чак и дјеца.

Фотографија је направљена 01.04.2021. године.

Фотографисао Синиша Чабаркапа ( www.дурмиторwилд.цом/ ).

Стабанска језера се налазе у општини Плужине.  Назив су добила по селу Стабна од којег су удаљена око 4,5 км. 

Велико Стабанско језеро се налази на надморској висини 1319 м. Површине је 0,04 км2, запремине 230.000 м3 и максималне дубине 9,7 м. 

Мало Стабанско језеро се налази на надморској висини 1194 м. Површине је 0,011 км2, запремине 27.500 м3 и максималне дубине 4,3 м.

Налазе се једно испод другог, па при високом водостају вода из Великог се прелива и улива у Мало језеро.  Оба језера су богата рибом пастрмком. Зими се оба језера замрзну. За разлику од Великог језера које је зеленкасте боје, мало језеро је жућкасто-зеленкасте боје која потиче од боје муљевитог дна и карактеристична је за љетне мјесеце.

Фотографија је направљена 18.05.2020.године.

Фотографисао Немања Бјелогрлић.

Биоградско језеро је највеће планинско језеро у Црној Гори. Налази се на надморској висини од 1094 м у општини Колашин, планина Бјеласица. Са шумовитом околином чини најљепши дио националног парка Биоградска Гора. Површине је 0,229 км2, запремине 1.053.000 м3 и максималне дубине 12,1 м.  У језеро се улијевају Биоградска ријека  и поток Бендовац а истиче ријека Језерштица. До језера се може доћи моторним возилом.

Фотографисао Жељко Ашанин.

Букумирско језеро је ледничко језеро које се налази у општини Подгорица. Површине је 0,019 км2, запремине 118.500 м3 и максималне дубине 16,8 м на надморској висини од 1440 м. Језеро, заједно са планинским масивом Кучке крајине, представља један од  најсликовитијих пејзажа у околини. Вода у језеру је чиста, прозирна до 4 м дубине. Букумирско језеро је станиште црногорског даждевњака, у народу познат као „жмигавац“.

Фотографисао Жељко Ашанин.

Пешића језеро је смјештено између три највећа врха планине Бјеласице и то: Црне главе, Зекове главе и Белила, а припада општини Беране. Налази се на надморској висини од 1820 м. Површине је 0,037 км2, запремине 121.000 м3 и максималне дубине 8,4 м. Језеро добија воду од отапања снијега, атмосферских падавина и  рјечица. Добило је име по породицама Пешић, која у том дијелу имају имања и катуне.

Фотографисао Жељко Ашанин.

Пошћенско језеро је ледничко језеро, једно од 18 језера Дурмитора, која су позната под називом горске очи. Оно је мање језеро површине 0,092 км2, запремине 15.000 м3 и максималне дубине 3,6 м. Налази се у општини Жабљак на надморској висини од 1495 м. Језеро добија воду од три околна извора а из њега истиче поток Стријежевица који  током љета пресуши. До језера се може доћи моторним возилом.

Шишка језера су добила име по истоименој планини Шишкој гдје се и налазе.

Велико Шишко језеро се налази на надморској висини од 1660 м. Ледничког је поријекла. Површина језера је 0,029 км2, запремине 34.500 м3  и максимална дубина 3,2 м. Окружено је прелијепим катунима и шумом.

Мало Шишко језеро се налази на надморској висини од 1780 м. Површина језера је 0,06 км2, и максимална дубина 1,7 м. Удаљено је око 900 м од Великог Шишког језера.

Велико и Мало Шишко језеро воду добијају отапањем снијега, атмосферским падавинама и притокама а губе је испаравањем и када је водостај велики отицањем.

