Интервју министра економије др Владимира Каварића дневним новинама “ВИЈЕСТИ” 03.1.2013.

Црногорску економију је и у овој години обиљежио неријешен статус и криза у Комбинату алуминијума, највећем извознику. Хоће ли и када у КАП ући нови партнер и које повољности из будужета ће бити обезбијеђене за тај посао? Када будемо имали понуде у финалној форми, моћи ћемо да говоримо о елементима понуда као И евентуалним обавезама државе. Тренутно преговарамо са заинтересованим инвеститорима. То је веома сложен процес, јер интегрише више питања, од електричне енергије, преко покретања фабрика препаде И глинице, стављање Рудника боксита Никшић у функцију КАП-а, инвестиције, еколошка питања и све то, сагласићете се, захтијева вријеме. Тражимо дугорочно одрживо рјешење за КАП, имајући у виду све оно што та компанија значи за Црну Гору.

Осјећате ли личну одговорност због тога што проблеми у КАП-у још нијесу ријешени? Осјећам и личну и професионалну одговорност за све што је у надлежности Министарства економије. Ако је питање требало да значи да ли је нешто пропуштено у рјешавању питања Комбината алуминијума Подгорица, тврдим да смо врло пажљиво анализирали све проблеме И могућа рјешења, у складу са законима И актуелним стањем у компанији. Све што је у надлежности Владе Црне Горе је урађено, имајући у виду законе и уговор, као и скупштинске закључке који су, подсјећам, обавезали на опстанак КАП-а и избјегавање стечаја. На крају, подсјетићу да је највећи проблем КАП-а снабдијевање електричном енергијом а то је питање које оптерећује ову компанију од њеног оснивања.

Стиче се утисак да је њемачки ХГЛ изгубио "трку" за КАП и да је тренутно једини кандидат за улазак у КАП турски Тошчелик. Докле су стигли ти преговори и када би могли да буду окончани? Све док имамо заинтересоване инвеститоре који су спремни да доставе понуду, и док те понуде не стигну у њиховој финалној форми, нико није “изгубио трку”. Комбинат алуминијума је сувише комплексно питање да би се олако одрицали свих иницијатива за преузимање акција компаније.

Изградња другог блока ТЕ Пљевља је више пута најављивана, а посљедњи пут када је стигла понуда кинеских компанија. Хоће ли почети градња термоцентрале и ко ће добити пројекат? Имамо понуду кинеске компаније као и писмо о намјерама чешких инвеститора. У времену опрезног инвестирања на глобалном нивоу, то су више него охрабрујуће вијести. Наш посао је да понуде прегледамо и оцијеном шта је најбоље за државу и енергетику Црне Горе да се уради. То се односе не само за техничко рјешње, односно квалитет понуде, него и на финансијску конструкцију, И то је нешто на чему се интензивно ради. Задовољни смо финансијском понудом, а ЕПЦГ разговара о техничком аспекту. Наш циљ је да се ресурси искористе на оптималан начин. 

Плашите ли се да држава може изгубити 70 милиона еура због арбитраже коју је покренуо бивши Владин партнер за Жељезару – МНСС или је довољно заштићена, с обзиром на неулагања компаније и остале неиспуњене уговорне обавезе? Влада Црне Горе је испоштовала све што је било предвиђено Уговором И законима Црне Горе у случају Жељезаре Никшић И бившег власника МНСС-а. Стечајни поступак Жељезаре и касније продаја коју је спровео Привредни суд, одрађена је по важећим законима Црне Горе као што је и предвиђено Уговором о куповини акција гдје је прецизирано да је као мјеродавно предвиђено црногорско законодавство. Приватизациони уговор је власника обавезао на улагања, којих нажалост није било, што је довело до негативних посљедица које су се рефлектовале на лоше пословање фабрике и што је Жељезару довело до безизлазне ситуације.Кроз гаранције за кредит И остале мјере које смо предузели како би Жељезара превазишла тежак период у пословању, помогли смо тадашњем власнику који се, међутим, није показао као способан да, уз ту подршку, одржи пословање И редовну исплату зарада, на основу чега су запослени у компанији покренули стечајни поступак.

