Одржана комеморативна сједница поводом трагичне смрти припадника Војске Црне Горе

Комеморативна сједница поводом трагичне смрти потпуковника Шахбаз Белхадина, мајора Обрадовић Ивана и старијег водника И класе Томић Видоја одржана је данас у Подгорици. Комеморацији су, уз чланове породице страдалих, присуствовали и предсједник Црне Горе Филип Вујановић, предсједник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић, потпредсједник Владе Црне Горе Вујица Лазовић, министар одбране Боро Вучинић, министар унутрашњих послова Иван Брајовић, министар културе Бранислав Мићуновић, директор Управе полиције Веселин Вељовић, представници Одбора за безбједност и одбрану Скупштине Црне Горе, као и велики број припадника Војске Црне Горе, службеника Министарства одбране и бројни грађани.

Комеморативну сједницу отворио је командант Ваздухопловне базе пуковник Живко Пејовић, након чега се присутнима обратио  начелник Генералштаба Војске Црне Горе вицеадмирал Драган Самарџић:

„Поштовани и ожалошћени чланови породице Шахбаз, Обрадовић и Томић, тужни скупе,

Војска Црне Горе, Министарство одбране, Црна Гора - данас су у великој жалости и болу. У хеликоптерској несрећи која се догодила јуче у рејону Луштице код Херцег Новог, на редовном задатку, погинула су три припадника наше Војске - потпуковник Шахбаз Омера Белхадин, мајор Обрадовић Боривоја Иван и старији водник прве класе Томић Милинка Видоје.

Белхадин и Иван су били пилоти, а Видоје техничар у Чети за вадухопловно одржавање. Сва тројица су били у најбољим годинама живота и професионалне каријере. Белхадин је недавно напунио 44 године, Иван је имао 36, а Видоје би управо толико година имао 30. децембра ове године. Сви су били ожењени и очеви. Иза Белхадина је остало једно дијете, а Иван и Видоје имају по двоје дјеце.

Због свега тога, трагедија је огромна. Највећа је за њихове породице. Мени је припала, свакако, у мојој војничкој каријери најтежа дужност - да се, у име Министарства одбране, Војске Црне Горе, у своје лично име, опростим  од наших Белхадина, Ивана и Видоја. То не чиним само по службеној обавези, него, прије свега, као човјек, са дубоким осјећањем туге због трагичне смрти Белхадина, Ивана и Видоја.

Иако смо ми професионални војници свјесни да смо избором часног војничког позива изабрали ризик као саставни дио нашег и живота наших породица, емотивно нико не може бити спреман за овакву трагедију.

Иако све војске, као и Војска Црне Горе, а нарочито ваздухопловство као технички супериоран вид, функционишу по строгим стандардима и правилима војне професије, несрећа се ипак догодила.

Нема никакве сумње, биће утврђене све околности како је до тога дошло, како су погинули Белхадин, Иван и Видоје. За министра одбране и начелника Генералштаба тренутно нема пречег задатка него да учинимо све да се у потпуности реализује истрага о трагедији која нас је задесила.

Понављам, ово је заиста велика трагедија за Војску Црне Горе, коју непосредно сви осјећају - од министра одбране па до сваког војника.

Јер, наша Војска није бројно велика. Ми смо, и бројем, и укупним међуљудским односима, заправо, један велики колектив, да не кажем, породица. И зато сваки губитак, нас лично погађа и тешко нам пада. Сви смо ми познавали те људе. Са њима смо радили. Многи од нас са њима смо често летјели, играли фудбал, дружили се. Зато, кажем, њихов трагичан губитак за Војску Црне Горе није догађај какви се дешавају у другим, бројно већим, војскама.

Белхадин, Иван и Видоје су били веома стручно обучени припадници Војске Црне Горе. Белхадин је завршио Ваздухопловну војну академију. Био је на дужности помоћника команданта Хеликоптерске ескадриле у Ваздухопловној бази. У каријери је остварио 1500 сати налета, а у служби Војске  је од 1990. године.

Иван је, такође, завршио Војну академију, смјер авијација и Командно-штабни колеџ у Сједињеним Америчким Државама. Био је на дужности командира Првог хеликоптерског одјељења у Хеликоптерској ескадрили. Имао је 550 остварених сати налета. У Војсци је од 1998. године.

Видоје је завршио средњу војну школу. Био је на дужности техничара за хеликоптер и мотор у Чети за ваздухопловно техничко одржавање.  У служби Војске је од 1995. године.

Белхадин, Иван и Видоје су рођени у три различита мјеста, Белхадин у Добоју, у Босни и Херцеговини, Иван у Подгорици, а Видоје у Пљевљима. Сва тројица су у Војсци Црне Горе нашли не само запослење, него су у њој видјели и своју професионалну каријеру, могућност личне афирмације и напредовања. Војска Црне Горе за њих је била и њихов други дом.

Постоје личности које и након физичког одласка не престају да постоје, не престају да зраче у мислима и сјећањима свих оних који су имали ту срећу да их упознају, да проводе животе са њима, да сарађују, да са њима пријатељују.

Такви су управо били они, били су професионални војници, али су прије свега били брижни родитељи и супружници, пожртвовани другови и искрени пријатељи. Били су људи пуни разумијевања и пажње. Веселило их је све што је добро, а зло нијесу памтили. Изабрали су животе са мало ријечи, мало мира и много пријатеља.

Туговаће за њима море, падине и врхови Црне Горе, широко бескрајно и бистро плаветно црногорско небо, а највише ви, њихове породице и ми њихове колеге и пријатељи.

Ожалошћене породице, вама је данас најтеже. Утјехе, такорећи, нема.

Али и има - Белхадин, Иван и Видоје имају своју дјецу. Она су, ако могу да кажем, разлог да лакше поднесете жалост и бол. Нека вам, свакако, за утјеху буде и то што Белхадина, Ивана и Видоја данас жале сви припадници Војске Црне Горе, сви запослени у Министарству одбране Црне Горе, сви овдје присутни и грађани Црне Горе.

Драге породице наших - Белхадина, Ивана и Видоја, сви смо са вама. Са вама ћемо и остати. Држава Црна Гора, Министарство одбране, Војска Црне Горе, биће увијек уз вас, уз дјецу Белхадинову, Иванову и Видојеву, уз Лану, Ивану, Александру, Алексу и Кристину.

Нека је хвала за све учињено, вјечни помен међу честитим људима и вјечна слава старјешинама Војске Црне Горе, колегама и пријатељима, Шахбаз Белхадину, Обрадовић Ивану и Томић Видоју.“