Хридско језеро се налази у општини Плав, у оквиру националног парка Проклетије. Смјештено је између планина Мали и Велики Хрид па утуда и назив Хридско језеро. Површине је 0,033 км2, запремине 62.900 м3 а максималне дубине 5,1 м. Налази се на надморској висини од 1970 м.  У њему нема рибе.  Љубитељи природе, посебно бициклисти, вожњу обалом Хридског језера сматрају једном од најатрактивнијих бициклистичких тура у Црној Гори. Називају га још и језером среће. Народно вјеровање је да купањем у бистрој води Хридског језера доноси здравље и срећу у браку.

Фотографија је направљена 10.2020.године.

Фотографисао Ролф Баур.

Забојско језеро се налази на планини Сињајевини,  општина Мојковац и припада националном парку Дурмитор. Површине је 0,028 км2, запремине 167.800 м3 и максималне дубине 18,8 м, што га сврстава на трећем мјесту по дубини у Црној Гори. Језеро је добило име по оближњем катуну Забој. Језеро је богато рибом и до њега се може доћи моторним возилом. Поред језера се налази извор питке воде. У води језера се огледа околна шума у којој је ушушкано, што му даје величанствену боју.

Валовито језеро улази у састав националног парка Дурмитор, општина Жабљак. Валовито језеро има издужени овални облик са стрмим и каменим обалама. Површине је 0,002 км2, запремине 7.400 м3 и максималне дубине 3,5 м. Вода из језера не отиче а вишак  испарава када је вријеме топло.

Виситорско језеро је ледничко језеро у Црној Гори. Налази се у општини Плав на надморској висини од 1735 м. Површине је 0,005 км2, запремине 9.850 м3 и максималне дубине 4,1 м. Смјештено је на планини Виситор, по којој је добило име. Познато је по свом пловећем острву. Језеро је окружено шумом, поред стабала бора, сријећу се и јеле, смрче.

Фотографисао Жељко Ашанин.

Рибље језеро се налази на територији насеља Новаковићи у општини Жабљак. Удаљено око 3,2 км источно од пута Никшић-Жабљак. Површине је 0.042 км2, запремине 85.280 м3 и  максималне дубине 5,5 м. Налази се на надморској висини од 1412 м.  У његовој близини, на сјеверу, налазе се древни илирски надгробни споменици. 

Фотографисао Вук Илић.

Манито језеро се налази око 1,2 км југоиситчно од Капетановог језера и на око 100м вишој надморској висини,  у општини Колашин. Површине је 0,026 км2, запремине 164.000 м3 и максималне дубине 13,4м. Налази се на надморској висини од 1773 м.  Ово је једно од мањих ледничких језера. Назива се још и Брњичким језером , по околном крају Брнику.  Бистро је и чисто, управо због своје неприступачности.

Фотографисао Андреј Косорић.

Јаблан језеро се налази на територији насеља Питомине у општини Жабљак, на око 3км од Црног језера. Дио је националног парка Дурмитор. Површине је 0,012 км2, а максималне дубине 8-9 м. Налази се на надморској висини од 1791 м.  

Фотографисао Балша Стругар.

Ропојанско језеро се налази на територији насеља Вусање у општини Гусиње у оквиру националног парка Проклетије. Сезонско језеро се налази на самом крају Ропојанске долине, на самој граници са Албанијом. Ако је водостај висок површина језера ће прећи границу са Албанијом. Површине је 0,133 км2, маx дубине 15 м и налази се на надморској висини од 1252 м.

Фотографисала Елсина Цановић.

Шаско језеро се налази у Улцињском пољу, уклопљено између два вијенца брда - Бриске горе на југу и мањег ланца на сјеверу. Улива се каналом у ријеку Бојану. Окружење језера је заштићено подручје природе (ЕМЕРАЛД станишта) и представља важно станиште за велики број врста птица. Налази се у општини Улцињ. Површине је 3,15 - 3,80 км2 (сезонска варијација), максималне дубине 8 м и надморске висине 2 м. 

Фотографисао Ролф Баур.

