Интервју министра финансија, др Радоја Жугића, за Деутсцхе wелле

Да би избегла инфлацију, али и на тај начин направила отклон од режима Слободана Милошевића, 1999. године Црна Гора напушта динар као своју валуту и уводи немачку марку, уз одобрење те земље. Године 2002, пре него што је институција која брине о економији Европске уније – Екофин забранила унилатералну „евризацију“ – једнострано увођење евра, Црна Гора је прешла на коришћење евра као своје валуте, објашњава црногорски министар финансија и донедавни гувернер Централне банке Радоје Жугић: „Ми смо купили немачку марку, тада – купили, извршили конверзију и имамо у платном систему евро и то је нека прећутна сагласност, у овом тренутку,“ каже Жугић.

У Европској централној банци кажу да они „не могу ни да забрањују ни да промовишу коришћење евра“

Како је могуће да неке земље користе евро иако нису чланице Европске уније, у Европској централној банци неће да коментаришу. Портпарол Виктор Кшижановски каже: „Не могу да коментаришем било коју земљу посебно, али, пошто је евро глобална валута којом се тргује на међународном нивоу и може бити купљена било где у свету, Европска централна банка не може да контролише такве потезе и не може ни да забрањује ни да промовише коришћење евра.“ Кшижановски објашњава да исто важи за физичка, правна лица, па и државе: „Наша политика је да је евро међународна валута којом се слободно тргује и свако је може купити кад год пожели.“

Ипак, за Црну Гору, која преговара о чланству у Европској унији то неће бити само питање слободног избора. Средином јануара одржани су први састанци представника Европске уније и те земље у вези са преговарачким поглављима о економској и монетарној политици, као и о слободном протоку капитала. Тада је црногорским преговарачима објашњено законодавство у овој области.

„Могу рећи да питање евра није експлицитно помињано, када је у питању Црна Гора и да су све презентације које се тичу монетарне политике од стране представника Екофина, биле у потпуности неутралне, тј. нису узимале уопште у обзир чињеницу да Црна Гора користи евро као званично средство плаћања, тако да са те стране не можемо вам ништа прецизније рећи“, каже шефица групе за поглавље економска и монетарна политика Зорица Калезић.

Ипак, на састанцима у Бриселу, министар финансија чуо је другачије изјаве: „Имали смо већ први скрининг и разговор о евру који је вођен у Екофину“, каже Жугић и обећава: „Ми ћемо на Влади донети неке елементе који су даљи услов одржавања евра као што је, рецимо, доношење фискалних правила у будућем периоду.“

Да би нека земља увела евро као своју валуту, услов је пре свега да буде чланица Европске уније, а онда и да поштује критеријуме из Мастрихта, који се односе на ниску стопу инфлације, буџетски дефицит испод три, а јавни дуг мањи од 60 одсто бруто друштвеног производа (БДП).

Министар Жугић каже да због чувања евра у Црној Гори спроводе мере штедње, замрзавају пензије, планирају додатан порез на зараде. Ипак, за улазак у еврозону, портпарол Европске централне банке Кшижановски наводи још један критеријум: „Земља мора да успостави стабилан девизни курс, што значи да валута земље мора да буде стабилна у односу на евро у одређеном временском периоду.“

Да ли ће Црној Гори тражити да уведе своју валуту да би испунила и тај критеријум – биће политичка одлука. Министар финансија се нада да неће: „Било би по мени крајње економски ирационално вратити се на своју валуту па онда поново ићи према евру.“ То што Црна Гора сад нема своју валуту, за министра ствари чини једноставнијим: „То је по нама олакшавајућа околност уз остале критеријуме које би требали испунити да постанемо званично чланица еврозоне.“

Стручњак са Института за економска истраживања у Келну Јурген Матес каже да би евентуално увођење своје валуте могло помоћи земљи, уколико се нађе у економским проблемима. Он не искључује могућност да се увођење нове валуте тражи од те земље. „Могу само да претпоставим да је Црна Гора можда у неким макроекономским потешкоћама, па да би их избегла неко решење може бити сопствена валута, јер би била могућа девалвација, тј. била би могућа и сопствена монетарна политика.“

У Црној Гори, која има око 650.000 становника, кажу да тако мала економија не може утицати на еврозону. Изговор је исти и за остале земље које користе евро иако нису у Европској монетарној унији – како за Ватикан са 832 становника, Андору, Сан Марино, Монако, тако и за Косово са скоро два милиона становника.

Ауторка: Ана Богавац

Одговорни уредник: Иван Ђерковић