ИНТЕРВЈУ МИНИСТРА ЕКОНОМИЈЕ ДР ВЛАДИМИРА КАВАРИЋА ПОРТАЛУ АНАЛИТИКА - 03. ЈУН 2011.

Став Владе Црне Горе око финалне реализације пројекта изградње хидроелектрана на Морачи зависиће од квалитета понуда. Преферирамо еколошки што прихватљивије рјешење, са већом производњом, мањим концесионим периодом и што нижим учешћем државе, објаснио је Каварић.
Министар економије Владимир Каварић казао је у интервјуу за Портал Аналитика да држава неће више помагати Комбинат алуминијума.
- Влада се јасно опредијелила да неће више давати субвенције по питању електричне енергије Комбинату алуминијума у Подгорици. То је, поред кредитних оптерећења, тест за управу ове компаније, навео је Каварић, напомињући да генерално није заговорник субвенција.
- Међутим, када говоримо о Црној Гори као транзиционој земљи, морамо знати да се ту преплићу различити фактори, прије свега социјални, који сугеришу одређену државну интервенцију. Државна интервенција, када је потребна, требало би да буде усмјерена само на реструктуирање предузећа и њихову припрему за тржишну утакмицу, објаснио је Каварић. Према званичним подацима држава Црна Гора је на име субвенција струје у протеклом петогодишњем периоду помогла КАП са око 60 милиона еура.
Министар економије је, у циљу јачања економије, најавио реализацију пројекта “Бизнис зоне” који ће омогућити пословање малих и средњих предузећа под пуно повољнијим условима.
- Основни бенефит за предузећа је бржи и јефтинији приступ земљишту које је предвиђено за привредну дјелатност, јефтиније пословање, доступност других кадрова који су запослени у бизнис зони. Предности су могућности бржег инвестирања, уређена инфраструктура и бољи услови рада, као и јефтинија или бесплатна промоција предузећа у оквиру промоције бизнис зоне, истакао је Каварић.
Посебна погодност пројекта "Бизнис зона" у неразвијеним подручјима је што се новоосновано правно лице у недовољно развијеним општинама, које се бави производњом, ослобађа плаћања пореза на добит за прве три године од почетка обављања дјелатности
АНАЛИТИКА: На функцију министра економије сте изабрани прије тачно пола године. Какво је тренутно стање економије Црне Горе - да ли је боље или горе него прошле године?
КАВАРИЋ: По питању генералног амбијента, показатељи говоре да се наставља опоравак привреде и да су одржани услови за динамизирање раста започетог у трећем кварталу прошле године. Такође, напредовали смо и према свим међународним извјештајима. Црна Гора има прилично добру позицију на индексима конкурентности као што је Дуинг бизнис, канадски Фрејзер институт, Индекс глобалне конкурентности, док смо по реформама били лидер у региону 2010. године. Свакако да суштински опоравак економије зависи од атрактивности нашег бизнис амбијента. У том дијелу, очекујемо резултате већ спроведених активности по питању елиминисања бизнис баријера. Мислим да наши напори на унапријеђењу стања у областима извршавања уговора, започињања бизниса, плаћања пореза и уопште на унапређењу пословног окружења, стварају добру бизнис атмосферу у Црној Гори. Осим тога, добра вијест је и јачање кредитних активности банака а позитивне су и најаве за предстојећу туристичку сезону.
АНАЛИТИКА: Који су највећи изазови са којим се наша привреда суочава?
КАВАРИЋ: Велики изазов представљају предузећа са наслијеђеним проблемима гдје је неопходно примијенити концепт реструктуирања како би се створили услови да послују по тржишним принципима.
АНАЛИТИКА: Припадате економској школи која се изричито залаже против државног интервенционизма. Но, Влада у којој сте министар економије - здушно помаже предузећа са 350 милиона еура државних гаранција. Молим Вас да објасните ту контрадикторност?