Рикавачко језеро се налази на територији насеља Горње Стравче у подгоричкој општини на подручју спајања планине Жијово и Проклетије. Његова источна обала је удаљена свега 250 м од границе са Албанијом. Језеро је повезано макадамским путем који од планина Корита води до долине Веруше. Језеро добија воду од отапања снијега и падавина, а нема отицања. Површине је 0,118 км2, запремина 803.730 м3 а максималне дубине 6,8м. Налази се на надморској висини од 1313 м.  

Фотографисао Марко Илић.

Змиње језеро се налази на територији насеља Питомине у општини Жабљак. Језеро је преко 2.6 км дугог Млинског потока повезано са 100 м нижим В.Црним језером. Површина језера је 0.017 км2, максималне дубине од 7.7 м, запремине 41.800 м3 и надморске висине 1.522 м. 

Фотографисао Ролф Баур.

Велико Урсуловачко језеро налази се у насељу Курикуће на територији општине Беране у масиву Бјеласице, око 800м сјеверно од Црне Главе, са 2.139м највишим врхом овог подручја. Налази се у Националном парку Биоградска Гора, око 2,5км југозападно од Малог Шишког језера. Предио Бјеласице у коме се језеро налази, назива се Урсуловац па је по томе и језеро добило име. Налази се на надморској висини од 1.899 м. Максимална дубина му је 8,1м а просјечна 2,9м, а мијења се у зависности од водостаја. Површине је 0,02км2 а запремине 35.320м3.

Мало Урсуловачко језеро, које се назива још и Блатина, налази се у насељу Курикуће на територији општине Беране у масиву Бјеласице, око 500 м сјеверозападно од Великог Урсуловачког језера. Налази се у националном парку Биоградска Гора. Налази се на надморској висини од 1.767м. Максимална дубина му је 2,2м а просјечна 1м. Површине је 0,001км2 а запремине 5.000м3. Немају припадајућих подземних вода.

Фотографисао Витомир Микетић.

Модро језеро се налази на територији насеља Пошћенски Крај у општини Жабљак испод седла, 700м југозападно од пута Жабљак-Плужине. Дио је Националног парка Дурмитор. На удаљености од 200м западно од њега, одвојено моренским превојем, налази се знатно мање Срабље језеро.

Налази се на надморској висини од 1.625м. Површине је 0,004км2 са макисмалном дубином од 3,3м. Припадајуће подземне воде - Пивска планина.

Фотографија преузета са странице Туристичке организације Жабљак.

Пива или Пивско језеро је акумулација ријеке Пиве иза бране ХЕ Мратиње. Највеће је вјештачко језеро у Црној Гори а друго по величини од свих језера, одмах послије Скадарског језера. Налази се на теиторији општине Плужине.  Брана захвата ријеку Пиву у дужини од преко 30 км укључујући и бројне притоке. Конструкција је бетонска лучна брана, висине 220 м. Преко бране прелази пут М3 који повезује Подгорицу и Сарајево. Нивои воде у језеру могу значајно да варирају са амплитудом до 90 м. Језеро је максималне дубине 188м и процијењене површине 13,2 км2 са надморском висином  мин 595 м а маx 675 м. Процијењена запремина 880.000.000 м3. Представља највећи резервоар питке воде. Настало је изградњом хидро електране.  Његову љепоту истиче чудесан канјон ријеке Пиве као и прелијепа природа.

Фотографија је направљена 22.07.2021.године.     

Фотографисао Ролф Баур.

Акумулација Слано се налази на територији насеља Кусиде и насеља Бубрежак у општини Никшић. Саму конструкцију бране чини и прелив дужине 1,65 км преко којег иде локани асфалтни пут. На граници је са насељима Штедим и Ридани. Акумулација се повезује са каналом Зета И преко Сланског (Опачица) канала, односно преко ретензије Вртац у дужини од 4,3, км. Површина аукумулације је 7,758 км2, максималне дубине 18 м, запремине 111.200.000 м3 и налази се на надморској висини од 621 м.  Намјена је хидроенергетски резервоар за напајање ХЕ Перућица.

Фотографисао Дмитрии Красиков.

