Министар Радуновић отворио Сајам медицине

Говор министра здравља проф.др Миодрага Радуновића приликом отварања првог Сајма медицине у организацији часописа "Медицал", а под покровитељством Министарства здравља:

Уважене  колегинице и  колеге, поштоване даме и господо, представници медија,

Данас имам пријатну дужност да са својим сарадницима представим визију развоја здравственог система Црне Горе за будући период. Као прво желим да истакнем да здравствени систем није извор потрошње већ извор инвестиција у остваривању социјалног, економског и укупног развоја друштва. Такодје, желим да поновим да здравље мора постати дио свих политика: пореске, социјалне, еколошке, образовне и др., тако да га морамо третирати као највећу драгоцјеност и тако се односити према њему.

Црна Гора је својим стратешким документима препознала унапређење и обезбјеђивање здравља становништва као главни циљ у области здравства, уз изградњу одрживог и интегрисаног система здравствене заштите заснованог на принципима солидарности, једнакости, доступности и квалитета, система који потребама грађана даје централно мјесто.

Политике јавног здравља, које креирају промјене ка здравијим стиловима живота, могу емпиријски показати своју ефикасност у разним областима, од контроле употребе дуванских производа до процедура скрининга код рака. Међутим, уколико здравствени систем не реализује политику јавног здравља на начин да одговори пружањем услуга на адекватан начин, здравствене интервенције неће постизати предвиђене резултате, а пружање неефективних услуга је увијек неефикасно.

Посебно ми је задовољство што ће данашњи Сајам медицине бити иделна прилика да се афирмише црногорски здравствени систем, да се лаичка јавност упозна са свим активностима које радимо, са надлежностима институција у оквиру система и да се прикаже да у својој дјелатности користимо и свјетска достигнућа у појединим областима, што смо потврдили успјешно обављеним трансплатацијама.

Као приоритети МЗ у будућем периоду су развој и имплементација превентивних програма, спровођјење скрининг програма, контрола хроничних незаразних болести, ојачавање центара за подршку у домовима  здравља у циљу смањења ризико-фактора.

Веома нам је важна и оптимизација  рада и потпуна  информатичка повезаност  здравствених установа на секундарном и терцијарном нивоу, као платформа за ефикаснији и квалитетнији рад. Коришћење информационих технологија представља императив и претпоставку успјешне реформе модерног здравственог система и доприносе побољшању здравствене заштите, бољем управљању и коришћењу здравствених података и рационалној употреби расположивих ресурса. Свака активност, сваки догађај, сваки сегмент процеса, поступка и исхода, везан за здравствену заштиту мора бити регистрован, а у савременом здравству – због могуће примјене дигитализације -сва та збивања и поступци морају бити не само евидентирани већ и на одговарајући начин меморисани, да би увијек били на располагању. Иако су многи циљеви здравствене политике на секундарном и терциарном нивоу здравствене заштите у значајном степену достигнути, попут развијености и ефикасности мреже здравствених установа уз расположиве финансијске и кадровске ресурсе, неопходно је и даље праћење, преиспитивање и постављање нових и виших циљева узимајући у обзир новонастале потребе становништва.

Као што сам пуно пута поновио, основни циљ здравствене политике је очување и унапређење здравља становништва уз одрживост система здравствене заштите. Све ово има директне  бенефите- скратиће се вријеме чекања на преглед, и унаприједити листе чекања.

Као резултат досадашњих анализа, појавила се потреба и за новом  организацијом  и ширењем  мреже здравствених установа, као и  постављањем јасних уговорних односа међу даваоцима здравствених услуга и обезбједјивање доступности услуга.

Процес вертикалне интеграције по нивоима здравствене заштите (примарни, секундарни и терцијарни ниво), односно спајање домова здравља и општих болница резултираће успостављањем 8 здравствених центара.

Основно усмјерење процеса реформе јесте:







- приоритетни развој амбулантно специјалистицке дјелатности,

- развијање дневних болница,

- развијање капацитета за збрињавање акутних стања, уз обавезу да се јасно дефинису капацитети за неакутну обраду /збрињавање хроничних болести и пружање палијативне његе.

Палијативна њега треба да омогући пацијенту да се осјећа што угодније кроз ублажавање болова и других непријатних симптома и да се истовремено пружа психолошка, социјална и духовна подршка самом пацијенту и особама које се о њему брину. Палијативну њега ће се спроводити у склопу редовне његе, а не као посебна услуга и мора постати саставни дио интегралне здравстене обраде (на свим нивоима и код свих специјалности).

Обезбједјивање квалитета подразумијева пружање здравствене заштите која је безбједна (да не узрокује штету која се може избјећи), дјелотворна (да има позитиван ефекат на задовољавање здравствених потреба и укупну корист по здравље) и ефикасна (да је у овкирима економских могућности система). Ово је веома значајан сегмент  који преко организационе службе Министарства здравља развијамо у правцу позитивног циклуса квалитета.

Трудићемо се и да  побољшамо рад менађжмента здравтвених установа кроз едукацију и стварање »вјештих директора«.

Покушао сам у најкраћем да Вам представим визију нашег рада, а помоћник министра здравља Др Грбовић ће у свој презентацији детаљније представити све сегменте рада. На крају ћу искористити прилику да отворим Сајам медицине и пожелим вам  корисну размјену искустава.

Хвала.

Фото галерија