Проблем дефицита електричне енергије је и даље изражен, због чега грађани и привреда плаћају скупу увозну струју, а касне и пројекти за производњу из обновљивих извора. Шта ће Министарство економије предузети 2013. да Црна Гора крене с те мртве тачке? Општи је утисак да смо, напокон, сви постали свјесни онога што је Влада Црне Горе заступала а то је да имамо потенцијале које морамо искористити како би, прије свега, остварили енергетску независност земље. Боља динамика је остварена на мањим пројектима, као што су мале хидроцентрале, гдје већ током 2013. године очекујемо изградњу и пуштање у рад првих малих хидроелектрана. Пројекти изградње вјетроелектрана реализују се у складу са уговорима о закупу земљишта и изградњи вјетроелектрана на локалитету Крново (општине Никшић и Шавник) и на локалитету Можура (општине Улцињ и Бар) и у 2013. години очекујемо се издавање грађевинских дозвола за оба објекта, а након тога и почетак грађевинских и других радова. За пројекте на Морачи и Комарници постоји интересовање инвеститора из Кине, али и других земаља. Потписан је Меморандум о разумијевању са кинеском компанијом Синохyдро. ЕПЦГ треба да уради студију изводљивости на основу које Влада треба да доднесе одлуку о моделу и начину реализације пројекта. Познато је и да имамо понуду кинеске компаније за Други блок ТЕ Пљевља, али И интересовање чешких и других инвеститора. 

Тренд раста цијена је најављен из Агенције за енергетику. Зашто у Влади потенцирате на тржишним цијенама, с обзиром да држава нема социјални оквир да заштити градјане од тих цјеновних удара? Цијена струје мора бити тржишна категорија и на њу не смију да утичу, прије свега, политички, као и непроизводни, нетехнички и други фактори. Све мимо овога дугорочно само штети енергетском систесму Црне Горе а самим тим, или у првом реду, грађанима. Друга ствар је социјална категорија потрошача и држава је обезбиједила мјере социјалне и друге заштите дијела потрошача. Наш циљ је да се заштите рањиве групе потрошача заштите у складу са најбољом међународном праксом и то смо утемељили и кроз Закон о енергетици, али и другим актима којима се обезбјеђује субвенција за оне који не могу да поднесу тржишну цијену, али и за редовне платише. То не смије бити на рачун било којег укљученог субјекта, ни прозвођача али ни потрошача. Не бих се сагласио да не постоји “социјални оквир”. Познате су мјере које је Министарство рада и социјалног старања у претходном периоду донијело у циљу заштите рањивих категорија. Осим тога, познато је и да све редовне платише имају десет одсто попуста на мјесечни рачун за утрошену електричну енергију. У јавности се, мој је утисак, превише лагодно односимо према рачунима за електричну енергију, док тај случај није са, нпр. мобилном телефонијом, гдје сви имамо свијест да рачун за телефон морамо да платимо.

Који ће бити највећи проблеми са којима ће се суочавати домаћа економија и који су главни пројекти које ће ЦГ реализовати у области економије у 2013? Економске прогнозе су по себи јако захтјевне и, у периоду глобалне кризе, врло незахвалне. Ипак, мишљења сам да ће неликвидност предузећа бити питање са којима се суочавамо и у овој години. Са нивоа извршне власти много су важнији потези који смо као Влада урадили и на унутрашњем и на спољом плану да спријечимо најгори сценарио са којим се суочавају и много развијеније земље од нас. Главни пројекти, у ресору економије, ће свакако бити у области енергетике, о којима сам већ говорио. Очекујем и расписивање тендера за нафту и гас, уз подсјећање да ће то бити први пројекат такве врсте у Црној Гори. Наравно, имамо и низ законских и подзаконских аката које ћемо донијети у сљедећем периоду чиме ћемо наставити са регулаторном реформом и усаглашавањем законодавста са ЕУ.