Интервју министра финансија, др Милорада Катнића, за “Портал Аналитика“

Још увијек нема разлога за забринутост због новог задуживања. Овај ниво дуга од 50 одсто БДП-а је умјерен, значајно мањи од просјека у Европској унији и у оквирима је Мастритских критеријума. Међутим, тренд раста дуга је негативан а структура у дијелу рочности и цијене се погоршава- што захтијева опрез и дефинисање адекватних политика. Зато је неопходан наставак фискалне консолидације који неће угрозити, већ подстаћи инвестиције и привредни раст, рекао је министар Катнић.

Министар финансија др Милорад Катнић казао је да Влада за сада неће прибјећи повећању стопе ПДВ-а јер таква мјера смањује куповну моћ становништва



- Анализе показују да постоји простор за повећање прихода повећањем основне стопе ПДВ-а. Међутим, свако повећање ПДВ-а смањује куповну моћ и може негативно утицати на услужни, а посебно туристички сектор. Зато смо посебно пажљиви са овом мјером и преферирамо консолидацију кроз смањење расхода, а не повећање пореских стопа- рекао је Катнић у интервјуу за Портал Аналитика.



Министар фнансија признаје да Црна Гора има вишак радника у јавном сектору и да су издвајања за тај сектор изнад међународних стандарда..



- Црногорска економија, са кризом и без ње, не може бити конкурентна са јавним сектором од око 50 хиљада запослених. Иако појединачно незадовољавајуће, у укупним релативним показатељима, издвајања за плате у Црној Гори су изнад међународних стандарда. Већ плаћамо високу цијену за финансирање расхода који превазилазе изворне приходе, па је наш основни задатак да смањимо потрошњу, али на начин да не угрозимо стандард најосјетљивијих социјалних група и да не погоршамо услове за пословање. Како мандаторни (обавезни) расходи представљају велик дио укупних јавних трошкова, њихово смањење је истовремено неопходно, осјетљиво и тешко спроводиво, објаснио је Катнић.

Аналитика: Влада је донијела одлуку да се у 2012. години задужи 230 милиона еура. Да ли ће ново задужење угрозити финансијску стабилност Црне Горе, будући да ће се ниво дуга приближити 50 одсто БДП-а?



Катнић: Ново задуживање неће угрозити финансијску стабилност. Законом о буџету за 2012. годину планирано је задуживање у износу од 230 милиона еура. Највећи дио ових средстава обезбиједили смо кроз кредит Свјетске банке у износу од 60 милиона еура и аранжман који закључујемо са Кредит свисом (Цредит Суиссе) у износу од 150 милиона еура, од чега се 52 милиона односе на рефинансирање постојећег дуга.

Тиме смо сачували економску стабилност јер смо обезбиједили средства за сервисирање и плаћање свих буџетских обавеза што је први краткорочни задатак буџета. Узимајући у обзир потешкоће у задуживању, са којима се суочавају све државе - посебно оне са неинвестиционим кредитним рејтингом - обезбјеђење већине потребних средстава већ у првом кварталу представља успјех.

Уз значајно задуживање, ове године ћемо отплатити преко 200 милиона еура обавеза. Уз сва погоршања фискалне позиције и додатна задужења, јавни дуг Црне Горе у 2012. години износиће око 50 одсто БДП-а.

Аналитика: Да ли ће државна каса бити на искушењу 2014. и 2015. године када долази на наплату главнице од обвезница?



Катнић: Још увијек нема разлога за забринутост. Овај ниво дуга је умјерен, значајно мањи од просјека у Европској унији и у оквирима је Мастритских критеријума. Међутим, тренд раста дуга је негативан, а структура у дијелу рочности и цијене се погоршава што захтијева опрез и дефинисање адекватних политика.

У том смислу, важно је да смањимо потребу за задуживањем, али је још важније да усвојимо политике које ће омогућити силазну путању дуга на средњи рок. Зато је неопходан наставак фискалне консолидације који неће угрозити, већ подстаћи инвестиције и раст. Неопходно је да повећамо кредибилитет, да имамо приступ међународном тржишту, али и међународне финансијске институције као партнере за додатну сигурност. Тако ћемо смањити трошкове задуживања и обавезе за будућност које „једу“ и угрожавају продуктивну потрошњу.

Фискална консолидација у функцији економског раста треба да је основни циљ фискалне политике. У том контексту, смањење државне потрошње и дефицита је тежак и непопуларан посао, али га морамо извршити ако желимо здраве основе за будућност.



Аналитика: Зашто се Министарство финансија одлучило да се задужи код швајцарске банке, а не на неки други начин?



