Закључци Борда ММФ-а, 6. мај 2011. године

Основне информације

Након глобалне кризе која је оставила снажне ударце на економију у току је покушај опоравка. Током 2010. добра туристичка сезона је била пропраћена обнављањем производње метала, док су обилне кише у региону појачале производњу и извоз електричне енергије. Након контракције, која је трајала скоро двије године, индустрија је поново почела да расте у другој половини 2010. Међутим, и поред тога, индустријска производња је на крају 2010. године и даље била значајно испод свог врхунца прије кризе. Очекиване стране директне инвестиције у капиталне инфраструктурне објекте се нијесу материјализовале до сада, грађевинска дјелатност је и даље потиснута. Укупан раст БДП-а у 2010. је процијењен на 1,1 проценат, чиме је оутпут и даље испод нивоа из 2008. године.

Почело је потребно поновно усклађивање економије. Инфлација и раст зарада су нагло успориле и дефицит текућег рачуна се преполовио на око 26 процената БДП-а у 2010. Иако је већи дио побољшања био резултат временских прилика, које су довеле до наглог раста извоза електричне енергије и усљед опоравка производње метала, недавна усклађивања на страни трошкова су такође довела до унапрјеђења конкурентности. Унапрјеђење код основних индикатора је допринијело и премијерној емисији Еурообвезница у септембру 2010. у износу од 200 милиона еура, након тога и смањењу каматног спреда и додатној емисији обвезница од 180 милиона еура у априлу 2011. године.

Почела је фискална консолидација. Она углавном одражава значајна смањења капиталних расхода, процјена је да је фискални дефицит у 2010. пао за 1½ проценат БДП-а на 3,9 процената, иако су индустријским компанијама дате гаранције за зајмове у износу од 3,6 процената. Када су у питању даље активности, надлежни органи имају за циљ да буџет буде избалансиран у 2012. и да се остваре значајни суфицити након тог периода како би се подстакла одрживост, смањио финансијски ризик и оснажила отпорност економије на шокове.

Почело је да се враћа повјерење у банкарски сектор, чему свједочи повећање депозита, иако је њихов ниво и даље испод нивоа из трећег квартала 2007. Међутим, неквалитетни зајмови се још нијесу стабилизовали на уобичајени ниво и квалитет финансија је наставио да се погоршава. Недостатак побољшања у садашњем тренутку примарно одражава недостатак бонитетних пројеката.

Процјена Извршног одбора

Извршни директори су напоменули да, иако се опоравак захукатава, ограничени простор за политику и незавршене реформе представљају ризике за изгледе економије. Сходно томе, директори охрабрују надлежне органе да појачају напоре на увођењу фискалних, екстерних и финансијских резерви и да ријеше нефлексибилности на тржиштима робе и рада.

ММФ поздравља почетак фискалне консолидације и подржава план надлежних органа да се буџет централне владе избалансира до 2012. и да након тога постигне суфицит. Они су становишта да трајно фискално усклађивање треба да укључи и мјере за приходе и за расходе, укључујући и кораке потребне да би се повећао принос из пореза на имовину и да се смање издавања за зараде у јавном сектору. Рана имплементација пензионе реформе би такође оснажила јавне финансије, а унаприједила би напоре на избјегавању расхода за неизмирене обавезе из претходних периода и за директну буџетску помоћ приватним компанијама.

Извршни директори су нагласили значај поновног успостављања здравог банкарског система, како би се помогла отпорност економије и промовисао раст вођен приватним сектором. Они су поздравили недавне кораке на снажењу законског и пруденцијалног оквира и охрабрили су снажније супервизорске праксе. Посебно, имајући у виду да пуна еуроизација ограничава способност Централне банке да пружа подршку банкама за ликвидност, Директори позивају да се примијене конзервативни услови за капитал и ликвидност и постепено уводе регулаторне олакшице.

Напомињујући значај јачања конкурентности како би се обезбиједила екстерна стабилност, извршни директори су сагласни да структурне реформе треба да остану политика највећег приоритета. Већа флексибилност у дефинисању зарада и заштити запослених би помогла стварању радних мјеста у приватном сектору, док би истовремено рјешавање замки незапослености и сиромаштва оснажило учешће у тржишту рада и степен интеграције у регуларно тржиште рада. Унапрјеђења у пословном окружењу и инвестиционој климу су такође дио незавршене агенде.

Директори упозоравају да дуго пристуне слабости у економској статистици ометају креирање и оцјену политика. Они охрабрују надлежне органе да направе додатни напредак у њиховом рјешвању.