Интервју министра економије др Владимира Каварића дневним новинама “ДАН” 30.12.2012.

Сматрате ли да је, гледајући из ове перспективе, Скупштина могла донијети другачије закључке у фебруару, то јест предложити арбитражу, јер ни након девет мјесеци није раскинут уговор са руским ЦЕАК-ом, а као једино рјешење се спомиње нови инвеститор?Скупштински закључци из фебруара ове године били су одраз непоштовања Уговора о поравнању од стране руског партнера. Закључци нису предвиђали арбитражу, већ су били потврда највећег законодавног органа, извршној власти да задужи правне савјетнике да предузму све мјере, у складу са Уговором и законима, да се раскине партнерство са ЦЕАЦ-ом. На крају тог правног процеса, а у складу са законима, издвојила су се два рјешења: арбитража Иили стечај. Као Влада смо анализирали посљедице оба ова рјешења и сматрали да је ипак најбоље да покушамо да заинтересујемо новог инвеститора, потпуно свјесни проблема који оптерећују компанију И актуелног стања на тржишту алуминијума.

Је ли реално очекивати од Тошчелика и ХГЛ да уђу у КАП умјесто Руса, с обзиром на огромне дугове фабрике и инвестиције од 500 милиона за сопствени извор које од њих Влада очекује? Комбинат алуминијума Подгорица тренутно плаћа најскупљу струју. Тај проблем није од јуче, можемо слободно рећи да се са тим питањем КАП суочавао од његовог настанка. Најбоље рјешење би било сопствени извор енергије и то је основа наших преговора са заинтересованим инвеститорима. Наравно, морамо бити свјесни и чињенице да је то процес који захтијева одређено вријеме, као и специфичне врсте производње у КАП-у која захтијева континуитет. Мислим да сви морамо бити свјесни да је питање испоруке електричне енергије за Комбинат, у суштини питање опстанка КАП-а.

Колико ће КАП моћи да издржи са ЦЕАК-ом на челу фабрике? Апсолутно сам сагласан да је овакво стање дугорочно неодрживо. Зато тражимо најбоља рјешења, у дугом року, и то је процес који траје, јер захтијева ангажовање више различитих субјеката, јер разговарамо о обезбјеђењу електричне енергије, новом извору, али и о покретању фабрика Прераде, Глинице, стављање Рудника боксита у функицију КАП… Свјестан сам да има мишљења да смо можда преамбициозно ушли у преговоре, али сам лично на становишту да је дугорочно, за КАП боље да се суочимо са свим отвореним питањима и проблемима.

Има ли Влада неку опцију како ријешити дуг КАП-а према Електропривреди од 60 милиона еура, који угрожава њено пословање? На бази онога што су комерцијални односе двије компаније, свјесни смо да је ЕПЦГ у ситуацији када њено пословање тешко да може да издржи дуговање на овом нивоу, које се повећава сваким даном. Менаџементи двије компаније преговарају о начину отплате дуга. Да ли ће то бити репрограм или претварање дуга у акцијски капитал или неко треће рјешење, зависиће од позиција обје стране.

Хоће ли Влада захтјевати од ЕПЦГ да настави снабдјевање КАП-а електричном енергијом, ако се Руси не договоре са неким од дилера електричне енергије до 1. јануара? Менаџмент Комбината алуминијума разматра више опција за питање снабдијевања електричном енергијом након 1. јануара. Жао ми је што управа КАП-а одбија да ријеши то питање на бази колатерала. Влада Црне Горе ће свакако посредовати у оквиру својих надлежности, уколико се то питање не ријеши до тог периода. Међутим, таква интервенција Владе не би могла ићи на штету ЕПЦГ, с обзиром на висину дугова које КАП има према овој компанији.

Која је најбоља а која најгора приватизација у последњих неколико година? Има ли нека приватизација (осим КАП-а) за коју можете констатовати да је била лоша и да треба раскинути приватизациони уговор? Склонији сам да говоримо о приватизационим уговорима и њиховом поштовању од стране инвеститора. Нисам имао увид у све приватизационе уговоре у Црној Гори, али сам убијеђен да је држава у том процесу штитила своје интересе. Подсјетићу да је у највећим приватизацијама, држава имала реномиране консултанте. Међутим, непоштовање уговора од стране инвеститора, довело је до тога да држава, опет штитећи своје интересе, те уговоре раскида. Примјер за то је доскорашњи власник Жељезаре Никшић, МНСС, који није поштовао приватизациони Уговор и није доставио гаранције за сљедећу фазу инвестиција, као што је то Уговор предвиђао, и Влада Црне Горе је покренула иницијативу за раскид Уговора. У међувремену су радници покренули стечајни поступак за наплату својих потраживања и кроз процес стечаја, данас смо у ситуацији да Жељезара Никшић има реномираног инвеститора и да, по први пут од њеног настанка, компанија није на терету државе ни по једном основу. 

Нови премијер промјенио је министре финансија и туризма, а вас оставио на челу Министарства економије, иако је лоша економска ситуација у земљи. Чиме сте, према Вашем мишљењу, заслужили останак у министарској фотељи? Логично је да би сваки одговор на ово питање био мој субјективни став. Не сматрам ни да је чињеница да неко није више министар у било ком ресору, по аутоматизму оцјена лошег или доброг рада. Просто, избори са собом носе одређене промјене на одређеним мјестима. За мене је питање одговорности много значајније од позиција које заузимамо. Не сматрам такође ни да је економска ситуација у Црној Гори лошија од земаља у региону, посебно ако се имају у виду дешавања у Словенији као и чињеница да су највеће економије на Балкану, Хрватска и Србија, у рецесији. И у условима кризе, обезбиједили смо редовност исплата зарада и пензија. У периоду од 2004. до 2011. године БДП у Црној Гори је удвостручен, док је стопа незапослености преполовљена. Животни стандард (плате, пензије, БДП по глави становника) је већи у Црној Гори него у Србији, БиХ, Македонији, Албанији, Румунији, Бугарској, а по платама и пензијама не заостајемо много ни за Мађарском и Ческом. Такође смо формирали повољан амбијент за развој бизниса а, у односу на величну наше економије, стране директне инвестиције и даље су високе.
У ресору економије, успјели смо да остваримо чланство у СТО, привучено реномираног инвеститора у Жељезару Никшић кроз један тежак процес, омогућили смо опстанак КАП-а када су многе земље гасиле ову врсту производње… Покренули смо низ иницијатива и подстицаја кроз бизнис зоне, кластере, валоризацију потенцијала на малим водотоцима, пројектима вјетроелектрана… Значајна средства у енергетској ефикасности су уложена у обнову школа и болница у Црној Гори у духу ефикаснијег управљања енергијом и бољих услова, јачајући, уједно, и мала и средња предузећа која су ангажована на овим пројектима.