"Изазови 2012-е" - ауторски текст министра финансија, др Милорада Катнића

Суочавамо се са растом ризика од нове европске рецесије. Опоравак свјетске економије се успорава, а ефекти кризе дуга у еурозони пријете да се прелију на двије највеће европске привреде (нјемачку и француску), а тиме и на укупан европски економски систем.

Носиоци економске политике у Европи су принципијелно сложни у оцјени да је неопходно дефинисати мјере за ублажавање ових ефеката на солвентне привреде и системске банке, али тешко се долази до конкретног, кредибилног и довољно координисаног плана акција. У овим условима, комерцијална тржишта капитала постају "нервозна" што се одражава у растућим трошковима сувереног, тј. државног позајмљивања, чак и за земље које нијесу у дубокој дужничкој кризи. Истовремено, њемачки извоз, који је вукао Европу напријед, се успорава, текуће фискалне мјере значе стезање потрошње од стране многих држава, а проблеми у банкарском сектору и пад повјерења доносе недоступније и скупље кредите. Како питање грчког дуга још није ријешено, талас несигурности се преноси на велике европске економије.

Кредитни рејтинзи једног броја европских држава су снижени, а, са њим везане, оцјене економске перспективе су већином негативне. Италијанске банке су престале да купују обвезнице властите државе, а као најважније питање се поставља како ће Француска, Шпанија, Белгија и друге државе еурозоне докапитализовати своје банке. Чују се коментари на тржишту да Европа хода на ивици и да се опет приближава “2008.” години. Од почетка кризе, државе и централне банке истрошиле су инструменте за интервенцију - фискални простор за контрацикличну политику и простор за даље снижење каматних стопа - па је маневарски простор за нове интервенције, у случају нових привредних удара, смањен. Зато се многи аналитичари прибојавају потпуног краха у 2012. години. Ипак, ово је, још увијек, песимистички сценарио. Али и у најбољем случају, европска економија ће наредних година стагнирати или бити тек у веома благом расту.

У контексту ових негативних кретања у Европи, за црногорску економију најважнији краткорочни приоритет је јачање стабилности и кредибилитета домаће економске политике. Јачање стабилности подразумијева смањење зависности од иностраног финанирања у јавном и банкарском сектору. Како међународно тржиште наредне године може бити “затворено” за финансирање, важно је већ сада планирати и обезбиједити алтернативне изворе, по могућности дугорочније и уз повољније услове. Овим се смањују издаци буџета на спољне камате у односу на оне које би се плаћале при скупљем позајмљивању и тиме ствара простор за приоритетна јавна трошења и инвестиције.

У фискалном дијелу, неопходно је наставити са започетом консолидацијом. Ово подразумијева смањење државне потрошње која представља (пре)велики терет за привреду и грађане. Фискална консолидација значи и повећање пореских прихода, и то кроз: проширење пореске базе; веће опорезивање имовине и роба које нијесу у функцији стварања дохотка; стварање услова за нове инвестиције и смањење сиве економије. Мања државна потрошња и већи приходи значе мањи дефицит и, посљедично, мању потребу за задуживањима, а тиме и мању зависност од међународног тржишта. Већи буџетски дефицит значио би обимније и скупље задуживање. Већи дефицит донио би и више нестабилности, неповјерења, ризичнији инвестициони профил државе, али и већи терет дугова за наредне генерације. Већи дефицит могао би значити и смањење кредибилитета и немогућност задуживања. Зато је основни фискални изазов за 2012. годину смањење дефицита и потребе за задуживањем, уз наставак кључних, приоритетних инвестиционих пројеката.

У банкарском сектору потребно је ојачати капитал банака, задржати високу ликвидност и обезбиједити подршку “матичних” иностраних банака за “кћерке” банке које послују у Црној Гори. Важно је и реструктурирати (исчистити) билансе банака и смањити “лоше” кредите. Прије или касније, терет погрешних одлука из прошлости мора се поднијети, а како би се смањила несигурност, односно финансијско неповјерење и створили услови за ново кредититрање, пожељно је да се ови процеси десе што прије. Истовремено, Влада и судске институције морају створити повољнији системски амбијент за ефикасно извршење уговора и заштиту власничких права и смањење проблема интерне финансијске недисциплине, односно неплаћања у приватном сектору и локалним самоуправама.

У смањењу зависности од међународног тржишта партнери Влади и банкарском сектору могу бити међународне финансијске институције, у првом реду Свјетска банка, Европска инвестициона банка, ЕБРД и ММФ. Ове институције препознају Црну Гору као позитиван примјер у региону у примјени кредибилне економске политике и спремне су да пруже конкретну подршку - финансијску, техничку и аналитичку. На примјер, Влада је недавно закључила аранжман са Свјетском банком којим су обезбијеђена средства за директну буџетску подршку под повољним условима. Са међународним финансијским институцијама договорен је и наставак сарадње у реализацији важних инфраструктурних пројеката и секторских политка које стварају услове за економски развој, посебно у условима значајних буџетских ограницења. Ове институције су, такође, спремне да подрже и банкарски сектор, кроз докапитализацију и кредитну подршку пословних банака. То је посебно важно уколико банке буду суочене са мањом подршком својих власника.

Дакле, уз добру припрему и резервни пакет мјера економске политике и подршку међународних финансијских институција, можемо смањити зависност од нестабилног међународног тржишта и тако сачувати стабилност и наш економски систем, и у условима највећих поремећаја. Да бисмо наставили да будемо кредибилни партнери који добијају такву подршку, морамо трајно водити здраву економску политику. Вођењем здраве економске политике, усмјерене на стабилност и привредни раст и квалитетне, приоритетне пројекте, као и стварањем повољнијег пословног амбијента и смањењем системских ризика, створићемо услове и за динамичнији дугорочни раст и развој. Ово је предуслов и за побољшање животног стандарда свих грађана Црне Горе.


др Милорад Катнић,

министар финансија