Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Интервју министра одбране проф. др Милице Пејановић-Ђуришић објављен у дневним новинама Вијести, 31. децембар 2012.

Објављено: 04.01.2013. 15:47 Аутор: мод

Тешко мотивисати грађане да размишљају о НАТО када су џепови празни

Министар одбране проф. др Милица Пејановић Ђуришић казала је да Влада ради на новом концепту према којем ће комуникација са грађанима о чланству Црне Горе у НАТО бити директна и отворена, а која ће по могућности бити ослобођена политичких острашћености, емоција, манипулација сваке врсте.

Разговарао Владан Жугић

ВИЈЕСТИ: Да ли сте задовољни резултатима Комуникационе стратегије о евроатланским интеграцијама?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Чињеница је да имамо тренд који је посљедњих неколико година позитиван кад је у питању подршка чланству Црне Горе у НАТО. Свакако да јавна подршка мања од 50 одсто представља посебан изазов, и додатну одговорност, кад су евроатлантске интеграције у питању. Ипак, умјесто лицитирања процентима, треба препознати да суштински чланство у НАТО до сада није била тема која је значајно мотивисала грађане да о њој размишљају и да се изјашњавају. Нијесам сигурна ни колико ће то бити могуће у условима актуелне економске кризе.

ВИЈЕСТИ: Како онда планирате мотивисати људе да дају подршку чланству Црне Горе у НАТО?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Тренутно се у Влади ради на новом концепту, и у организационом и у садржајном смислу. Нагласак ће бити на стварању услова за директну и отворену комуникацију са грађанима, која ће по могућности бити ослобођена политичких острашћености, емоција, манипулација сваке врсте.У питању је стратешко државно питање, чијим оптималним рјешавањем треба да обезбиједимо миран и сигуран живот на овим просторима, како би у следећем кораку имали све услове за даљи прогрес у правцу развоја демократије, људских права, владавине права, економије. Имајући то у виду, додатним степеном професионализације Владиног тима прећи ћемо на наредни ниво комуникационих активности, како би превазишли атмосферу која се почиње стварати на јавној сцени и која у много чему подсјећа на односе које смо имали у сусрет референдум о независности.

ВИЈЕСТИ: Хоћете да кажете да дио опозиције манипулише емоцијама грађана?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Не само дио опозиције. Но, оно што је круцијално важно јесте да, без обзира на разлике, покажемо висок степен одговорности и аутономности кад настојимо да добијемо подршку за своје ставове. Тим прије што је ријеч о процесу у који су инволвирани наши бројни стратешки партнери, који са своје стране показују висок степен разумијевања и подршке кад су реформе у различитим секторима у питању.

ВИЈЕСТИ: Шта значи та "аутономност"при добијању подршке за одређене ставове?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: У сасвим јасном смислу, који је дефинисан циљевима и потребама искључиво и само грађана Црне Горе. Вријеме кад су политички приоритети неких других држава одређивали процесе у Црној Гори, неповратно је иза нас и око тога не треба имати ни најмању дилему.

ВИЈЕСТИ: Да ли мислите да Србија или евентуално Русија утичу на став дијела опозиционих партија?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Ријеч је о државама које у свим званичним и официјелним приликама исказују висок степен уважавања партнерских односа које граде са Црном Гором. Ситуације којима се кроз саопштене ставове или политичке сусрете настоји обезбиједити нека врста подршке или разумијевања за ставове који су у складу са њиховим актуелним односом кад је у питању ниво сарадње са НАТО, представљају дио политичке сцене и не вјерујем да могу значајније утицати на већински однос грађана према овом питању.

ВИЈЕСТИ: Шта мислите о наводима да се Ђукановић вратио на мјесто премијера како би обезбиједио већу подршку за чланство Црне Горе у НАТО?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Опет смо на терену одомаћених прича о непознатим циљевима, завјерама, тајним договорима. Управо је то оно што ја лично настојим да превазиђем кад је ријеч о питању НАТО чланства, како би рационално и озбиљно разговарали о разлозима за и против, о институцијама, њиховој улози и даљој изградњи.

