Интервју министра економије др Владимира Каварића агенцији “МИНА”, 02.01.2013.

Да ли ће криза у наредној години још више смањити ликвидност домаћих предузећа? Који је најбољи начин да се она изборе са посљедицама кризе и како им Влада може у томе помоћи? Неизвјесност на свјетском тржишту, нестабилност у еурозони и опрез инвеститора и банака основни су изазови са којима се суочава глобална економија и то већ дужи период. Само нова економска активност мозе генерисати нове новчане токове а самим тим и допринијети да се проблем неликвидности не продубљује. Ту имамо подијељена мишљења банкарског сектора и привреде. И док привредници истичу да је дио рјешења проблема неликвидности у банкама које имају средства, али их не желе ослободити, банкари истичу да убризгавање новца никако не може бити рјешење. Санирањем проблема на тај начин, он би послије одређеног времена само ескалирао. Оваква рестриктивна кредитна политика је резултирала порастом ликвидних средстава која нису у функцији, те преусмјеравањем активности појединих банака на сферу услуга и прихода од накнада. Рјешење овог проблема би могло бити у усмјеравају средстава на финансирање развојних пројеката. У том оквиру, очекивани банкарски кредитни подстицаји новој предузетничкој иницијативи утицаће на тако потребно јачање агрегатне тражње. Познате су мјере које је држава предузела у циљу креирања стимулативног пословног амбијента. Министарство економије је, кроз низ пројеката, као што су бизнис зоне и кластери, наставило стимулацију привредних активности. Осим тога, држава је својим привредницима, кроз чланство у СТО и кроз низ споразума о слободној трговини, омогућила приступ на ино тржиштима под једнаким условима. Оно што смо, као Влада, урадили је и у сфери прилагођавања регулаторног оквира који ће допринијети олакшаном пословању. Услуга факторинга коју смо покренули у оквиру Инвестиционо развојног фонда требало би привредницима да омогући да растерете своје билансе. Нова регулатива у извршном поступку и увођење института јавних извршитеља требало би да убрзи рјешавање дужничких односа. Улога судства је такође, код постојећег проблема неликвидности, који се, у суштини, своди на питање извршења уговора, значајна у смислу бржег рјешавања спорова. И сами повјериоци би требало да буду ангажованији ка покретању одговарајућих правних радњи ка дужницима. 

Како ће Влада ријешити проблем предузећа чији су рачуни већ дуже вријеме блокирани? Досљедном примјеном закона и уговора, као тражење тржишних рјешења тамо гдје постоји простор за дугорочну одрживост.

Кад ће бити расписан тендер за истраживање нафте и гаса? Очекујете ли да ће се на тендер пријавити познате нафтне компаније? Након што је тендерска комисија за истраживање и производњу нафте и гаса у подморју Црне Горе усагласила текст Обавјештења о покретању поступка за додјелу права на истраживање и производњу угљоводоника (нафте и гаса) у подморју Црне Горе, што представља финализацију у тендерској процедуре, текст Обавјештења је упућен Савјету за приватизацију и капиталне инвестиције на разматрање. Након тога, инвеститорима ће бити остављено девет мјесеци за припрему понуда. Потписивање првих Уговора очекујемо крајем 2013. год када се могу се очекивати приви индиректни ефекти овог посла. Наиме, нафтне копаније које буду потписале уговоре ће морати да оснивају своје компаније у Црној Гори, да запошљавају људе у њима, а такође се стварају услови за ангажовање неупотребљених лучких капацитета. Са почетком истраживања стварају се услови за долазак великог броја сервисних компанија које ће пружати логистику нафтним корпорацијама. Подсјетићу да је на позив за исказивање инетересовања, који је и нама био иницијални показатељ, стигло преко 20 писама о намјера, од чега је пет компанија међу првих десет у овој области у свијету.

Да ли би наредне године могла почети градња другог блока Термоелектране Пљевља и термолектране Маоче? Да ли ће ти пројекти бити повјерени компанијама Цхина Гезхоуба Гроуп и Шкода Праха? Интересовање инвеститора за пројекте у области термоенергетике су подстицај и подршка Влади Црне Горе за пројекте који су планирани у области енергетике. Кинеска компанија је доставила понуду а чешка писмо о намјерама. Од квалитета понуде као и финансијске конструкције ће зависти даљи потези у овим пројектима, али смо, чини ми се, на добром путу да се ти пројекти реализују. Подсјетићу да су ово прве конкретне понуде за ове пројекте и то нам даје додатни оптимизам.

У којој фази су пројекти изградње хидроелектрана на Морачи и Комарници и кад би могла почети њихова изградња? За потенцијал Мораче и Комарнице је такође потписан Меморандум о разумијевању са кинеском компанијом. Постоји интересовање и других инвеститора за ове пројекте и врло смо заинтересовани да погледамо све понуде у том смислу. Познато је и да ЕПЦГ треба да уради студију оправданости пројекта, на основу које Влада Црне Горе треба да донесе одлуку о моделу и начину реализације.

Кад ће бити ријешен статус Комбината алуминијума и раскинут уговор са ЦЕАЦ-ом? Да ли су завршени преговори са новим партнером и шта је договорено? Шта ће бити са Рудницима боксита? Проблеми који оптерећују Комбинат алуминијума Подгорица, практично од његовог настанка, су, прије свега, електрична енергија и то питање се не може, на најбољи начин, ријештити преко ноћи. Оптимално рјешење би било у новом извору енергије који би био у функцији КАП-а, а то захтијева одређено вријеме до финализације. У међувремену, специфична врста производње у комбинату тражи континуитет, тако да морамо имати рјешења и за прелазни период. Уз све ово, упоредом радимо на елементима понуде који се односе на инвестиције, покретање фабрика прераде и глинице и, наравно, стављање Рудника боксита у функцију КАП-а. Свјестан сам да смо можда преамбициозно ушли у преговоре али сам такође мишљења да понуде треба да буду формиране на начин да обухвате сва питања у КАП-у.