Катнић: Доношењу одлуке о склапању кредитног аранжмана са Кредит свис банком претходило је детаљно разматрање свих опција, укључујући и емисију еурообвезница, која смо, у претходном периоду, успјешно спровели у два наврата. Међутим, услови на међународном тржишту капитала су се знатно погоршали, усљед чега је и значајно поскупила цијена задуживања. Водили смо билатералне преговоре са више међународних финансијских институција, али су понуђене каматне стопе биле више у односу на опцију за коју смо се одлучили. Дакле, након што се показала као најповољнији кредитор, са укупном каматном стопом од око 8 одсто - Кредит свис банка била је коначан Владин избор!

Од укупног кредитног аранжмана са швајцарском банком у износу од 150 милиона еура, 52 милиона еура односи се на рефинансирање постојећег дуга према овом кредитору чиме смо поправили постојећу рочну структуру и обезбиједили бољу ликвидност буџету у наредном периоду. Свјесни смо да ово значи додатне трошкове у дијелу камата и зато ће наши напори у наредном периоду бити усмјерени на смањење потребе за задуживањем.



Аналитика: Који су разлози оволиког задуживања, односно да ли је главни разлог могуће активирање свих гаранција издатих Комбинату алуминијума?



Катнић: Активирање гаранција издатих Комбинату алуминијума свакако представља притисак на буџет који није занемарив.Али, није то једини и главни разлог задуживања. О томе свједоче задуживања готово свих држава региона и Европе које су суочене са сличним структурним економским проблемима и због којих врше задуживање. Главни притисак на расходе и дефицит, а тиме и задуживање, су мандаторни расходи - плате, пензије и социјална давања који чине око 80 одсто потрошње.

Црна Гора се, као уосталом и готово све државе Европе, суочава са изазовом смањења буџетких прихода, усљед пада кредитне активности, инвестиција, слабије ликвидности и ослабљене укупне економске активности. Истовремено су трошкови за плате и пензије повећани због ригидних закона и колективних уговора који не омогућавају да се у тешким временима изврши аутоматско фискално прилагођавање. Већи расходи и мањи трошкови значе већи дефицит и потребу да буде покривен задуживањем, посебно у годинама када немамо значајнијих прилива по основу приватизација. Дакле, повећање дуга била је неизбјежна негативна посљедица погоршаних економских и фискалних перфоманси, а не резултат аутономне одлуке.



Аналитика: Колики је укупан износ издатих гаранција?



Катнић: Укупан износ издатих гаранција чини око 10,5 одсто БДП-а (350 милиона еура), од чега ризичан портфолио гаранција износи око 3,5 одсто БДП-а. Наша намјера је да смањимо удио гаранција и ове године смо били рестриктивни са свега 10 милиона еура нових гаранција у функцији рехабилитације жељезничке инфраструктуре.



Аналитика: Економски експерт професор др Владимир Глигоров сматра да је сваки ниво дуга па чак и онај од 45 одсто БДП-а висок, уколико нема динамичнијег привредног раста. Будући да Црна Гора у овој години неће имати привредни раст, да ли је вријеме да Влада почне да размишља о отпуштању радника из јавног сектора и смањењу плата?

Катнић: Креирање финансијски одрживог и функционалног државног апарата мора бити један од приоритета Владе. Црногорска економија, са кризом и без ње, не може бити конкурентна са јавним сектором од око 50 хиљада запослених.

Иако појединачно незадовољавајуће, у укупним релативним показатељима, издвајања за плате у Црној Гори су изнад међународних стандарда. Већ плаћамо високу цијену за финансирање расхода који превазилазе изворне приходе, па је наш основни задатак да смањимо потрошњу, али на начин да не угрозимо стандард најосјетљивијих социјалних група и да не погоршамо услове за пословање. Како мандаторни (обавезни) расходи представљају велик дио укупних јавних трошкова, њихово смањење је истовремено неопходно, осјетљиво и тешко спроводиво.

Потребан је одговорнији однос и више разумијевања како бисмо ово тешко и економски неизвјесно вријеме пребродили без нових поремећаја. Многе мјере смо као Влада спровели, али неке зависе од социјалних партнера, првенствено синдиката који треба да буде конкструктиван и реалан партнер у рјешавању заједничких проблема. На путу успостављања стабилности и стварања услова за раст, јако је важно да не направимо грешке које ће угрозити дугорочни просперитет.



Аналитика: Да ли се и даље размишља о повећању ПДВ-а и да ли евентуално повећање тог пореза може покренути спиралу поскупљења?



Катнић: Анализе показују да постоји простор за повећање прихода повећањем основне стопе ПДВ-а. Међутим, свако повећање ПДВ-а смањује куповну моћ и може негативно утицати на услужни, а посебно туристички сектор. Зато смо посебно пажљиви са овом мјером и преферирамо консолидацију кроз смањење расхода, а не повећање пореских стопа.

Подсјећам, ПДВ је порески облик који се најефикасније прикупља, а по суштини представља опорезивање потрошње, па најмање дисторзивно утиче на економску активност и конкурентност економије. Зато су многе државе у Европи, у потреби остварења већих прихода, посегнули за мјером повећања ПДВ-а.