ВИЈЕСТИ: Зашто сте одлучили да преузмете Министарство одбране?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Свјесна сам да је то представљало неку врсту изненађења, али вјерујем да сам кроз остала питања и то појаснила. У потпуности у складу са већ наведеним приступом, чињеница да је стратешки приоритет Црне Горе у погледу евроатлантских интеграција добио додатно на значају и динамици, у корелацији са мојим личним и професионалним обавезама, довела је до такве моје одлуке.

ВИЈЕСТИ: Са ким сте разговарали када сте у марту дошли за министра одбране са Ђукановићем или са тадашњим премијером Лукшићем? Ово Вас питам јер наводно нијесте у добрим односима са Лукшићем?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Не вјерујем да је посебно продуктивно разговарати на тему таквих и сличних спекулација. То што нијесам прихватала функције, или што сам у неким временима одлучивала да смањим јавни ангажман, ни на који начин није везано са личним или колегијалним релацијама са мојим колегама из ДПС-а. Могуће је да се у једном дијелу јавности који у континуитету трага за знацима слабости или неспоразума, директно и отворено саопштавање одређених ставова и оцјена интерпретира на начин како сте навели. Ако је то тако, онда је дефинитивно у питању потпуно "промашена" тема.

ВИЈЕСТИ: Казали сте да сте се својевремено повукли из Предсједништва ДПС-а јер су одлуке о београдском споразуму донесене "на начин који није укључио одређени број људи". Како сада коментаришете то што су посљедњих година доста крупне одлуке, првенствено економске, такође доношене у уском кругу људи и чак у неформалним, неинституционалним центрима моћи? Оцјене које да јете су врло озбиљне и, по мени, врло детерминисане вашим односом према актуелној владајућој коалицији.

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: У сваком случају, повезивање ове врсте није на мјесту. Ја сам говорила о политичким одлукама које су, наравно, предмет разматрања предсједништва једне партије. Ничим нијесам имплицирала могућност да Предсједништво ДПС преузима на себе атрибуте извршне власти. Без обзира на то што је ријеч о парти] која је на власти. Кроз трансформацију модернизацију партије, такву пракси смо давно превазишли.

ВИЈЕСТИ: Да ли су Вам представници НАТО-а, приликом бројних сусрета конкретно указали на неке про блеме када је ријеч о владавин права, као једном од услова за чланство Црне Горе у ту Алијансу?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Политички критеријуми за НАТО инте грације се потпуно поклапају са ониии што су критеријуми везани за европски интеграције. Успјешност отварања пре говора у погљављима 23 и 24 директни ће утицатаи на оно што је перцепцији НАТО земаља око ових питања кад ји Црна Гора у питању.

ВИЈЕСТИ: Да ли лично мислите да би одлуку о чланству у НАТО требало дт буде донијета на референдум или у парламенту?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: У складу са настојањима да о овон питању, које прије свега треба ди донесе мир и стабилност за сви грађане наше државе, разговарами директно и на бази чињеница, сматран да о начину доношења одлуке треб; да се договоримо у парламенту

ВИЈЕСТИ:  Зашто још није формирана вој но-обавјештајна служба?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: У протеклим мјесецима су спро ведене све активности на изради по дзаконских аката којима се утврђуји начин функционисања ове службе. Радни тимови Министарства одбране, и сарадњи са иностраним експертима припадницима националне безбједо носне заједнице, су већ били у прилиц да унаприједе своја знања у једно области у којој, кад су НАТО стандард у питању, до сада нисмо имали адекватна ни знања ни искуства. Једини разлог зашто и у формалном смислу служба није почела са радом јесу парламентами избори и опредјељење да се у мандату техничке Владе не доносе одлуке овог значаја.

У међувремену су, у складу са Законом о одбрани, обављене и консултације на Савјету за одбрану и безбједност, тако да су створени услови за процедуре у Влади.

