Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

САОПШТЕЊЕ: Анализа основних макроекономских кретања

Објављено: 18.09.2012. 17:27 Аутор: Ивона Михајловић - администратор
- У јулу остварен буџетски суфицит од 22,5 милиона еура
- Туризам генерише раст и осталих услужних сектора и запослености

Најновија анализа макроекономскихкретања указује на више негативних трендова у Европи, од којих су доминантни пад економске активности и раст инфлације и незапослености. Усљед оваквих околности, многе земље еурозоне суочавају се са рецесионим притисцима и вртоглавим растом буџетских дефицита. 

Када је ријеч о јавним финансијама Црне Горе, у јулу 2012. године је остварен буџетски суфицит у износу од 22,5 милиона еура. Приходи буџета у јулу су износили 130,8 милиона еура, што је раст од 15,3% у односу на јул 2011. године. Такође су остварени јулски приходи 10,8% виши у односу на планиране. У периоду јануар – јул 2012, приходи су остварени у износу од 604,8 милиона еура, што је, у односу на исти период прошле године, реализација на нивоу од 98,8%. Овакав резултат указује на опоравак буџетских прихода и потврђује раније пројекције Министарства финансија да ће лоше остварење прихода из првог квартала, узроковано временским неприликама, бити санирано до краја септембра ове године. 

Расходи буџета за јул, у износу од 108,3 милиона еура, биљеже смањење од готово 12% у односу на исти мјесец прошле године и на нивоу су планираних. 

Бруто јавни дуг на крају јула износио је 1.718,8 милиона еура или 50,5% процијењеног БДП-а. Ако се узму у обзир и укупни депозити, који су на крају јула износили око 160 милиона еура, нето јавни дуг је, на крају јула, износио 1.558 милиона еура, односно 45,8% процијењеног БДП-а.

Тенденција раста укупних депозита и штедње становништва настављена је и у јулу, уз побољшање односа кредита и депозита и благо смањење кредитних пласмана банака. Укупни депозити у износу од 1.916,6 милиона еура (у чијој структури доминирају депозити становништва са учешћем од 56,7%) остварили су раст од 4% на мјесечном и 4,2% на годишњем нивоу. 

Што се реалног сектора тиче, туризам биљежи раст изнад очекивања. Број гостију који су посјетили Црну Гору у току првих седам мјесеци је за 4,6% већи у односу на исти период прошле године. Такође је, у истом периоду, и број остварених ноћења 6,1% већи у односу на упоредни период прошле године. Раст броја гостију и ноћења у сектору туризма генерисао је и раст промета у трговини на мало за 10,1%. 

Индустријска производња је забиљежила пад од 6,7% у периоду јануар-јул у односу на исти период прошле године, што је, прије свега, узроковано падом производње електричне енергије (за 17,4%) усљед ремонта ТЕ Пљевља, као и падом производње у сектору Вађење руде и камена (за 23,3%). 

Раст цијена електричне енергије, хране и безалкохолних пића утицао је на раст инфлације, са 3,9% у јуну на 4,4% у јулу ове године. Расту цијена хране допринијеле су рекордно дуге суше које су утицале на смањење понуде домаћих прехрамбених произвођача и на раст увезених сировина и финалних прехрамбених производа. 

На тржишту рада забиљежени су позитивни трендови, условљени туристичком сезоном и мјерама које је Влада Црне Горе предузимала, посебно када је у питању запошљавање домаће радне снаге. Стопа незапослености у Црној Гори у јулу је износила 12,4% (у јулу 2011. износила је 12,6%), док се број запослених у јулу 2012.  повећао 1,5% у односу на исти мјесец прошле године. 

Просјечна бруто зарада у јулу износила је 716 еура и њен просјек у периоду јануар-јул 2012. године је 0,7% већи у односу на исти период прошле године. 

Укупна спољно-трговинска размјена у периоду јануар - јул 2012. године износила је 1.254,6 милиона еура, што је за 1% ниже у односу на исти период прошле године. 

Прелиминарни резултати за првих шест мјесеци 2012. показују да је нето прилив страних инвестиција износио 144,9 милиона еура, што је за 21% ниже у односу на исти период 2011. године. Неизвјесност на свјетском финансијском тржишту и неповољна кретања у земљама еурозоне условила су несигурност улагања и мању заинтересованост страних инвеститора на свим тржиштима, па и у Црној Гори.                                                           


ПР СЛУЖБА
МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?