Јавни позив за учешће у консултацијама на изради новог Закона о платном промету

1. Назив закона за чију се припрему обавља консултација 

У оквиру ТWИННИНГ ПРОЈЕКТ-а: „Унапрјеђење регулаторних и контролних капацитета финансијских регулатора“, који је трајао од фебруара 2009. до децембра 2011. године, отпочео је рад на изради новог Закона о платном промету. 

Овим законом ће се важећи Закон о платном промету у земљи ускладити са: 

1) Директивом 2007/64/ЕЦ о платним услугама (тзв. ПСД), 

2) Директивом 2009/110/ЕЦ о институцијама електронског новца, и 

3) Директивом 98/26/ЕЦ о финалности поравнања у платним системима. 

Основни циљеви ПСД су: 

• Креирање јединственог тржишта за платне услуге у Европској унији; 

• Заштита корисника платних услуга; 

• Повећање конкуренције банкама код пружања платних услуга; 

• Укидање разлике између националних и прекограничних плаћања за све земље чланице унутар Европске уније, односно стварање услова да се оне обављају по јединственим правилима. 

ПСД предстаља тзв. “фулл хармонисатион дирецтиве“– директиву које државе чланице не могу ограничавати или увести одредбе другачије од оних које су утврђене том директивом, осим у случајевима тачно одређених опција. 

Израда ПСД и националних закона за њену имплементацију представљало је једну од највећих и најважнијих реформи у Европској унији. ПСД се убрајаја међу неколико најважнијих директива за централне банке. 

ПСД отвара могућност пружања платних услуга за друге институције осим банака, а у Црној Гори до сада су само банке пружале платне услуге и учествовале у платним системима. Како би се повећала конкуренција и дао подстицај ефикасном и јефтинијем пружању платних услуга, важно је да се дозволи да и друге институције, поред банака, могу пружати платне услуге. 

Међутим, не препоручује се нерегулисан приступ тржишту, већ је потребно успоставити режим лиценцирања и супервизије тих институција, прилагођен услугама које пружају и ризицима који прате пружање тих услуга, а у складу са ПСД. 

Сагласно ПСД, платне услуге су: 

1) услуге које омогућавају полагање готовог новца на рачун за плаћање, као и све активности потребне за вођење рачуна за плаћање; 

2) услуге које омогућавају подизање готовог новца са рачуна за плаћање, као и све активности потребне за вођење рачуна за плаћање; 

3) услуге извршавања платних трансакција, укључујући пренос новчаних средстава на корисников рачун за плаћање код пружаоца платних услуга или код другог пружаоца платних услуга: 

- извршавање директних задужења, укључујући једнократна директна задужења, 

- извршавање платних трансакција путем платних картица или сличног инструмента, 

- извршавање кредитних трансфера, укључујући трајне налоге; 

4) услуге извршавања платних трансакција у којима су новчана средства обезбијеђена кредитом одобреним кориснику платних услуга: 

- извршавање директних задужења, укључујући једнократна директна задужења, 

- извршавање трансакција средстава путем платних картица или сличног инструмента, 

- извршавање кредитних трансфера, укључујући трајне налоге; 

5) услуге издавања и/или прихваћања платних инструмената; 

6) услуге извршавања новчаних дознака, и 

7) услуге извршавања платних трансакција код којих се сагласност платиоца за извршавање платних трансакција даје употребом телекомуникационог средства, дигиталног или информатичко-технолошким уређајем, а плаћање се врши телекомуникацијском или мрежном оператеру или оператеру информатичко-технолошког система, који дјелује искључиво као посредник између корисника платних услуга и добављача робе и услуга. 

ПСД одређује шест категорија пружалаца платних услуга, и то: 

1) банке и друге кредитне институције; 

2) институције за електронски новац, које би у Црној Гори представљале нову категорију институција; 

3) поште, када то дозвољавају прописи којима је уређено њихово пословање; 

4) платне институције, као нова категорија институција и у Европској унији; 

5) Европску централну банку и националне централне банке када не делују у својству монетарне или друге јавне власти; 

6) државе чланице или њихова регионална и локална тијела када не делују у својству јавне власти. 

Намјера је била да се лиценцирањем као платне институције „покрију“ сви пружаоци платних услуга који не спадају у осталих пет категорија, а који су већ пословали у земљама чланицама Европске уније под различитим условима и лиценцама или најчешће нису били лиценцирани (нпр. ремитери, телеком оператери, интернет плаћања и сл.), као и да се створи правни основ за појављивање нових институција као пружалаца платних услуга. 

Сагласно овој директиви, издаваоци електронског новца могу бити: 

1) банке и друге кредитне институције; 

2) институције за електронски новац које би у Црној Гори представљале нову категорију институција; 

3) поште, које према националном праву имају право издавати електронски новац; 

4) Европска централна банка и националне централне банке, када не дјелују у својству монетарних власти или других јавних надлежних органа; 

5) државе чланице или њихове регионалне или локалне власти када не дјелују у својству јавних власти. 

Овом директивом утврђују се и правила за оснивање, пословање и ефикасну и пруденциону контролу пословања институција за електронски новац. 

Институције за електронски новац могу пословати и као пружаоци платних услуга, у складу са ПСД. 

• Правна сигурност у платним системима; 

• Смањење системског ризика рада платних система; 

• Заштита платног система у случају несолвентности учесника у том систему; 

• Финалност поравнања у платним системима; 

• Правне посљедице у случају несолвентности учесника у платном систему; 

• Права примаоца колатерала у случају отварања поступка несолвентности над учесником који их је издао. 

4. У складу са наведеним, планира се да се будућим законом уреде нарочито сљедећа питања: 

• Предмет закона; изузеци из примјене; дефиниције; 

• Платне услуге; 

• Пружаоци платних услуга; 

• Транспарентност услова под којима се пружају платне услуге; 

• Права и обавезе пружалаца и корисника платних услуга; 

• Платни рачуни; 

• Платне институције; 

• Издавање електронског новца и институције за електронски новац; 

• Мирно рјешавање спорова из платног промета; 

• Платни системи и коначност поравнања у платним системима; 

• Рокови за почетак примјене нових законских рјешења. 

Период трајања консултација је од 27.04 до 01.06.2012. године 

3. Име лица задуженог за координацију конслутација 

Александра Поповић, Министарство финансија (александра.поповиц@миф.гов.ме) 

Горан Бакић, Централна банка Црне Горе (горан.бакиц@цб-цг.орг) 

Министарство финансија 

Станка Драгојевића бр. 2 

81000 Подгорица 

мф@миф.гов.ме 

Централна банка Црне Горе

Булевар Светог Петра Цетињског бр. 6

81000 Подгорица