ВИЈЕСТИ: Да ли сте испитали оптужбе за дискриминацију и антисиндикално дјеловање у Министарству одбране?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Стицајем околности, доласком у Министарство одбране једна од првих ствари које су ме сачекали односила се управо на синдикално организовање. У складу са генералним приступом, инсистирала сам на информацијама у погледу искустава других држава и евентуалних стандарда у том смислу. Тим прије, што чак ни многим професионалцима у овом домену појам синдикалног организовања у војсци није најаснији. С обзиром да се показује да је питање синдикалног организовања у војци, као и у другим доменима, искључиво питање иницијативе и спремности за том врстом активности, одмах смо почели радити на идентификацији потребних услова за дјеловање синдикалних организација на принципима који су прихватљиви и одрживи са аспекта специфичности војног позива. Успостављење редован дијалог са представницима два синдиката и вјерујем да је направљен одређени прогрес. Додатно, у циљу стварања свих формалних претпоставки, у процедури усвајања је предлог измјена и допуна Закона о војсци гдје ће први пут бити препознато и Уставно право синдикалног дјеловања у Војсци.

ВИЈЕСТИ: Да ли сте упште провјеравали оптужбе о ангажовању политики подобних у Војсци, о неплаћеном ноћном раду?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Искрено, нијесам се тиме бавила јер мислим да то не би било продуктивно и да би такав однос значајно успорио процесе који се дешавају кад су реформе у Војсци и Министарству у питању. У свом раду инсистирам на отворености и недискриминаторском односу по било ком критеријуму, тако да очекујем да ће брзина реаговања на проблем сваког појединца потврдити однос пуне посвећености у правцу превазилажења свих евентуалних проблема и нејасноћа

Како коментаришете најаву Демократског фронта да ће Вас позвати на контролно саслушање због тога што ће црногорски војници у марту промијенити локацију и задатаке у ИСАФ мисији у Авганистану? Да ли је база "Мармал" безбједна? Иницијативу сматрам апсолутно позитивном и нема никакве дилеме у погледу спремности да са члановима скупштинског Одбора за безбједност и одбрану разговарам о свим питањима ангажовања припадника Војске и полиције у ИСАФ Мисији.

Вјерујем и да је наша обавеза да квалитетно разјаснимо све евентуалне нејасноће, како би били у прилици да сви заједно пружимо додатну подршку и актуелном и будућим контигентима Црне Горе, у овој и другим мисијама.Тим прије, што они својим професионалним ангажовањем, у захтјевним условима, уз непосредан циљ повезан са унапредјењем нивоа способности ВЦГ, значајно доприносе изградњи кредибилне позиције наше државе у међународним релацијама. Први  пут имамо користи од прода је бивше војне имовине.

ВИЈЕСТИ:  Да ли ће мања буџетска стредства за МО утицати на остваривање партнерских циљева?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Морам да скренем пажњу на чињеницу која није довољно уочена кад је у питању Буџет за 2013. Наиме, први пут од када говоримо о ВЦГ, створена је претпоставка да се дио средства која ће бити остварена продајом непокретне тзв, бивше војне имовине, опредијеле за модернизацију и опремање ВЦГ. Предвиђен је укупан износ до 4,5 милиона еура, с тим да ће реалан износ бити детерминисан условима да се у актуелном економском амбијенту реализују планирани пројекти прода је или закупа имовине која са аспекта ВЦГ нема своју употребну вриједност. Тиме је потенцијално буџетско опредијељене за МО преко 40 милиона еура, што представља добру вијест не само за Војску ЦГ, већ и за све наше партнере јер указује на спремност да се додатно унаприједи степен интероперабилности и професионалног кредибилитета припа дника ВЦГ. На другој страни, разумијевање и подршка у том погледу како Владе, тако и Скупштине, представљају додатну обавезу и одговорност кад је у питању дефинисање приоритетних циљева модернизације.

ИЗБОР предсједничког кандидата ДПС-а не треба да буде заснован на амбицијама појединаца.

ВИЈЕСТИ: Да ли бисте прихватили кандидатуру на предсједничким изборима?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Често сам била у прилици да објашњавам мој прилично специфичан однос према овом и сличним питањирна, увијек полазећи од чињенице да се за конкретне политичке ангажмане нијесам опреди-јељивала на основу арнбиције те врсте или неког дефинисаног "каријемог" плана. Много ми је ближи пројектни приступ и кад су политички изазови у питању. У таквом приступу, јако ми је важна аутономија у одлучивању шта, и под којим условима, сматрам потенцијално мотивишућим са аспекта процеса који су предуслов даљег развоја Црне Горе у правцу демократије и просперитета. С друге стране, и сам процес утврдјивања кандидата за одговорне позиције не треба да буде заснован на амбицијама и процјенама појединаца, тако да ја лично предност увијек дајем објективним процјенама и размјени аргумената, како би се на тај начин начин додатно афирмисале политике које реализујемо.