Акумулација Крупац се налази на територији насеља Стуба у општини Никшић. Сама конструкција бране у дужини гребена од 1,5 км налази се на граници са насељем Никшић. Поред сјеверног краја бране налази се пјешчана плажа. Крупац је повезан са Зетом током отвореног канала Моштаница и његовог 1км дугачког тунела, задњим дијелом дужине. Тунел се завршава надомак никшићког постројења за пречишћавање отпадних вода, гдје се улива у канал Зета ИИ. Површина акумулације је 5,048 км2, максималне дубине 13 м, запремине 42.100.000 м3, са надморском висином од 620 м. Намјена акумулације је хидроенергетски резервоар за напајање ХЕ Перућица.

Фотографисао Балша Булајић.

Граховско језеро је акумулација која се налази у општини Никшић, на територији насеља Граховац на сјеверу и насеља Горње Поље на југу, гдје се налази и брана. Брана је гравитационо лучна конструкција са дужином од 200м, укључујући и залихе. Изграђено је на  Граховској ријеци. Површина језера је 0,108 км2, максимална дубина 30 м, запремина 1.220.000 м3 и налази се на надморској висини од 783 м. Намјена језера је за пољопривредну употребу и  наводњавање Граховског поља.

Фотографисала Крстиња Ковачевић

Језеро Отиловићи је акумулација ријеке Ћехотине иза бране у Отиловићима. Налази се на територији насеља Паљевине, Отиловићи, Јасен, Дубочица и Матаруге,општина Пљевља. Брана се налази у насељу Отиловићи, а успорава ријеку Ћехотину у дужини од преко 9 км. Конструкција  је бетонска лучна брана, висине 59 м, дужине круне 150. Преко бране прелази локални пут. Површина језера (процијењена) је 1,15 км2, запремина (процијењена) 18.000.000 м3, маx дубина 59 м и налази се на надморској висини 837 м. Намјена језера је за напајање термоелектране Пљевља.

Фотографисао Гаврило Кнежевић.

Ретензиони базен Вртац се налази у општини Никшић, углавном на територији насеља Штедим, насеља Стубица и Орлина на југу и града Никшића на истоку, укључујући конструкцију бране. Сама конструкција бране са локалним макадамским путем има дужину гребена од 2.36 км. Њен излив се налази на крајњем јужном крају бране и повезано је са каналом Зета И. Ретензија Вртац не задржава воду дуже вријеме због велике пропусности тла. Процијењена површина износи 13 км2, максимална дубина 13 м, процијењена запремина 71.900.000 м3, капацитет прелива 600 м3/с, капацитет испуста 80.75 м3/с и налази се на надморској висини од 614 м.

Фотографисао Ролф Баур.

Брана Ливеровићи се налази на ријеци Грачаници, на територији насеља Ливеровићи у општини Никшић. Бетонска лучна брана је завршена 1957. године и има дужину круне од 187м, која се гравитационо напаја. Приливи се процењују на 2,3м3/с у просјеку током године. Нема инсталисаних објеката за производњу електричне енергије, па је једини корисник воде Жељезара-Никшић.

Налази се на надморској висини 719-737,8м. Површине 0,93км2, запремине 7.800.000-9.000.000м3, максималне дубине 45м. Дотицање - ријека Грачаница, истицање - ријека Грачаница. Капацитет прелива 380м3/с, капацитет испуста 80м3/с.  Припадајуће подземне воде- Никшић. Намјена - индустријска употреба Жељезара-Никшић.

Билећко језеро је акумулација ријеке Требишњице испод града Билеће у БИХ. На истоку, акумулација је граница између Црне Горе и БИХ. Брана Гранчарево и највећи дио акумулације, 88% површине, налазе се на територији БИХ. У црногорском дијелу акумулација се налази у насељима Мируше и Петровићи, оба у општини Никшић.

На територији Црне Горе (процијењено)  површина је 4км2 од укупно 33км2. Налази се на надморској висини од 400м. Дужина границе је 11,5км. Намјена - Хидроенегрија (Требиње-1 ХПП, БИХ).

