Чланство у НАТО-у шанса за домаћу привреду - НД Вијести, 07. октобар 2012. ФОРУМ (21. страна)

Црна Гора је Стратегијом националне безбједности јасно дефинисала одбрамбене циљеве. То су одбрана суверенитета, јединства и територијалног интегритета државе Црне Горе; одбрана државе Црне Горе од свих видова конвенционалних, неконвенционалних и асиметричних опасности, посебно опасности од тероризма и одлучност да пружи пуни допринос глобалној борби против тероризма и организованог криминала.

Да би самостално, без ичије помоћи, Црна Гора постигла зацртане циљеве, морала би да има јаку, добро опремљену и наоружану копнену војску са снажном артиљеријом. Јака морнарица са више великих и на десетинине мањих бродова за патролирање у пограничним водама, те ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана са савременом опремом се апсолутно подразумијевају када се планира аутономни систем одбране. Имајући у виду величину и степен економског развоја наше земље, јасно је зашто је идеја о самосталној црногорској одбрани нереална.

Ни много веће и богатије земље од Црне Горе не би могле да поднесу финансијски издатак који са собом носи самостални систем одбране. Ипак, зацртани циљеви се морају испунити. У садашњем односу снага и у овом времену, као једино рационално и економски исплативо рјешење, намеће се пунопрвано чланство у НАТО Алијанси. Мада је основна предност приступања НАТО савезу колективна одбранафнапад на једну чланицу Алијансе третира се као напад на цијелу Алијансу), не треба занемарити економске шансе како у периоду до учлањења, тако и од ступања у Алијансу.

Наоружање, опрема, обука, процедуре командовања,... све у Војсци Црне Горе усклађује се са прописаним НАТО стандардима. За опремање и модернизацију војске током протеклих година из буџета Министарства одбране издвајало се између 1,5 и 8 милиона еура. Иако од конкретне војне опреме у Црној Гори може да се рачуна само на аутоматске пушке и пиштоље из мојковачке "Таре", то не значи да и остале домаће компаније немају шансу да своје производе и услуге пласирају на војно тржиште. Само је потребно ускладити свој производ са НАТО стандардом, тачније извршити кодификацију производа.

Кодификација је јединствен систем идентификације, класификације и означавања материјалних средстава у оружаним снагама са циљем да се опрема јединствено разврстава и распознаје, да се омогући компјутерска обрада података и логистичка комуникација и измјена података унутар Министарства одбране и држава НАТО и Партнера, чиме се олакшава управљање ланцем снабдијевања. Сваки производ добије НАТО кодификациони број, који да је податке о физичким карактеристикама, квалитету, цијени и условима прода је, паковању, транспорту, року употребе, критеријумима за оправку, замјењивост итд. Произвођачи који имају кодификоване производе по НАТО кодификационом систему могу да продају своје производе црногорском, али и министарствима одбране земаља чланица НАТО и ЕУ. Такође, могу да снадбијевају снаге или ратне бродове НАТО-а у транзиту или у сусједним земљама, као и НАТО снаге ангажоване на територији Црне Горе.

Црногорски произвођачи имају могућност да пласирају своје кодификоване производе како у Црној Гори, тако и шире. Да се исплати снађбијевати војно тржиште говори податак да само Војска Црне Горе годишње набави храну у вриједности од преко пола милиона еура.

 С обзиром на чињеницу да се Војска Црне Горе налази у фази опремања и модернизације, око 20% одбрамбеног буџета намјењено је за набавке роба и услуга. Црногорска привреда треба да препозна шансу и наметне се као конкурентан снадбјевач за војне потребе. На тај начин би новац утрошен за снадбијевање војске остао у земљи. Домаћи произвођачи роба и услуга су у старту у предности у односу на иностране конкуренте с аспекта трошкова превоза, одржавања и слично. Нарочиту шансу имају привредници који се баве одржавањем опреме, ремонтом, односно модернизацијом борбене и неборбене технике и др. Посебно бродограђевна индустрија има шансу када су у питању доковања и ремонт пловних објеката Морнарице Војске Црне Горе.

Учлањењем Црне Горе у НАТО, црногорским привредницима се пружа могућност да, равноправно са осталим произвођачима из земаља чланица НАТО, пласирају производе потребне за живот и рад оружаних снага. Конкуренција јесте велика, али треба искористити шансу.