ПДВ у Црној Гори са основном стопом од 17 одсто и сниженом од 7 одсто је међу најнижима у Европи. Позитивно је што се основна пореска стопа није мијењала од његовог увођења и што смо у том дијелу показали стабилност.



Аналитика: Има ли простора за повећање пореза и доприноса на највеће плате и на добит предузећа?



Катнић: Сматрам да не треба повећавати ове стопе. Видите, порез на доходак и добит, као и доприноси, представљају директне порезе који оптерећују рад и зараду. Директни порези највише негативно утичу на продуктивност, конкурентност, инвестиције и, у крајњем, на мотивацију да се (регуларно) ради. Њихова стабилност је мјера конзистентности пореске политике. Истовремено, доприноси су, по нашем мишљењу, и даље високи и средњорочно треба ићи у правцу поједностављења и смањења доприноса. Зато је ово дио пореског система који, уколико не можемо унаприједити кроз смањење стопа, треба „закључати“ и сачувати.



Аналитика: Вратимо се на економију. Привредници се жале на непримјерено високе камате банкарског сектора. Да ли је вријеме да Влада, можда, уведе додатни порез банкама слично ономе како је то урадила Мађарска?



Катнић: Иницијатива за увођење банкарског пореза долази од слабог разумијевања концепта. Идеја на нивоу Европске уније је била да се уведе порез на међубанкарске трансакције и операције које банке и други актери имају на финансијским тржиштима, а првенствено тржиштима капитала, као и на прекограничне банкарске трансакције. Велика Британија, будући да је финансијски центар Европе, се строго противи увођењу таквог пореза, иако је иницијатива дошла од тадашњег министра Гордона Брауна, док је Шведска убрзо након увођења пореза исти укинула јер су се трговци акцијама, дериватима и другим финансијским инструментима преселили у Лондон.

У Црној Гори увођење оваквог пореза би значило поскупљивање трансакција које у највећем дијелу обављају грађани и држава, као и привредна лица и могао би имати утицај на повећање каматних стопа које су у Црној Гори већ високе. Неопходно је да створимо услове да се смање ризици, смањи цијена обезбјеђења средстава, а тиме и каматне стопе. Не смијемо упасти у замку дефинисања популистичких мјера које ће урушити стабилност која је постигунута у финансијском систему.



Аналитика: Влада често потенцира причу да је у посљедњих неколико годима значајно смањила јавну потрошњу. Имате ли конкретне податке?



Катнић: У претходне три године је спровођена интензивна фискална консолидација, која је, између осталог, резултирала смањењем јавне потрошње за 10 процентних поена, односно за око 300 милиона еура. Истовремено смо успјели да, и у периоду највеће кризе, задржимо пореске стопе основних пореза ПДВ-а, пореза на добит и дохода) и, у том дијелу, очувамо стандард најшире популације.



Аналитика: Доста полемика у јавности је изазвала најава да ће Министарство финансија увести таксе на електрична бројила, кабловску телевизију и СИМ картице. Да ли ће такве мјере угрозити стандард грађана?



Катнић: Такве мјере неће угрозити стандард грађана нити услове пословања. Значи, Министарство финансија је усмјерено на даље смањење расхода, као и на дефинисање и спровођење мјера кориговања приходне стране, и то првенствено кроз политику смањења сиве економије и корекцију циљаних фискалитета, односно оних који неће угрозити стандард грађана нити услове пословања.



Аналитика: Колико ће се у државну касу слити примјеном предложених мјера, будући на предложени ребаланс буџета од 15 милиона еура?



Катнић: Имплементација предложених мјера повећала би буџетске приходе за око 15 милиона еура, колико износи и ребаланс буџета. Да објасним: у Црној Гори има око 1,1 милиона СИМ картица, тако да би такса у износу од 1 еуро по картици мјесечно донијела, по конзервативном обрачуну, између 7 и 8 милиона еура на годишњем нивоу, узимајући у обзир корекцију за неактивне СИМ картице. Даље, према процјени Министарства финансија, увођењем таксе у износу од 1 еура мјесечно по прикључку за кабловску телевизију приходовало би се око 1,8 милиона еура годишње.

У Црној Гори има око 400.000 електричних бројила и увођење таксе од 1 еура мјесечно донијело би око 4,8 милиона еура на годишњем нивоу. У циљу заштите најугроженијег дијела грађана, планирано је ослобађање од ове обавезе корисника субвенција за рачуне за електричну енергију и оних категорија за које се процијени да су социјално угрожени.

Након финализовања текста закона, који ће прецизно дефинисати увођење ових фискалитета и начин њиховог обрачуна и плаћања, јавност ће бити обавијештена о конкретним детаљима.



Новинар: Предраг Зечевић





Овдје можете погледати интервју,објављен на сајту Портала Аналитика:

хттп://www.порталаналитика.ме/економија/тема/57442-за-сада-неемо-повеати-стопу-пдв-а.хтмл