Ријека Бојана (алб. Буна) прима своје притоке из Скадарског језера и ријеке Дрим (алб. Дрин) у Албанији. Ријека чини 24.3км дугачак дио границе са Албанијом. Њено ушће у Јадранско море састоји се од делте два карактеристична крака, која формирају троугаоно острво - Аду Бојану. Велика варијација протока, како из ријеке Дрим и Скадарског језера, тако и варијације у режиму Јадранског мора, одговорни су за сложену хидрологију ријеке Бојане, која би захтијевала детаљније праћење. Насипи дуж ријеке имају различите надморске висине на албанској и црногорској обали и нижи су за око 1.2м, на црногорској страни у низводним подручјима, нпр. код Реча.

Надморска висина се креће од 1,7м до 0м. Дужина је 24,3км (краком источно од Аде Бојане), дужина крака западно од Аде Бојане је 3,6км. Просјечан нагиб на територији Црне Горе је 0,07м/км. Величина површинског слива на територији Црне Горе је 254,2км2. Дотицање - Скадарско језеро, Дрим (алб. Дрин), а истицање - Јадранско море.  Припадајуће подземне воде - Улцињско поље. Општине - Улцињ.

Фотографисала Анна Зелинскаиа.

Ријека Морача настаје из издашних извора који се налазе на сјеверним падинама планине Капе Морачке у области насеља Љевиште на територији општине Колашин. Горња Морача протиче кроз Драговића поље, примајући своје двије главне притоке Мртвицу и Малу ријеку. Пролазећи Манастир Морачу тече даље све до античких рушевина Дукље у Подгорици, гдје се у њу улива ријека Зета. Овај горњи дио карактериште неравни канјон. Из Подгорице тече западним рубом Зетске равнице, са Цијевном као својом највећом лијевом притоком. Улива се у Скадарско језеро код Врањине. Средњи годишњи проток од око 160м3/с измјерен је у хидролошкој станици Подгорица. Надморска висина јој је од 978,9 до 6,5 м. Дужине је 100,67 км, просјечног нагиба 9,7 м/км.  Општине - Колашин и Подгорица. Величина површинског слива (процијењена, референтна мјерна станица на км 15+500 (ушће ријеке Цијевна), искључујући послив Зета а укључујући подслив Цијевна) је 1.370 км2 ( плус 1.650 км2 од басена Зета). Главне притоке: Мртвица, Мала ријека, Цијевна и Зета.

Повезана површинска водна тијела - Мораћа 1, Морача 2, Морача 3, Сјеверница 1, Сјеверница 2,  Мртвица 1, Мртвица 2, Морача 4, Ножица, Мара Ријека 1, Мала Ријека 2, Морача 5.

Повезана подземна водна тијела - Морача, Кучи, Зета Валлеy, Каруч-Сињац.

Фотографисала Ана Поповић.

Ријека Зета настаје од ушћа Растовца у Видов поток у насељу Растовац на територији општине Никшић. Горњу ријеку Зету карактерише претежно вјештачки хидраулички режим за подршку ХЕ Перућица, укључујући акумулације Крупац и Слано језеро и ретензија Вртац на подручју града Никшића. ХЕ Перућица такође одваја горњу од доње ријеке Зете са висинском разликом од око 540м. Насупрот томе, доња ријека Зета тече највећим дијелом својим природним коритом, пролазећи Даниловград и уливајући се у ријеку Морачу у Подгорици.

Надморске висине је од 623 до 27м. Дужина ријеке Зете (без дужине цијеви ХЕ Перућица) је 73,31 км (горњи: 21,74км, доњи: 51,57км), а просјечни нагиб 0,9 м/км је (горњи: 0,9м/км, доњи: 0,9м/км).

Општине - Никшић, Даниловград и Подгорица. Величина површинског слива је 1.650 км2 (горњи: 850км2, доњи: 800км2). Главне притоке су Грачаница и Сушица. 