КАВАРИЋ: Нема контрадикторности. Елементарна и врло доказива чињеница јесте да у дугом периоду здрава тржишна утакмица доноси - најбоље резултате. Томе нас учи и генеза развоја западне цивилизације као и резултати земаља који су овај концепт афирмисали. Међутим, када говоримо о Црној Гори као транзиционој земљи, морамо знати да се ту преплићу различити фактори, прије свега социјални, који сугеришу одређену државну интервенцију. У том смислу, може се рећи и да би државна интервенција - када је потребна - требало да буде усмјерена на реструктуирање предузећа и њихову припрему за тржишну утакмицу.
АНАЛИТИКА: У току је процес реструктурирања великих компанија. Међу највећим проблемима је статус никшићке Жељезаре, а у Влади сматрају да је рјешење проблема нова приватизација. Има ли интересовања за четврту приватизацију никшићке Жељезаре?
КАВАРИЋ: Не бих лицитирао са именима, поготово ако знамо да је овај процес у надлежности стечајног управника. Наравно да смо као Влада заинтересовани да се за Жељезару нађе стратешки партнер који ће моћи да валоризује њене потенцијале, посебно ако се ради о реномираним компанијама из те области.
АНАЛИТИКА: Други велики економски проблем је Комбинат алуминујума. Хоће ли Влада и даље помагати КАП?
КАВАРИЋ: Влада се јасно опредијелила да неће више давати субвенције по питању електричне енергије Комбинату алуминијума у Подгорици и то је, поред кредитних оптерећења, тест за управу ове компаније. Став Владе је био да су потребне персоналне промјене на челу компаније, што се и десило. У складу са својим овлашћењима, Борд директора је предложио другог кандидата, о чему се наш представник у том тијелу изјаснио.
АНАЛИТИКА: Вратимо се развојним пројектима. Припремате пројекат “Бизнис зоне”. Шта нам можете рећи о том пројекту и које су погодности које ће његовом реализацијом добити мала и средња предузећа?
КАВАРИЋ: Бизнис зоне су још један пројекат Владе Црне Горе како би се подстакао развој малог и средњег предузетништва на инфраструктурно опремљеном земљишту. Корисници зона могу бити мала и средња предузећа која се баве лаком индустријом која не загађује животну околину. Основни бенефит је бржи и јефтинији приступ земљишту које је предвиђено за привредну дјелатност, јефтиније пословање, доступност других кадрова који су запослени у бизнис зони. Предности су могућности бржег инвестирања, уређена инфраструктура и бољи услови рада, као и јефтинија или бесплатна промоција предузећа у оквиру промоције бизнис зоне.
За државу би то значило убрзан привредни развој на одређеном подручју, привлачење инвеститора и капитала, већа конкурентност предузећа, рационално коришћење простора, контрола очувања животне средине, подизање конкурентности локалних предузећа и што је јако значајно, на тај начин се подстиче конкуренција између општина.
АНАЛИТИКА: Значајан пројекат је изградња хидроелектрана на Морачи гдје је Влада оставила могућност инвеститорима да предлажу сопствена техничка рјешења изградње. Хоће ли свако алтернативно рјешење - бити прихватљиво за Владу?
КАВАРИЋ: Став Владе Црне Горе око финалне реализације пројекта изградње хидроелектрана на Морачи - зависиће од квалитета понуда! Прихватљива ће бити она алтернативна рјешења која се крећу у оквирима тендерских услова. Наравно, ми ћемо се као Влада залагати за што еколошки прихватљивије рјешење, са већом производњом, мањим концесионим периодом и што мањим учешћем државе.
АНАЛИТИКА: Припремате стратегију за одрживи економски раст Црне Горе кроз увођење међусобно повезаних предузећа која функционишу као повезани систем (кластер) до 2016. Године. Каква су Ваша очекивања?
КАВАРИЋ: Прије свега, очекујем конкретне, јасне и ефектне препоруке за унапређење микроекономског пословног окружења и побољшање конкурентности кључних секторских кластера, побољшање конкурентности државе у цјелини, с посебним акцентом на Сјеверни регион. Увођење кластера и њихово успјешно функционисање важан је фактор повећања конкурентности мање развијених општина и региона и постизања равномјернијег регионалног развоја. Могући допринос модела кластера у Црној Гори, огледао би се и у јачању процеса сарадње између кључних актера у држави у циљу повећања конкурентности кластера односно региона којима припадају.