ВИЈЕСТИ: Да ли актуебии шеф државе и потпредсједник ДПС Филип Вујановић има права да се кандидује трећи пут на изборима? Како Ви тумачите Устав по том питању?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Очекујем да ће ДПС, и наравно Филип Вујановић, бити у стању да дефинишу оно што је објективно правно тумачење могућности његове поновне кандидатуре. Ја не узимам за себе право да се бавим правним тумачењима.

ВИЈЕСТИ: Да ли би за ДПС и Вујановића био проблем, ако не би добио подршку СДП-а из којег тврде да нема уставно право на нову кандидатуру?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Прије свега, немам пуну информацију да ли је јавно саопштен однос СДП-а повезан искључиво са претходним питањем. У сваком случају, вјероватно полазећи од чињенице да сам својевремено била у прилици да непосредно радим на успостављању коалиционих односа, па и добрих искустава из тог времена, и даље сматрам да сваки појединачни политички изазов треба да буде прилика да се међусобни односи даље развијају и унапређују, на бази јасних принципа. Не видим разлоге зашто то не би био случај и кад су наредни предсједнички избори у питању.

ВИЈЕСТИ: Када сам Вас питао за предсједничку кандидатуру, имао сам у виду похвале које је на Ваш рачун изнио потпредсједник ДПС Светозар Марович, а из којих се могло закључити да се у ДПС-у, или да он лично размишља о Вама као предсједничком кандидату. Често сте били предмет спекулација да ћете бити премијер, шеф дипломатије, главни преговарач са ЕУ? Како то објашњавате?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Мислим да сам Вам већ дјелимично одговорила на то питање. Вјероватно је дио разлога управо у чињеници да све ове године нијесам прихватала, нити била спремна да се потпуно посветим ономе што су позиције у извршној власти. И онда се, у атмосфери бројних нагађања којима смо изложени, некако увијек провјеравало да ли сам тај однос промијенила.

НИЈЕСАМ ја прва рекла да је пропао неолиберални концепт.

ВИЈЕСТИ: Да ли сте са Лукшићем или Ђукановићем разговарали након што сте прије око пола године жестоко критиковали неолиберални концепт? Да ли су Вам замјерили јер су управо они препознати као заговорници и пропагатори тог концепта, како сте рекли, "распрода је свега и свачега"?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ: Наведене оцјене не представљају нешто на шта ја полажем ауторско право. У питању је концепт који се глобално показао неуспјешним и од 2008. године доживљава модификације како би се дошло до одговора на глобалну кризу. Можемо полемисати око тога да лије заиста у Црној Гори такав концепт уопште и имплементиран, или су то били само неки његови елементи. У сваком случају, последице инсистирања на економском развоју који ће бити заснован само и искључиво на тржишним принципима, су ту. И као што је то био случај и са осталим државама, морамо направити искорак у циљу избјегавања прије свега рецесије. Полазећи од садржаја експозеа који је представљен у Скупштини, тренутно је у Влади приоритет израда програма рада како би се дали јасни и одрживи одговори у том правцу.

ВИЈЕСТИ: У ком дијелу експозеоа сте препознали тај отклон од неолибералног концепта?

ПЕЈАНОВИЋ-ЂУРИШИЋ:  Нисам их само ја препознала.У сваком случају, није ријеч о томе да било ко доводи у питање принципе слободног тржишта. Циљ у овом времену кризе треба да буде у правцу стварања широког друштвеног компромиса, како би се управо закони тржишта оријцнтисали у интересу оних који су социјално најрањивији. Узајамне концесије различитих друштвених и економских субјеката су неопходне како би се реформисали на начин да обезбиједимо услове за стварање новог друштвеног производа.

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?