Повезана површинска водна тијела - Зета 1, Зета 2, Грачаница 1, Ливеровићи, Грачаница 2, Крупац, Слано, Зета 3, Зета 4.

Припадајуће подземне воде - Војник, Никшић, Гарач, Прекорница-Бјелопавлићи.

Фотографисао Славен Распоповић.

Ријека Цијевна (алб. Цем) настаје у сјеверној Албанији на сјеверној страни Проклетија. Њена укупна дужина од 62км је приближно подједнако подијељена између двије земље. Будући да је највећа притока ријеке Мораче, протицај увелико варира са врхунцем  у новембру и након отапања снијега у пролеће. Ријека има значајан губитак воде кроз инфилтрацију у подземне воде. Цијевна је углавном природна и непоремећена ријека.

Надморска висина јој је од 150,9 до 9,9 м. Дужина кроз Црну Гору је 31,97 км од укупно око 62 км. Просјечан нагиб је 4,4 м/км. Општине - Тузи, Подгорица.  Улива се у Морачу. Величина површинског слива (на територији ЦГ, процијењено) је 130км2 (укупно око 650км2). Повезана површинска водна тијела - Цијевна, док су припадајуће подземне воде - Кучи, Зета валлеy.

Фотографисала Теодора Брајевић.

Нудолска ријека се на већини карата зове Заслапница. Њено извориште налази се у насељу Заслап, а ријека наставља да тече кроз насеље Нудо низводно до границе са БиХ, гдје се улива у Сушицу, а касније у ријеку Требишњицу. Након понирања у крш, поново се појављује на локацијама код Чапљине (БиХ), односно Дубровника (ХР), на крају се улива у Јадранско море.

Локација - од: 42°40’50,4" Н, 18°35’51,4" Е, 758,4 м.н.в. до: 42°41’00,3" Н, 18°32’55,7" Е, 344,5 м.н.в.  Дужина јој је (на територији Црне Горе, процијењено) 6,79 км. Просјечан нагиб 61м/км. Општина Никшић. Величина површинског слива (на територији ЦГ, процијењено) 20 км2. Припадајуће подземне воде - Требишњица.

Фотографисао Ролф Баур.

Извориште ријеке Суторине налази се на граници са ХР, у насељу Пријевор, а цијели водоток је на територији херцегновске општине. Суторина тече у свом природном кориту првих око 5 км све до насеља Суторина. У доњем дијелу свог тока до ушћа у Јадранско море код насеља Проводина, водоток је каналисан у бетонском кориту.

Локација -  од: 42°29’45,6" Н, 18°26’19,6" Е, 256 м.н.в.  до: 42°26’53,3" Н, 18°30’17,4" Е, 0 м.н.в.  Дужина ( на територији Црне Горе, процијењено) јој је 9,03км. Просјечан нагиб 28,2 м/км. Општина - Херцег Нови.  Величина површинског слива (на територији Црне Горе, процијењено ) је 50 км2, 

Повезана површинска водна тијела - Суторина 1, Суторина 2.  Припадајуће подземне воде - Опачица – Морињ.

Ријека Пива, након бране ХЕ Мратиње, тече релативно несметано у свом природном канјону. Улива се у Тару код села Шћепан Поље, у насељу Бријег на територији општине Плужине. Овдје се Тара и Пива спајају и чине ријеку Дрину у БиХ. Горњи водоток Пиве је Пивско језеро, а пре тога је ријека Комарница. Испод бране се не препознају даље значајније људске активности до граничног прелаза, поред којег су постављени неки објекти у сврху туристичких активности. Од цјелокупне дужине ријеке Пиве од скоро 10 км, посљедња 3 км низводно чине границу са БиХ.

Локација од: 43°16’21,5" Н, 18°50’31,7" Е, 495 м.н.в. до: 43°20’54,9" Н, 18°50’21,6" Е, 432 м.н.в. Дужине је (после Пивског језера) 9.77 км и просјечног нагиба 6.4 м/км. Општина Плужине. Величина површинског слива (на територији Црне Горе) је 1.210 км2.  Повезана површинска водна тијела - Пива.  Припадајуће подземне воде - Брезна-Маглић, Пивска планина. 

