Ауторски текст "Излазак из рецесије – шта даље?", потпредсједника Владе и министра финансија, др Игора Лукшића, објављен на блогу потпредсједника

Сада је већ званично. Црна Гора је изашла из рецесије. Подаци из трећег квартала 2010. године показују да је заустављена контракција БДП-а. Иако има разлога за радовање, чека нас још доста посла. Осврнућу се на тренутак на оно кроз шта је Црна Гора прошла посљедње двије године, а сљедећи на оно што нас очекује.

Како ми економисти волимо да дугу и сложену причу прикажемо једноставним графиконом, слиједи приказ реалног БДП-а за балканске земље, који је направљен на основу података из посљедњег извјештаја ММФ-а (2006 = 100%).

графикон.доц

Графикон приказује двострану природу раста: Црна Гора је забиљежила висок раст током бума након стицања независности и доживјела пад економије након ескалације финансијске кризе и на нашу земљу.

Које силе утичу на обликовање равнотеже? Силе равнотеже укључују конкурентност и стабилно пословно окружење, укључујући и конструктиван став према инвеститорима који доносе добре идеје. Чини се да Црна Гора у потпуности разумије ово правило — погледајте посљедњи извјештај Свјетског економског форума, извјештај Свјетске банке о Лакоћи пословања за 2011. Свјетска банка и ММФ су кориговали своје процјене раста за 2010. годину и приближили их нашим. Црна Гора је дебитовала на тржишту еурообвезница. Са многих адреса је стигла оцјена да је то позитивна вијест за цијели регион.

Ипак, Црна Гора се тренутно бори са препрекама које успоравају даљи развој. Мото Европске уније је да су корупција и криминал главне препреке развоја, што противрјечи изјавама многих пословних људи: само 8.4% анкетираних стручњака у Извјештају о конкурентности, наводе корупцију као једну од главних бизнис баријера, док с друге стране 18.4% њих наводе недовољно развијену инфраструктуру. Око 12% испитаника наводе да су прегломазна бирократија и недостатак обучене радне снаге главне препреке. У међувремену, кредитне рејтинг агенције не пропуштају прилику да истакну могуће опасности структуралног дефицита.

Према оцјенама из Извјештаја свјетске банке о лакоћи посовања, имамо разлога за задовољство, али се наш регулаторни систем и даље мора унапређивати. Поред тога, још увијек много тога треба да се уради по питању инфраструктуре, енергије и свега онога што може да се подведе под широким појмом „инвестиција“. Инвестиције се реализују уз помоћ инвеститора из цијеле Европе, чиме се умногоме проширују ограничене способности у потрошњи наше земље. Црна Гора, која се данас у великој мјери ослања на увоз електричне енергије, намјерава да искористи чисту енергију вјетра и хидро енергију. Повезујемо Црну Гору са европском саобраћајном мрежом. Страним инвестицијама модернизујемо предузећа за пружање јавних услуга.

На нама је сада да се усредсредимо на промовисање компоненти које ће бити покретачи раста, када се грозница инвестирања у тржишта у развоју смањи на западу. Једног дана Црна Гора више неће бити економија у транзицији и мораће сама да се издржава. Када се то деси, желимо да осигурамо да инвеститори виде нашу земљу као мјесто у којем могу да искористе све научнике, инжењере и квалификоване људе који су им потребни за њихове компаније. Штавише, биће у прилици да оснују фирму за само недељу дана – и неће сматрати да је то нешто необично.

Претпоставимо да је ово закључак за данас и да пружимо малу подршку позитивним макроекономским подацима: овдје, овдје и овдје.