Министар економије др Владимир Каварић у интервјуу дневном листу “ДАН“, 30. октобар 2011. године

1. Да ли је Влада преговарала са потенцијалним трећим партнером у КАП-у, с обзиром да је Скупштина акционара 31. октобра?
Јавност је упозната са недавним трансакцијама на берзи и куповином акција Комбината алуминијума Подгорица. Реално је очекивати да власник скоро 15 одсто акција на предстојећој Скупштини акционара својим гласовима обезбиједи улазак свог представника у Одбор директора. Борд директора је право мјесто за рјешавање оперативних питања, наравно, уз напоре свих актера, ЦЕАЦ-а, Владе Црне Горе, и осталих акционара. Трговина акцијама КАП-а на берзи показује озбиљну заинтересованост за ову компанију. За Владу Црне Горе то је додатна потврда оправданости наших напора које смо предузимали у претходном периоду да се очува КАП.

2. Какви су планови трећег партнера који ће имати 14 одсто акција КАП-а? Ко је трећи партнер који це ући у КАП?
Прерано је говорити о плановима новог акционара који, као што је познато, посједује свега 15 одсто акција. Међутим, свако рјешавање проблема у КАП-у мора прије свега да се фокусира на проблем дугорочног снабдијевања електричном енергијом, питања дугова, инвестиционог програма и то су све проблеми за које очекујемо конкретне предлоге, без обзира на то ко је власник КАП-а, односно коме је дата могућност управљања компанијом јер је менаџмент компаније најодговорнији за њено пословање.

3. Разматра ли се на нивоу министарстава рјешавање питања струје КАП-а? Хоће ли Влада наставити да субвенцира потрошњу електрицне енергије Комбината након истека садашњег уговора?
У оквиру Уговора о поравнању са ЦЕАЦ-ом није остављена могућност субвенционирања електричне енергије након договореног рока. Оно што ми у Влади стално наглашавамо је да је потребно дугорочно ријешити питање снабдијевања електричном енергијом а једна од опција би била да Комбинат алуминија има свој сопствени извор електричне енергије. Ту постоји простор за размишљање да се неки од енергетских потенцијала валоризује у ту сврху. Постоје и опције у енергетском сектору Црне Горе и окружења и свакако да смо ми у Влади веома заинтересовани да се нађе најбољи начин који би дугорочно ријешио питање електричне енергије КАП-а али и питање набавке енергије до стављања у функцију енергетских потенцијала.

4. Када оцекујете потписивање споразума о приступању СТО-у?
Црна Гора је децембра 2004. године поднијела захтјев за приступање Свјетској трговинској организацији. У досадашњем процесу приступања одржано је седам сједница Радне групе, више билатералних преговора о приступу тржишту и један плурилатерални преговор о домаћој подршци пољопривреди и извозним субвенцијама.
Билатерални преговори закључени су са ЕУ, Кином, Швајцарском, Норвешком, Бразилом, Канадом, Јапаном, САД-ом, Ел Салвадором и Хондурасом. Преговори са Украјином почели су децембра 2008. године, и до сада је одржано осам рунди преговора и једне билатералне консултације.
На билатералним консултацијама Црне Горе и Украјине, одржаним у августу ове године у Кијеву, украјинска страна је прихватила предлог Црне Горе да почну преговори у циљу закључења Споразума о слободној трговини (ФТА), посебно са аспекта захтјева којима Црна Гора није у могућности да изађе у сусрет у контексту приступања СТО. Процијењено је да би овакав приступ задовољио обје стране, али и омогућио Црној Гори пуноправно чланство у Организацији. Преговори о закључењу ФТА представљају процес одвојен од процеса приступања СТО-у, али Украјина и Црна Гора кроз закључење ФТА добијају повољнији приступ тржишту роба и услуга. Договорено је и да се након закључења ФТА, потпишу Протоколи у оквиру преговора за чланство Црне Горе, тако да је закључење преговора дирекно условљено потписивањем ФТА.
Наредна рунда преговора са представницима Украјине биће одржана највјероватније током новембра мјесеца, када се очекује окончање преговора. Тренутно усаглашавамо термин одржавања састанка.

5. Хоце ли се након придрузивања погоршати или побољсати статус домацих произвођача?
Чланство Црне Горе у Свјетској трговинској организацији ће умањити трошкове пословања у земљи, привући инвестиције и проширити канале дистрибуције, као и примјену прихваћених стандарда, чиме ће повећати конкурентност црногорских произвођача. Учлањење Црне Горе у СТО-у неће нанијети штету домаћим произвођачима. Црна Гора ће имати право да спроводи неопходне мјере да би заштитила своје произвођаче у случају поремећаја који би изазвали страни производи. Имаће право да, поред царинских дажбина, примијени и мјере обезбијеђења као што су накнаде за анти-дампинг, компезационе накнаде и сл. Такође, бићемо у могућности да учествујемо у рундама мултилатералних преговора, тј. да утичемо на формирање будућих трговинских правила.

6. Шта це придрузивање СТО-у значити за црногорску привреду?
Предности чланства Црне Горе у СТО огледају се у томе што црногорски извозници добијају гаранцију да ће бити третирани на тржиштима осталих чланица по тачно утврђеним правилима, која су дијелом дефинисана споразумима СТО-а, а дијелом у Листама концесија за робе и услуге чланица.
Чланством у СТО страни инвеститори имају јасну слику о прописима који се примјењују у Црној Гори што додатно утиче на атрактивност Црне Горе у привлачењу страних инвестиција.
Кад је у питању тржиште Црне Горе, страним робама и услугама ће такође бити олакшан приступ, а правила из СТО споразума су највећим дијелом већ унијета у црногорско законодавство. Такође, учлањењем добијамо могућност за активнијим учешћем у креирању међународних правила. У СТО-у важи правило „једна држава један глас“. Тако све чланице имају подједнака права.
Од нашег даљег активног учешћа у раду СТО-а директно зависити и могућности за искоришћавањем свих позитивних ефеката чланства у овој организацији.

7. Када це се расписати нови тендер за хидроелектране на Морачи?
О даљем поступку валоризације потенцијала ријеке Мораче одлуку ће донијети Влада Црне Горе а о начину његове реализације ће одлучити након разматрања извјештаја Тендерске комисије о поступку давања концесије. Та одлука ће зависити и од елабората и анализа Електропривреде Црне Горе који треба да покажу да ли је могућ сценарио по коме би ЕПЦГ градила хидроцентрале на Морачи. Потенцијал ријеке Мораче је веома значајан за укупну енергетску стабилност Црне Горе, посебно у ситуацији када имамо значајан дефицит електричне енергије И управо због тога свако рјешење ће морати да добије одобрење републичког парламента.