Фотографисао Никола Зиндовић.

Ушћем ријеке Опаснице и Веруше на територији подгоричког насеља Опашаница, настаје ријека Тара. Највеће агломерације дуж ријеке Таре су Колашин и Мојковац. Канјон ријеке Таре је најдужи и најдубљи те врсте у Европи. До 1.300 м дубок канјон протеже се у дужини од 80 км од ушћа ријеке Бистрице послије Мојковца низводно до спајања са ријеком Пивом, на граници са БиХ код насеља Хум. Канјон припада Националном парку Дурмитор, који је под заштитом УНЕСЦО-а. На посљедњих 24,6 км низводно ријека чини границу са БиХ.

Локација од: 42°41’14,4" Н, 19°31’25,0" Е, 1.093 м.н.в. до: 43°20’54,9" Н, 18°50’21,6" Е, 432 м.н.в. Дужина је 142,2 км. Просјечан нагиб (на територији ЦГ) је 4,6 м/км. Општине - Колашин, Мојковац, Жабљак, Пљевља, Плужине. Величина површинског слива (на територији ЦГ) је 1.830 км2. Главна притока је ријека Дрцка. 

Повезана површинска водна тијела - Опасаница/Верушица, Тара 1, Тара 2, Дрцка, Тара 3, Тара 4, Тара 5. Припадајуће подземне воде - Комови, Беранска Бистрица – Љубовиђа, Сињајевина, Косаница, Дурмитор.

Фотографисао Демир Пепић.

Извориште ријеке Ћехотине, Глава Ћехотине, налази се у насељу Блишково, на територији општине Бијело Поље. Након 24 км, ријека се улива у акумулацију Отиловићи језеро, гдје брана умирује ријеку у дужини од 9,3 км. Ријека је каналисана а дијелом протиче и кроз тунел око пљеваљског рудника угља. Око 25 км после Пљеваља тече кроз још један тунел испод јаловине рудника Градац. Загађење настаје углавном од рударских активности, термоелектране у Пљевљима и насеља. Иако је и даље једна од најзагађенијих ријека у Црној Гори, квалитет воде је побољшан посљедњих година.

Локација (на територији ЦГ) - од: 43°09’03,0" Н, 19°33’06,7" Е, 1.034,0 м.н.в. до: 43°27’08,2" Н, 18°57’22,8" Е, 503,7 м.н.в. Дужина (на територији ЦГ) је 105,7 км (од тога 9,3 км дуж Отиловића језеро). Просјечан нагиб  је 5 м/км. Општине - Бијело Поље, Пљевља.  Величина површинског слива (на територијиЦГ) је 1.080 км2.  Главне притоке су  Козичка ријека, Везишница, Володер. 

Повезана површинска водна тијела -  Ћехотина 1 - Козичка ријека, Ћехотина 2, Отиловићи језеро, Ћехотина 3, Ћехотина 4, Везишница, Ћехотина 5, Володер, Ћехотина 6.  Припадајуће подземне воде - Маоче, Пљевља басин.

Фотографисао Никола Зиндовић.

Ријека Лим почиње од Плавског језера у граду Плаву. Цијелом својом дужином од 94 км на територији Црне Горе тече низ благу падину, низ широке долине и кроз прилично уске клисуре. То је плодно подручје и важно је за пољопривреду, док је индустрија слабо развијена (нпр. целулоза, папир). Доњи дио Лимске котлине и долина њене притоке Љубовиђе су важни коридори за путну и жељезничку везу Бар – Београд. Највеће агломерације дуж тока су градови Плав, Андријевица, Беране и Бијело Поље. На посљедњих 3,6км ријека Лим чини границу са РС, гдје наставља да тече под истим именом.

