Отворена Дипломатска академија Министарства вањских послова и европских интеграција

Даме и господо,

Екселенције,

Уважени господине Кирле,

Драги гости,

Драге колеге,

Сматрам привилегијом ову прилику да вас поздравим у име Министарства вањских послова и европских интеграција Црне Горе. Указали сте нам велику част сви ви који сте данас овдје са нама, на свечаности поводом поновног отварања Дипломатске академије ''Гавро Вуковић''. Ово је важан дан за младу црногорску дипломатију.

Овај чин се временски подудара са тренутком када Црна Гора улази у до сада најзахтјевније фазе интеграције у ЕУ и НАТО. Очекујемо отварање приступних преговора за чланство у ЕУ у јуну, и добре вијести са мајског Самита НАТО у Чикагу. Данас, више него икада, постоји потреба и обавеза да градимо и осавремењавамо сопствене капацитете; да стварамо услове да млади дипломати и овдје у Црној Гори стичу нова знања. Данас морамо мислити о времену које је пред нама и припремати људе за нове обавезе које нас чекају. Морамо стварати лидере, експерте, људе спремне да преузму одговорност за доношење одлука, способне да поведу Црну Гору у новом времену путем мира, дијалога, сарадње и партнерства – путем који смо широко трасирали начином обнове црногорске државности прије само шест година.

Живимо у динамичном времену када готово сваки нови дан тражи нове одговоре и нова прегнућа. Неки тврде да никада није било добрих старих времена. Али, за дипломате изгледа јесте, судећи бар по једној изјави трећег предсједника САД Томаса Џеферсона, прије двјеста година: „Већ двије године нијесмо добили ни слова од нашега амбасадора у Шпанији. Ако ни ове године од њега ништа не примимо, морали бисмо му написати једно писмо“. Било је то у Европи вријеме када је након Наполеонових ратова Бечки конгрес ударао темеље будуће мултилатералне дипломатије, када се број држава у свијету мјерио тек десетинама. Дипломатска пошта је путовала мјесецима, а билатерални сусрети трајали седмицама.

И 150 година након Бечког конгреса, када су Уједињене нације имале 51 чланицу, за дипломатску пошту требале су седмице, а посјете су трајале данима. Половином прошлога вијека у ондашњој Југославији, посјете страних делегација у просјеку су трајале по десетак дана.

У данашњем свијету, када догађаји просто претичу вријеме, са најмодернијим информационим и другим технологијама, потребна је нека друга дипломатија, и нека друга врста дипломата. Уз истовремено посједовање свих оних класичних врлина које дипломатију одвајају од других професија. Људи универзалних знања и способности увијек су били много више потребнији малим, него великим земљама. Тако је било, тако је и данас. Уједињене нације већ броје 193 чланице. Црна Гора је све до скоро била најмлађа. Један број међународних обавеза исти је и за мале и за велике земље, посебно на мултилатералном плану. Уз то, имамо високо постављене стратешке циљеве – од политике добросусједства и регионалне сарадње, до интеграције у НАТО и ЕУ, и унапређења билатералних односа са свим земљама са којима је развој односа у најбољем интересу Црне Горе. При томе, увијек уз сензибилност да се никада не доведу у питање кључни спољнополитички приоритети.

Зато црногорски дипломата, и онај код куће, и онај који ради у ДКП на пионирским пословима ширења дипломатске мреже, мора посједовати знања и вјештине да би одговорио и класичним и новим обавезама и изазовима. Дипломатија није само уобичајени вањско–политички протокол, иако увијек јесте и то. Данас дипломата мора знати управљати миграцијама, кризним ситуацијама и када се ради о природним и о другим катастрофама. Мора се бавити заштитом интереса држављана своје земље, али исто тако и заштитом и промоцијом људских права. Бавити се економском дипломатијом, знати какву корист за његову земљу доносе инвестиције и трговински послови... Једноставно, мора знати све оно што је од интереса за његову земљу.

Хвала вам што сте исказали спремност да нам помогнете својим великим искуством и знањем да утемељимо Дипломатску академију која ће одговорити интересима садашње и будуће Црне Горе. За нас је свакако изазов и привилегија да се користимо искуствима Бечке дипломатске академије, Дипломатске академије у Лондону и Еуро–Медитеранског Универзитета. Ми смо свјесни да су нам потребна нова знања, свјесни смо да морамо да учимо. И зато желимо да учимо од вас, од најбољих. Црној Гори треба профил дипломате који ће се једнако знати сналазити на питању климатских промјена, регионалних и глобалних криза; који зна објаснити предности од чланства у Европској унији и НАТО; припремати и реализовати пројекте из разних области. Уз то, мора посједовати индивидуалну одлучност и способност за тимски рад, као и вјештину за наступ у јавности, без обзира које је од ових питања на дневном реду. Изгледа преамбициозно, али мале популације и мале администрације не могу себи да приуште тај луксуз да за сваку област, сваку тему, или чак свако посебно питање, имају по једног врхунског експерта. Преговарачке вјештине су у свим временима биле посебно цијењене одлике дипломата. То је тек нешто што је у процесу интеграција цондитио сине qуа ноне савремене дипломатије.

Све ово, и још много тога што нијесам набројао, мора посједовати данашњи дипломата. Наравно, мора посједовати и све оно што је имао и Џеферсонов амбасадор с почетка мог излагања. Дипломатија је занат који не можете научити само у школској клупи, без обзира какав сте студент. У томе је драж ове професије, јер морате учити до краја каријере. Али се ни тада мисија дипломате на завршава, јер тек онда постоји потреба и реална могућност да своја стечена знања до краја подијели са млађима. Управо у томе и јесте немјерљива улога сваке дипломатске академије. Ми ову нашу Академију желимо да прилагодимо прије свега својим могућностима, потребама и амбицијама. Хвала вам што нам у томе помажете, и што ћете већ данас одржати прве лекције првим полазницима обновљене Дипломатске академије. Посебно желим да захвалим генералном секретару МВП Аустрије, пријатељу Црне Горе и мом пријатељу Јоханесу Кирлеу, који је дошао из Беча на мој позив да би нас лично подржао у овом пројекту.

Ја вјерујем у будућност црногорске дипломатије, као што вјерујем у европску будућност Црне Горе. Ми јесмо данас млада држава, али поносни на то што смо и стара европска држава и нација, и што уз дугу државотворну традицију имамо и вјековима изграђивано дипломатско умијеће. У свим временима, и свим системима, и кад је Црна Гора била независна држава, и кад је била у разним државним аранжманима са другима у региону. У вријеме највећег процвата Титове Југославије црногорски кадрови су били прваци познате југословенске дипломатске школе. Али свакако посебно мјесто у историји црногорске дипломатије припада Војводи Гавру Вуковићу, чувеном министру иностраних дјела Књажевине Црне Горе. Он је ударио темеље модерне дипломатије која далеко превазилази границе Црне Горе. Култни Мемоари Гавра Вуковића непревазиђена се литература за генерације црногорских дипломата у свим временима, а његова приврженост и лојалност својој држави њихово надахнуће. Без љубави према својој земљи, и без толеранције за друге, без одлучности да штити своје, и да уважава интересе других, никада нико није могао бити дипломата. А црногорски дипломати су додатно привилеговани због чињенице што представљају балканску и медитеранску земљу мултиетничког склада, која је сачувала мир у годинама трагичног југословенског расплета, на шта смо у Црној Гори тако поносни. Ја сам убијеђен да ће за наше младе дипломате посебна инспирација бити чињеница да наша Дипломатска академија носи име Гавра Вуковића.

Захваљујем на пажњи!