Бирачки списак високо квалитетна база података по међународним стандардима

• Надлежне институције доказале произвољност тврдњи о 6000 наводно мртвих бирача и другим неправилностима у бирачком списку
• Наводних 14.000 „двоструко уписаних“ бирача су заправо особе са истим именом и презименом које живе у истим насељеним мјестима 
• Бирачки списак ће након закључења 3. октобра имати вишеструко мање потенцијалних неажурности него 2002. године када је похваљен као квалитетан од стране ОДИХР-а


Представници Министарства за информационо друштво и телекомуникације, Министарства унутрашњих послова и Завода за статистику Црне Горе представили су данас званичницима ОЕБС-а, ОДИХР-а, Делегације ЕУ у Црној Гори и амбасада земаља чланица ЕУ и САД-а начин вођења бирачких спискова општина и обједињеног Централног бирачког списка.

На почетку састанка, министар за информационо друштво и телекомуникације Вујица Лазовић и министар унутрашњих послова Иван Брајовић нагласили су да је Централни бирачки списак ажурна и квалитетна база података о бирачима, која ће након закључивања имати вишеструко мање потенцијалних неажурности него 2002. године, када је њен квалитет похваљен од стране ОДИХР-а.

Представници надлежних институција упознали су представнике међународне заједнице са чињеницама које указују да је Централни бирачки списак транспарентна и ажурна база података у чији квалитет се, на једноставан начин, путем интернета, преузимањем података на ЦД-у, СМС-ом или директним увидом, могу увјерити политичке партије, сви подносиоци изборних листа и сами бирачи.

Наглашено је да политичке партије имају онлине увид у Централни бирачки списак већ више од шест година и да до сада Министарство за информационо друштво и телекомуникације, које управља базом Централног бирачког списка, није добило нити један приговор на његову исправност од било које политичке партије.

О транспарентности и доступности података из Централног бирачког списка најбоље говори чињеница да је web адресу www.бираци.ме посјетило више од 70.000 грађана, као и преко 5.400 послатих СМС порука, путем којих су грађани остваривали увид у свој статус у Централном бирачком списку. Такође, политичке партије су извршиле више од 14.000 упита у базу ЦБС-а на адреси www.цбс.ме.

Анализирајући поједине медијске написе о наводним нерегуларностима у Централном бирачком списку, представници надлежних институтуција су нагласили сљедеће:

1. Супротно тврдњама појединих невладиних организација да постоји 14,267 двоструко уписаних бирача у ЦБС-у, провјером података са сајта на којем су ти подаци објављени, неспорно је утврђено да се код 14.023 лица ради о различитим особама, које имају исто име, презиме и адресу, а различите остале личне податке. Указано је да је заправо ријеч о грађанима који већином живе у руралним подручјима и имају исто име и презиме и адресу становања, која је заправо назив мјеста у коме живе (нпр. у селу Калаче има 7 особа која имају исто име и презиме и адресу становања).

2. Поводом тврдњи да наводно постоји 290 дупло уписаних бирача у двије општине у Црној Гори, презентована је документација која доказује да је ријеч о апсолутно нетачном податку, који не кореспондира са подацима у бирачком списку. Указано је да постоји могућност да један број лица, која промјеном пребивалишта мијењају и општину у којој гласају, рачунарски систем привремено региструје као „двоструко уписане“ у случају када општина ранијег пребивалишта изврши брисање из бирачког списка тек након што општина новог пребивалишта изврши њихов упис у бирачки списак.

Наглашено је, међутим, да у сваком тренутку општина има информацију да у њеном бирачком списку постоји бирач који је уписан у још једној општини и у складу са тим свакодневно се у општинама ажурирају бирачки спискови у сарадњи са надлежним органима. На данашњи дан постоји свега 6 привремено двоструко уписаних бирача у двије општине на нивоу Црне Горе.

3. Коментаришући наводе да постоји 1.282 лица без матичног броја у ЦБС-у, представници надлежних институција су нагласили да то није у супротности са Законом о бирачким списковима и не представља никакву сметњу законитом остварењу бирачког права ових лица, будући да се идентитет ових лица неспорно утврђује у бирачком списку преко броја личне карте и шифре општине у којој гласају. Ријеч је, доминантно, о старијим грађанима, који нијесу извадили нова лична документа и чији идентитет се на дан избора утврђује преко броја личне карте на њиховим идентификационим документима, чиме је злоупотреба бирачког права по овом основу спријечена.

4. Поводом тврдњи да постоји наводно 6.000 умрлих бирача у Централном бирачком списку аргументовано је да су подаци из Пописа становништва и подаци Централног бирачког списка неупоредиви, јер су прикупљени различитим методологијама за различите сврхе. До произвољне цифре од 6.000 наводно „умрлих бирача“, која је пласирана у медјима, дошло се погрешним упоређивањем броја особа старијих од 60 година у Попису и у бирачком списку. По званичним подацима Завода за статистику број особа старијих од 60 година по подацима са Пописа заправо већи за 1.207 лица него у Централном бирачком списку, а не мањи за 6.000, како се тврдило у медијима. Наглашено је да су подаци о 6.000 наводно „мртвих бирача“ са којима баратају поједине невладине организације апсолутно произвољни и добијени упоређивањем неупоредивих података који се добијају на различите начине и за различите потребе.

Такође, указано је да политичке партије могу све тврдње о наводним нерегуларностима у бирачком списку провјерити електронским путем, увидом у базу ЦБС-а, којој приступају на web адреси www.цбс.ме.

Наглашено је на крају да, на дан избора, постоје бројни механизми провјере и надзора који максимално смањују могућност било какве злоупотребе на бирачком мјесту.