Локација (на територији Црне Горе) -  од: 42°36’16,9" Н, 19°55’36,0" Е, 906,8 м.н.в. до: 43°09’55,3" Н, 19°46’12,7" Е, 519,4 м.н.в. Дужина (на територији Црне Горе) је 94 км, а просјечан нагиб 4,1 м/км.  Главне притоке су јој Злоречица, Љешница, Љубовиђа, Бистрица (Л).

Повезана површинска водна тијела - Лим 1, Лим 2, Лим 3, Комарача, Кутска - Мојанска - Злоречица, Бистрица, Попча - Врбичка ријека, Љешница, Љубовиђа 1, Љубовиђа 2, Бистрица (Љ), Бистрица (Л) 1, Бистрица (Л) 2. Припадајуће подземне воде - Проклетије, Комови, Беранска Бистрица – Љубовиђа.

Фотографисала Џенана Касумовић

Ријека Ибар настаје са сјеверних падина планине Хајла на територији насеља Банџов и Кољено у општини Рожаје. Тече правцем од југозапада ка североистоку, пролазећи поред Ибарца, Рожаја и Баћа, прије него што уђе у Србију. У Србији се улива у Западну Мораву, притоку Дунава.

Локација (на територији ЦГ) - од: 42°47’55,7" Н, 20°06’32,5" Е, 1.164 м.н.в. до: 42°54’41,0" Н, 20°20’42,1" Е, 780 м.н.в. Дужина (на територији ЦГ) је 33,5 км а просјечан нагиб је 11,5 м/км. Општина - Рожаје. Величина површинског слива (на теритоприји ЦГ) је 410 км2. Главна притока јој је  Црња ријека. 

Повезана површинска водна тијела - Ибар 1, Ибар 2, Црња.  Припадајуће подземне воде - Горњи Ибар.

Фотографија преузета са сајта упознајцрнугору.цом. 

У насеље Грнчар на територији општине Гусиње, са албанске границе, дотиче ријека Грнчар. Ријека представља узводни дио водотока ријеке Лим. Иза општине Гусиње и након уливања Врује, наставља као ријека Ључа. Ријека Ључа се потом улива у Плавско језеро, гдје се водоток, који даље отиче из језера, назива ријека Лим. Извориште ријеке је дијелом у Црној Гори, источно од масива Маглића, на територији насеља Горње Стравче, општина Подгорица. Тече око 10 км кроз Албанију као Вермош (алб. Вермосх) прије него што поново уђе у Црну Гору.

Локација (на териотрији ЦГ) -  од: 42°34’52,9" Н, 19°45’07,9" Е, 1.020,6 м.н.в. до: 42°33’43,6" Н, 19°50’30,4" Е, 916,4 м.н.в. Дужина (на територији ЦГ) је 9,0 км а просјечан нагиб 5,9 м/км. Општина - Гусиње. Величина површинског слива ( на територији ЦГ, процијењено) је 27км2. 

Повезана површинска водна тијела - Грнчар.  Припадајуће подземне воде - Проклетије.

Фотографисао Ролф Баур.

Ријека Комарница је горњи дио водотока Пиве. Њено извориште је испод Дурмитора, а протиче кроз канјон дуг 40 км и дубок 600 м. Ријека је позната по канјону Невидио који представља велику туристичку атракцију. Комарница се улива у Пивско језеро, тј. ријеку Пиву коју је заградила брана ХЕ Мратиње.

Локација (прије уласка у Пивско језеро) -  од: 43°05’37,5" Н, 19°01’46,9" Е, 1.556,0 м.н.в. до: 43°03’20,9" Н, 18°52’37,3" Е, 656,5 м.н.в. Дужина (прије уласка у Пивско језеро) је  39,5 км а просјечан нагиб 22,8 м/км. Општине - Шавник, Плужине. Главна притока је ријека  Придворица.

Повезана површинска водна тијела - Тушина/Буковица, Придворица, Бијела, Комарница 1, Комарница 2. Припадајуће подземне воде -  Пивска планина, Брезна-Маглић.

Фотографисао Ролф Баур.