Интервју помоћника министра за мултилатералну и регионалну трговинску сарадњу и економске односе са иностранством Горана Шћепановића дневном листу “Побједа” - 16. август 2011.

У трговини између Црне Горе и Хрватске од скоро, тачније од 1. јула ове године, важи нови режим - асиметрична либерализација у корист Црне Горе. Приликом увоза из Хрватске плаћа се царина за пилетину, млијеко, сир, јогурт, кромпир, парадајз, грожђе, брескве, лубенице, киви, сухомеснате производе, воду, пиво и дуван. За остале производе важи пуна либерализација.
За анализу ефеката овакве робне размјене са сусједима још је рано, јер је од примјене прошло тек нешто више од мјесец дана, али у Министарству економије вјерују да ће бити позитивни.
Помоћник министра економије Горан Шћепановић за Побједу каже да је Влада Црне Горе на овај начин омогућила произвођачима да лакше пласирају производе на хрватско тржиште.
Сада је на произвођачима да искористе понуђену шансу. Неопходно је њихово веће укључивање у регионалну трговину са циљем да црногорске производе учине препознатљивим на тржишту не само ове земље, већ и региона - каже Шћепановић.
Он сматра да ће нови трговински режим створити услове за повећање извоза и смањење постојећег дефицита у размјени пољопривредних производа између двије земље, који је у 2010. години износио око 18,28 милиона еура.
У односу на 2009. годину извоз пољопривредних производа у Хрватску је порастао са 236 на 691 хиљаду еура, при чему је дошло до пада увоза са 26,518 милиона еура на 18,974 милиона. Најзначајнији извозни пољопривредни производи у 2010, години су: грожђе, брескве, нектарине, пиво и вино, док међу увозним производима доминирају разни производи за исхрану, прерађевине од меса и риба, какао и производи од какаоа, производи на бази житарица и брашна - наводи Шћепановић.
Наш саговорник појашњава да је Црна Гора, током предсједавања ЦЕФТА споразумом у 2009. години покренула процес либерализације пољопривредног сектора у региону, јер је преиспитивање могућности за даљу либерализацију овог сектора била обавеза потписница до 1. маја 2009. године.
Током двије рунде преговора у Бриселу и Подгорици договорен је висок ниво либерализације између потписница, а Црна Гора је тада договорила пуну либерализацију са Албанијом и Молдавијом, док је са Хрватском договорена асиметрична либерализација. То значи, да се увоз производа из Црне Горе у Хрватску потпуно либерализује, а да ће се увоз робе из Хрватске у Црну Гору постепено либерализовати до нивоа који је постигнут у преговорима са Европском унијом за један број производа – објашњава Шћепановић.
Он додаје да је у трговини са Хрватском до прије мјесец и по дана важио симетричан приступ, договорен још 2006. године, односно једнаке обостране концесије које подразумијевају исте квоте и у оквиру њих исте царинске стопе.
Важеће концесије односиле се на сљедеће робе: жива говеда, пилетина, димљено и сушено месо, млијеко, сир, јаја, кромпир, парадајз, крастравци, грожђе, брескве, киви, сухомеснати производи, вино, алкохол и дуван. Према ријечима Шћепановића, договорене квоте биле су врло мале и много више искоришћене од Хрватске, што је и био главни разлог што су представници Хрватске прихватили приједлог за либерализацију у корист Црне Горе.