Интелектуална својина

Интелектуална својина подстиче људско стваралаштво, помјерајући границе науке и технологије и обогаћујуци свијет књижевности и умјетности. Појам интелектуалне својине означава посебна, специфична, права која имају аутори, проналазачи и остали носиоци права интелектуалне својине. Интелектуална својина није конкретно, материјално власништво над неким предметом, већ право односно скуп овлашцења које правни поредак земље признаје носиоцу права интелектуалне својине.Која су то овлашћења и на који начин се остварују, зависи о врсти дјела које штитимо и правном саставу у којем тражимо заштиту.

Интелектуална својина се дијели на двије категорије, и то:

- индустријска својина, која подразумијева проналаске (патенте), жигове, индустријски дизајн, географске ознаке и ознаке поријекла, топографију интегрисаних кола;

- ауторско право и сродна права, које обухвата дјела књижевности, науке и умјетности. Сродна права односе се на права и састав правне заштите умјетничког изражаја, те заштите организацијских, пословних и финансијских улагања у извођење, производњу, дистрибуцију и радиодифузију ауторских дјела.