"Како до раста" ауторски текст савјетника за економску политику и развој Борислава Ратковића објављен у "Вијестима"

Ових дана два важна документа из оквира наше европске агенде су пред лицемјавности. Долазе у вријеме суочавања са стварношћу угрожених макроекономских перформанси и проблема одржавања текуће репродукције и стандарда грађана у ограничењима кризног амбијента. Напор да се сагледају перспективе развоја кроз Претприступни економски програм за Црну Гору 20122015. и Нацрт националног плана развоја 2013-2016. представља не само обавезу на европском путу, већ и својеврстан испит зрелости црногорског друштва.

Без намјере да се документа интерпретирају, сљедећи редови представљају само опсервацију на темељне поставке и циљеве развоја у времену у ком је читава европска заједница забринута због неизвјесности домашаја мјера за санирање кризних дебаланса и реалности таргетираних праваца развоја.

Првим утиском превладава приступ прилагођавања реалитетима кризног утицаја који је открио слабости у архитектури самог европског интеграционог корпуса, те свијест о нужности покретања механизама привредног раста као основе прогреса. Притом су еклатантан израз нужног прилагођавања мјере фискалне консолидације усмјерене на смањење буџетског дефицита и ревизију динамике јавног дуга, с посебно интонираним мјерама у буџетском оквиру за 2013, којим превладава потреба редукције расхода и штедње. Наравно, све то у циљу стварања услова за одржавање стабилности финансијског система и услова који генеришу кредитну активност банака и привредну активност уопште. Притом треба проћи свој еврстан ход по мукама смањујући плате и редукујући програме свих потрошачких јединица у буџету и покрећући тако природну сензитивност у односу на карактер ових захвата, колико год они били изнуђени и временски ограничени. Уз то, први пут се примјењује механизам буџетских ограничења и фискалних правила којим се егземпларно жели тестирати модел којим се утиче на одговорност у погледу одрзивости фискалних пропорција. Тиме је само учвршћено истрајавање на нужним структурним реформама које инклинирају примјени постулата одрживости и стварању услова за повећање конкурентности у унапређеном пословном амбијенту.

Управо својеврсна катарза кроз коју ће црногорска економија током 2013. неминовно проћи треба да учини реалним пројекције потенцијалног привредног раста у већој мјери засноване на повећаном учешћу технолошког прогреса (ТЕП тотал фацтор продуцтивитy) у односу на удио фиксног капитала. Очекује се да тај тренд треба да покрене извозну оријентацију и утицај на смањивање изражених економских неравнотежа. У сваком случају, стране директне инвестиције не треба третирати као инфериоран развојни дискурс, посебно ако се процес инвестирања базира на тако респектабилним предностима и неискоришћеном ресурсу. Управо онако како се у Националном плану развоја инсистира на "правим" инвестицијама које утичу на раст кроз процес мултиплицирања и дисперзије ефеката на цјелину економије, уз приоритете који по природи ствари имају претпоставке да генеришу конкурентност пројеката у тим областима.

Оно што ће свакако бити подложно испитима времена и догађаја је квантитативна димензија пројекције инвестиција од 1,5 милијарди еура у периоду 2013-2016. са удјелом из државног буџета у четворогодишњем циклусу од 55,6%. Притом би расходи за инвестиције из буџета чинили годишње просјечно 205 милиона еура што се чини доста великим напором за буџетске могућности финансирања растућих потреба система, који претендује да прихвати европске стандарде и међународне обавезе у многим сферама живота. Свакако може бити интригантна и постављена пропорција којом се предвиђа да од укупног квантума инвестиција (1,5 милијарди), 1,2 милијарде еура буде усмјерено на подршку имплементацији пројеката одрживог развој а. Зато дилема и питање: колико опредијељена вриједност инвестиција у сфери "паметног раста" која се односи на област науке, образовања и информационих технологија, у релацији с укупним износом средстава предвиђеним Националним програмом, доприносе најпрофитабилнијем инвестирању у будућност? Питање се поставља колико год да је разумљив приступ комбинације инструмената којима ће се подстицати развој по појединим областима (фискална, пензијска реформа усмјерена на системске промјене, док јавне инвестиције покрећу развој инфраструктуре). Уосталом, јавне инвестиције су ефектан инструмент подршке развоју система образовања.

Врло важна компатибилност Претприступног економског програма и нарочито Националног плана развоја чије су ингеренције, чини се, више стратешке, са европском визијом развоја (Европа 2020.) у основи се базира на подршци европском избору дугорочних праваца развоја (паметан, одржив и инклузиван развој). У овим документима се развојни циљеви концентришу на области енергетике, туризма, пољопривреде и руралног развоја, уз повратак на економски раст изнад потенцијалног (реални раст БДП-а од 3-4%), смањење дефицита јавних финансија и постизање избалансираности буџета до 2016. и смањење учешћа неформалне економије за 50%.

Управо оно што свакако завређује пажњу, но не нужно испред концептуалног одређења документа, јесте квантитативна димензија развоја с пројекцијом раста БДП-а у периоду 2013 -2016. по стопама од 2,5%, 3,0% и 3,5% респективно уз конзервативнији третман релативног удјела страних директних инвестиција. Дефинисан је и сценарио нижег раста који рачуна на рецесију у еурозони, смањење кредитне активности и пораст незапослености што би раст БДП-а, у овом периоду, позиционирало у ред величина од 1,0%, 1,5% и 2,0%. Свјетска банка је саопштила резерве у погледу објективних могућности црногорске економије за значајнији раст у овој години. Чини се ипак да оптимизам у пројекцији није без покрића и да ће усмјерење економске политике и карактер мјера фискалног прилагођавања створити претпоставке да се регенерише привредна активност, а да мотив за бизнис црпи снагу из услова контроле над стабилношћу јавних финансија и стимулатива циљано усмјерених на подршку предузетништву.

У којој мјери ће Претприступни економски програм, а нарочито Национални развојни план, који у суштини има улогу да препозна стратешке приоритете и правце развоја, а представља инвестициони план конзистентан са ЕУ финансијским вишегодишњим оквиром, изразити објективну перспективу црногорске економије у условима зависности од окружења и неизвјесности догађаја који слиједе, зависиће и наше личне перцепције и опредјелјенја. У сваком случају, понуђени модел развоја одрживе и "зелене" економије усклађен са стремљењима развијеног свијета, а концентрисан на активирање сопствених снага и моћи, вриједан је пажње и као таквом му треба дати шансу. Исто тако, треба имати разумијевање и одговор за дневне проблеме грађанина преко чијих леђа, у крајњем, прођу све олује, али и крене снага опоравка.

Аутор је савјетник министра финансија за економску политику и развој